недеља, 30.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:09

У случају смака света спакуј пеницилин и дневне новине

Човечанство би могло да преживи после апокалипсе ако примени 24 цивилизацијска знања која су представили сарадници научнопопуларног часописа „Елементи”
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 16.04.2017. у 20:18
(Фото Центар за промоцију науке)

Да ли би у случају смака света људски род могао поново да успостави цивилизацију какву познајемо? Ако уопште буде преживелих, они и њихови потомци би уз примену 24 знања могли временом да обнове човечанство попут овог у којем живимо.

Тако тврде аутори часописа „Елементи”, чији је осми број промовисан у уторак, у новоотвореном Научном клубу Центра за промоцију науке.

Читаоци ће у њему моћи да сазнају зашто би нам за обнову друштва после евентуалне планетарне катастрофе били потребни, између осталог, Њутнови закони, теорија релативности, вакцина, али и сазнања из економије и социологије, попут становишта о невидљивој руци тржишта или друштвеном уговору.

Од соли до гравитације
У осмом броју часописа „Елементи” читаоци могу да на близу сто страна прочитају и прегршт других текстова. Међу њима су и чланци о новом разумевању гравитације, човеку и дивљини, вези здравља и исхране, књигама које су заиста изазивале револуције, али и соли и утицају таблета на животну средину.Ова публикација излази тромесечно у издању Центра за промоцију науке. Намењена је популаризацији и промоцији науке. За „Елементе” пише више од тридесет аутора, док о визуелном изгледу брине десетак илустратора и дизајнера.

Сви текстови на ту тему сабрани су у темату названом „Задужбина”. Наслов је, како је истакао Никола Здравковић, помоћник уредника „Елемената”, инспирисан истоименим серијалом научнофантастичних дела Исака Асимова.

„Темат је заснован на једном једином критеријуму, а то је – која су најважнија знања која поседујемо и која су створила цивилизацију какву познајемо и у којој живимо. Тако је настао овај скуп тема посвећен знањима која бисмо хтели да сачувамо од апокалипсе”, објашњава он.

Аутори се, додаје, нису ограничили само на научна знања, већ и на по људски род кључне проналаске, као што је штампа, поготово дневне новине.

„Штампа је технологија која не само да нам омогућава да читамо, већ има и шири значај. Многи историчари повезују појаву дневне штампе у 19. веку са настанком идеје националне државе. А та идеја је, између осталог, настала и зато што је било потребно да огроман број људи на истој територији говори истим језиком, што су омогућиле управо дневне новине”, наводи он.

Не чуди онда да је и језик уврштен у достигнућа која би требало сачувати, раме уз раме с Еуклидовим постулатима, фотографијом, али и пеницилином. Разлог због којег би овај лек морао да се нађе у рушевинама на којима би никао нови свет, објаснила је ауторка „Елемената” Ивана Хорват:

„Кад размишљамо о антибиотицима, често превиђамо да је пеницилин први пут употребљен за лечење једне особе 1942. и мислимо да је присутан много дуже. Али, у времену кад су се наше баке рађале умирало се од болести које ми данас прележимо стојећи. У периоду трајања Првог светског рата смртност оболелих од запаљења плућа износила је близу 20 одсто, да би се захваљујући примени пеницилина у току Другог светског рата тај проценат смањио на свега један одсто”. А све је, додаје Хорват, почело случајно, кад је 1942. пацијенткиња Ен Милер примљена у болницу у Конектикату, с озбиљним симптомима сепсе после порођаја.

„После свих расположивих метода терапије, лекарима је преостало само да примене тај недовољно испитани лек. Након убризгавања, њој је већ после неколико сати било боље. Зато се то сматра првим случајем излечења пеницилином од озбиљне болести од које би пацијенткиња вероватно умрла”, рекла је Хорватова, додајући да ни сам Флеминг није увиђао потенцијал овог медикамента кад га је 1928. практично открио.

 


Коментари9
050d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Blagojevic M
Nekad davno kao decak sam volio citati knjige o buducnosti.Bilo je tu svakakvih stvari(laserskih topova,raznih spravica poput danasnjih pametnih telefona,pricajucih robota i automobila) i ja sam mislio da ce to i ostati proizvod pisceve maste.40 godina kasnije je sve to postalo svakodnevica i te stvari ja donekle koristim u svakodnevnom zivotu.Jeza me hvata kad samo pokusam da zamislim sta ce se sve koristiti za sledecih 40godina, o 100 da i ne govorim.Covecanstvo definitivno ide u pogresnom smeru i taj smer je odredjen vec s pocetkom koristenja vatre i prvog tocka.Previse je utisnutih informacija u nasim genima da bi tu neko nesto mogao promeniti.Jedino jedan novi pocetak...
N1H1
Pre tog POČETKA treba prvo da se desi KRAJ a on je mnogo bliži nego što ljudi mogu i da pretpostave...
Препоручујем 1
stiv
skidam kapu za komentar.bravo.
Aleksandar Jovovic
Samo sto u srbiji nema dnevnih novina...
Dambo
Zašto bih preživljavao SMAK SVETA?
mila
Rat je samoubistvo,steta za sve ne smao one u ratu.Zato rusimo kucu koju smo gradili da bi je opet pravili?Je li svrha zivota politike rat i rusenje umjesto zivot i stvaranj?Kada ce svijet prestati da ratuje,krade,laze?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља