Четири милијарде и 700 милиона динара инкасирали су прекршајни судови прошле године од новчаних казни.

Сав тај новац отишао је у државни буџет из кога судије за прекршаје добијају најмање судијске плате у Србији.

Када је у фебруару положен камен темељац за нову зграду Прекршајног суда у Панчеву, министарка правде Нела Кубуровић рекла је да је 95 милиона динара из буџета издвојено за изградњу тог објекта, а да је управо толико овај прекршајни суд и зарадио у 2016. години наплатом новчаних казни.

„То показује колики је значај прекршајних судова”, рекла је министарка у Панчеву, где ће за годину дана бити завршена потпуно нова зграда Прекршајног суда, од око 900 квадратних метара. У каквим условима сада раде прекршајне судије у Панчеву могу да се увере грађани који не схватају да су дошли у суд јер се он налази у оронулој стамбеној згради.

Иако имају више предмета у раду од свих других судова, иако највише новца доносе буџету, „прекршајци” су на мети критика јер скоро трећина прекршајних поступака никада не добије епилог због застарелости. Рокови у прекршајним поступцима су кратки, па време не иде наруку судовима.

Од свих судских позива, грађани најчешће добијају позив од судија за прекршаје.

– Само београдски прекршајни суд дневно експедује пет до седам хиљада писмена, а свакога дана се бар четири хиљаде коверти врати као неуручено – каже Александар Илић, портпарол Прекршајног апелационог суда.

Износи и податак да се за услуге поште за све прекршајне судове у Србији годишње издвоји преко 120 милиона динара, а да се степен уручења није подигао преко 30 одсто.

– Од скоро 30 одсто застарелих предмета, у 60 до 70 одсто случајева судије су донеле и израдиле пресуду, али закон предвиђа да пресуда мора бити лично уручена окривљеном како би наступила њена правноснажност. Зато имамо ситуацију да судија донесе пресуду која не може да се уручи и тако прекршилац остане некажњен услед застарелости гоњења по сили закона – објашњава Илић.

С друге стране, наплата новчаних казни је повећана с 3,8 милијарди динара у 2015. години на скоро 4.7 милијарди динара у 2016. години, што је највиши степен наплате новчаних казни у Србији током последње две деценије, истиче Илић.

– Прекршајни суд у Београду је прошле године наплатио 872 милиона динара, Прекршајни суд у Пожаревцу 183 милиона, Прекршајни суд у Ваљеву 156 милиона динара, што уназад неколико година даје јасну индикацију да се извршење пресуда константно помера у позитивном смеру и да прекршајни судови бивају све бољи из године у годину, али је видљив дисбаланс броја предмета, броја судија и судског особља – каже Александар Илић.

Председник Прекршајног апелационог суда Зоран Пашалић истиче да управо најоптерећенији судови имају највећи проблем недовољног броја судија и судског особља.

– Сваки судија има у раду од 1.200 до 1.700 предмета годишње и то није само случај у београдском прекршајном суду, који је највећи, него и у другим судовима. Неке судије имају и више од 2.000 предмета у раду. Осим тога, разлог застревања је и немогућност саслушавања окривљених и сведока услед јако малог процента уручених позива странкама од стране поште и достављача, избегавање окривљених да приме позив, чиме опструишу поступак – каже Пашалић.

Сви прекршајни судови у Србији, њих 44, имали су прошле године у раду 792.036 предмета. Од тога су решили 450.948 и остало им је 341.088 предмета који су пренети у 2017 годину. То је нешто мање у односу на 362.149 предмета који су их сачекали на почетку 2016 године.

Ове године су у фокусу застарели предмети. Највише их има Прекршајни суд у Београду (35.468), затим Прекршајни суд у Новом Саду (6.983), па Прекршајни суд у Нишу (6.611), а најмање предмета који нису добили свој епилог због застаре има Прекршајни суд у Крагујевцу (3.917).

Како сазнајемо, у Министарству правде се размишља о томе да се порески, царински, девизни и други прекршаји код којих су највеће казне, издвоје у посебно судско одељење, или да се целокупна надлежност прекршајних судова подели на четири дела, при чему ће свакако саобраћајни прекршаји остати у највећем броју.

Више од две деценије ниједан динар није уложен у прекршајно судство, али последњих неколико година уложена су знатна средства у адаптирање, изградњу и опремање прекршајних судова. Тиме се стичу услови да и судије и судско особље свој посао обављају боље и ефикасније, па се у наредних годинама очекују добри резултати и мање застарелих предмета.