уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:03

Задруге су уздизале село

На скупу о селу који је организовала САНУ с пажњом слушано како је Сирогојно, некада забачена средина, постало познато и у свету
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 16.04.2017. у 21:30
Боса Росић у музеју „Старо село” (Фото С. Јовичић)

Сирогојно – Може ли се уздићи посрнуло српско село, има ли идеја и решења да оно оживи?

Том темом бавили су се учесници скупа о етно-селима који је Српска академија наука и уметности организовала у златиборском Сирогојну, у овдашњем етно-музеју „Старо село”.

Било је разних примера и предлога, више и мање остваривих. Од академика се, рецимо, чуло да је оживљавање нашег богатог наслеђа – стварањем туристичких етно-села, обновом запуштених воденица, ветрењача, замкова, салаша – један од путева сеоског развоја.

А да је напредак могућ ако има воље, улагања и ентузијазма, сведочио је на овом скупу с пажњом слушан реферат о селу које се за свега неколико деценија од беспутног и заосталог уздигло до светски познатог.

Реч је о Сирогојну, домаћину овог скупа. Ту сеоску повест представила је етнолог Боса Росић, Златиборка иза које су деценије истраживања и мноштво записа о традицији српског народа код нас и у суседним земљама.

Она је, заједно са Добрилом Смиљанић, стварала први наш етно-музеј на отвореном „Старо село” у Сирогојну, симбол народног градитељства, с препознатљивим кућама брвнарама. „Старо село”, настало Добрилином и Босином заслугом, већ деценијама походе хиљаде посетилаца с разних страна света.

Говорећи на скупу о уздизању Сирогојна, Боса је овдашњу задругу – подсећајући на њу у ово доба кад су задруге по селима угашене – истакла као пресудног носиоца развоја и бољег живота у том планинском селу. Уз несумњиве заслуге знамените свештеничке породице Смиљанић, која је овде дуго службовала и делила судбину народа.

– Оснивање земљорадничких задруга је вид заштите сељака од крупних капиталиста чији се животни смисао претворио у профит. Оне се јављају по угледу на радничка удружења по градовима, као и на породичне задруге у сеоским друштвима. Окупљале су слободне пољопривреднике који су имали заједничке интересе: помоћ при организовању производње, заједнички излазак на тржиште по истим ценама и друго. У међуратном периоду основан је велики број задруга у нашој земљи, према неким подацима било их је око 3.500 – истиче Боса Росић, додајући да су у рату задруге пропале, али су касније обновљене.

Задруге су, по њеним речима, у послератном периоду преузимале на себе целокупан развој села. Грађени су велики задружни домови (по угледу на совјетске), са салама у којима су се одвијале сеоске културне манифестације, политички скупови, обуке и курсеви из пољопривреде. Ту су се налазиле и службене просторије, задружне продавнице..

– Из задруге у Сирогојну почетком шездесетих година прошлог века изникло је предузеће за експлоатацију камена са 200 запослених, затим Задруга плетиља „Златиборка”, која је на врхунцу развоја имала 80 стално запослених и више од 2.000 жена коопераната из општина Златиборског округа, са испоставама у Косовској Митровици и Сјеници. Из те задруге основане су конфекција са 200 запослених и фабрика душека и јоргана са 50 радника. Задруга плетиља изградила је библиотеку-галерију и иницирала изградњу Музеја народног градитељства „Старо село”, у чијем је финансирању учествовала са 80 одсто – подсетила је Боса и у томе нагласила значајну улогу проте Милана Смиљанића.

Почетком шездесетих година прошлог века овде се обрела и Добрила Васиљевић Смиљанић, чије су стручно знање и амбиција пресудно допринели развоју домаће радиности и стварању Задруге плетиља. Сирогојно је тада било забачено, без доброг пута и безводно, али кад је кренула израда рукотворина по Добрилиним идејама почеле су изложбе урађеног по Београду, а затим и први извозни послови.

„Сирогојно џемпери” прочули су се и у светским метрополама, кренуо је убрзан развој села. Асфалтирани су путеви, направљен водовод, заживео је туризам и производни погони. Свуда се током седамдесетих говорило о развоју Сирогојна, да би потом прикупљањем брвнара по удаљеним селима настао и етно-музеј „Старо село”. Свет су прво одавде освојили џемпери, а онда је свет почео да долази овде у музеј.

Тешкоће новијег времена, ипак, учиниле су своје, па је плетиља у Сирогојну и околини сада мало, а неки погони су остали пусти, наводи Боса Росић. Но, извоза џемпера још има и етно-музеј градитељства добро ради, с тим што је примат сада преузела производња малина.

– На примеру Сирогојна можемо сагледати како једно село може да се уздигне до светских висина, да се остваре снови нас неколицине с Добрилом на челу – закључила је она.


Коментари0
da7e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља