субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:01
ДОСИЈЕ ПОЛИТИКЕ: ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА (3)

Највећи и најбогатији манастир у Србији

Богородичина и Краљева црква, саграђене од белог мермера, садрже репрезентативну збирку византијског сликарства 13. и 14. века
Аутор: Мирољуб Дугалићнедеља, 16.04.2017. у 21:50
Цркве су осликавали најбољи мајстори (Фото А. Васиљевић)

Студеница – На падинама Радочела, покрај реке Студенице, „где беше пусто ловиште зверова”, саградио је манастир Стефан Немања „за покој и умножење чина калуђерског”.

Та намера великог жупана да подигне своју гробну цркву и посвети је Богородици Добротворки, кроз векове је добила далеко већи значај.

Јер, Студеница је постала духовно стециште и средиште српског народа, узор потоњим манастирима, имала је снажан утицај на очување младе српске државе, на успостављање култа династије Немањића...

И више од тога. У уметничком смислу, овај православни манастир је универзална вредност за читаво човечанство. Зато је 1986. године уписан на листу Унеска, уз образложење да је „Студеница, основана крајем 12. века од творца српске државе, највећи и најбогатији православни манастир у Србији. Два главна споменика, Богородичина и Краљева црква, саграђене од белог мермера, садрже репрезентативну збирку византијског сликарства 13. и 14. века”.

Тако, уписом на поменуту листу, свет баштини велелепно здање српске светиње, које је у архитектонском смислу оригинално дело, помирење византијске традиције и романичког утицаја. Дух романтике посебно је уочљив на монументалној фасади Богородичне цркве, грађене од племенитог радочелског мермера. Та стилска различитост илуструје и положај тадашње Србије, на размеђи између православног и западног света.

Најстарији српски часовник
Мало је познато да се уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази и најстарији српски часовник, сунчаник, који се састоји од показивача сенке и полукружног часовног поља. На њему сенка, уместо на бројке, пада на слова, јер у старословенском језику није било цифара за обележавање бројних вредности, а сматра се да је византијску традицију прављења сунчаника у Србију донео Свети Сава.

Цркве су осликавали најбољи мајстори тог времена, што је посебно видљиво на фресци Христовог распећа у Богородичној цркви. И краљ Милутин, ктитор мање цркве у овом комплексу, ангажовао је најбоље мајсторе фрескосликарства, што посебно важи за фреску на којој је приказано рођење Богородице...

Гордана Гаврић, археолог краљевачког Завода за заштиту споменика културе, подсећа да значај манастира Студенице креће од преноса Немањиних моштију из Хиландара, дешавања чуда на његовом гробу, стварања мита и слављења Стефана Немање као светитеља и заштитника свог отачаства. Његовом канонизацијом први пут се дешава да један српски светитељ уђе у сакралну историју хришћанског света. У Студеници се први пут појављују написи на српском, а ту је писано и прво књижевно дело, једно законоправило...

Све то допринело је да овај манастир буде на листи светске културне баштине, али то није заувек и не мора тако остати. Може бити и обрисан, ако држава не брине плански и програмски о овом богатству.

– Увек су приоритет пројекти везани за споменике на листи Унеска, па је тако и што се тиче Студенице. Истина, највећи број тих послова је у надлежности Републичког завода за заштиту споменика културе, али ми је познато да се много радило и кад је реч о археологији, затим архитектури, живопису... Радило се дуго, стручно и стрпљиво на заштити фасаде, на археолошким пројектима. Последњих година велике археолошке радове водио је др Марко Поповић и ти резултати су публиковани. Међутим, било је и прекида, углавном због недостатка новца, па би можда морао да постоји фонд за, примера ради, Студенцу из којег би се средства континуирано црпела – сматра Гордана Гаврић.

Комплекс манастира Студенице нема окружење које би значило повећан ризик за очување ове вредности. Али подсећамо да је пре скоро три деценије, стручна јавност „одбранила” манастир, противећи се подизању бране и градњи великог језера за водоснабдевање због могуће промене микроклиме и повећаног ризика за живопис у црквама.

Манастирски комплекс увек је био, а и сада је отворен за стручњаке, за њихова истраживања, саветовања, али је у односу на ранији период смањен број културних манифестација. Како нам је игуман Тихон раније објашњавао, основни разлог за то је недостатак новаца.


Коментари1
4f6f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Sudbina drevne culture Australskih Aboridja moze biti upozorenje kada se saradjuje sa UNESCO-m. Pre nekoliko decenija Aboridzanima je savetovano da njihovu plemsku zemlju stave pod zastitu UNESCO-a sto je i ucinjeno .Posle nekoliko godina na toj zemlju otvoreni su rudnici uraniuma za snabdevanje reactora u Fukosimi ( Kasnije su eksplodirali ).Preduzimanjem tapije nad zemljom UNESKO je zabraniio pristup lokalnim Aboridzanima . Aboridzanka Ivonne Margarula nasla se u zatvoru jer je krocila na njenu plemsku zemlju. O njoj je pisala Prof. Dr. Jelena Arsenijevic u knjizi Terra Amata vs Terra nullius.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља