четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.04.2017. у 22:00 Александра Петровић

Зашто прекршаји застаревају

Београдски прекршајни суд дневно пошаље пет до седам хиљада позива и писама, а бар четири хиљаде коверти се сваког дана врати као неуручена пошта

Четири милијарде и 700 милиона динара инкасирали су прекршајни судови прошле године од новчаних казни.

Сав тај новац отишао је у државни буџет из кога судије за прекршаје добијају најмање судијске плате у Србији.

Када је у фебруару положен камен темељац за нову зграду Прекршајног суда у Панчеву, министарка правде Нела Кубуровић рекла је да је 95 милиона динара из буџета издвојено за изградњу тог објекта, а да је управо толико овај прекршајни суд и зарадио у 2016. години наплатом новчаних казни.

„То показује колики је значај прекршајних судова”, рекла је министарка у Панчеву, где ће за годину дана бити завршена потпуно нова зграда Прекршајног суда, од око 900 квадратних метара. У каквим условима сада раде прекршајне судије у Панчеву могу да се увере грађани који не схватају да су дошли у суд јер се он налази у оронулој стамбеној згради.

Иако имају више предмета у раду од свих других судова, иако највише новца доносе буџету, „прекршајци” су на мети критика јер скоро трећина прекршајних поступака никада не добије епилог због застарелости. Рокови у прекршајним поступцима су кратки, па време не иде наруку судовима.

Од свих судских позива, грађани најчешће добијају позив од судија за прекршаје.

– Само београдски прекршајни суд дневно експедује пет до седам хиљада писмена, а свакога дана се бар четири хиљаде коверти врати као неуручено – каже Александар Илић, портпарол Прекршајног апелационог суда.

Износи и податак да се за услуге поште за све прекршајне судове у Србији годишње издвоји преко 120 милиона динара, а да се степен уручења није подигао преко 30 одсто.

– Од скоро 30 одсто застарелих предмета, у 60 до 70 одсто случајева судије су донеле и израдиле пресуду, али закон предвиђа да пресуда мора бити лично уручена окривљеном како би наступила њена правноснажност. Зато имамо ситуацију да судија донесе пресуду која не може да се уручи и тако прекршилац остане некажњен услед застарелости гоњења по сили закона – објашњава Илић.

С друге стране, наплата новчаних казни је повећана с 3,8 милијарди динара у 2015. години на скоро 4.7 милијарди динара у 2016. години, што је највиши степен наплате новчаних казни у Србији током последње две деценије, истиче Илић.

– Прекршајни суд у Београду је прошле године наплатио 872 милиона динара, Прекршајни суд у Пожаревцу 183 милиона, Прекршајни суд у Ваљеву 156 милиона динара, што уназад неколико година даје јасну индикацију да се извршење пресуда константно помера у позитивном смеру и да прекршајни судови бивају све бољи из године у годину, али је видљив дисбаланс броја предмета, броја судија и судског особља – каже Александар Илић.

Председник Прекршајног апелационог суда Зоран Пашалић истиче да управо најоптерећенији судови имају највећи проблем недовољног броја судија и судског особља.

– Сваки судија има у раду од 1.200 до 1.700 предмета годишње и то није само случај у београдском прекршајном суду, који је највећи, него и у другим судовима. Неке судије имају и више од 2.000 предмета у раду. Осим тога, разлог застревања је и немогућност саслушавања окривљених и сведока услед јако малог процента уручених позива странкама од стране поште и достављача, избегавање окривљених да приме позив, чиме опструишу поступак – каже Пашалић.

Сви прекршајни судови у Србији, њих 44, имали су прошле године у раду 792.036 предмета. Од тога су решили 450.948 и остало им је 341.088 предмета који су пренети у 2017 годину. То је нешто мање у односу на 362.149 предмета који су их сачекали на почетку 2016 године.

Ове године су у фокусу застарели предмети. Највише их има Прекршајни суд у Београду (35.468), затим Прекршајни суд у Новом Саду (6.983), па Прекршајни суд у Нишу (6.611), а најмање предмета који нису добили свој епилог због застаре има Прекршајни суд у Крагујевцу (3.917).

Како сазнајемо, у Министарству правде се размишља о томе да се порески, царински, девизни и други прекршаји код којих су највеће казне, издвоје у посебно судско одељење, или да се целокупна надлежност прекршајних судова подели на четири дела, при чему ће свакако саобраћајни прекршаји остати у највећем броју.

Више од две деценије ниједан динар није уложен у прекршајно судство, али последњих неколико година уложена су знатна средства у адаптирање, изградњу и опремање прекршајних судова. Тиме се стичу услови да и судије и судско особље свој посао обављају боље и ефикасније, па се у наредних годинама очекују добри резултати и мање застарелих предмета.

Коментари10
ac30a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... eto tako je to u pravnoj drzavi ... mada bi bilo lepo jedna dublja analiza zasto je to tako ... licno sam bio prisutan na granicnom prelazu Horgos na izlazu iz zemlje kada je nas granicni policijski sluzbenik lepo i uljudno vratio putnika,sredovecnog coveka,koji je posao kod cerke u posetu,razlog ima kaznu 5000 din u nekom postupku,prvostepenom i na koju se zalio,znaci nije izvrsna ...ali neki revnosni sluzbenik mu je stavio zabranu izlaska iz zemlje ...koliko smo mi srecna drzava kada nam zbog tako male kazne zabranjuju putovanja napolju ...nesto tu ne pije vodu ...
Anonymus
Jedan od uzroka takvog stanja je i taj sto Vlast izrice zapovesti o ponasanju ljudi na dva paralelna nacina:putem iskaza zvanicnika na RTS-u, i putem Zakona(klasican nacin).A ljudski rad kao pojava ima -prostor i vreme, kao i pojava odasiljanja i prijema poste!?
Sladjana
Sudovi ne postoje da bi zarađivali i ne moraju da zarađuju ali postoje da bi pružili sudsku zaštitu zakonskih prava koja se krše. Što se tiče prekršajnih sudova, zastarevanje je posledica a uzroci su druge prirode. Neprilika je to što beogradski Prekršajni sud ima sto sudija i više od 200.000 predmeta u radu. Prekršajni apelacioni sud, sa cele teritorije Srbije, ima u radu nešto više od 28.000 predmeta i 61 sudiju. Dakle, broj sudija nije u srazmeri sa brojem predmeta u radu. Ne žele da izvrše analizu i usklade potrebe posla sa brojem sudija i osoblja. Količina posla zlostavlja i sudije i zaposlene. Rešavaju predmete, preko kolena da urade što više, ali to ne znači uvek da rešavaju i nastale sporove. U svakom slučaju, sudovi ne bi trebalo da zarađuju i oni nisu trošak kako žele da predstave.
Dambo
Toliko ministarka pravde shvata svrhu sudskog sistema, čim tvrdi da se društveni značaj jednog suda meri iznosom koji je državi zaradio!? Sudovi u Srbiji dakle ne rešavaju sporne odnose i ne štite osnovne slobode i prava građana - već zarađuju za državu i to je jedino bitno! Koji sud ne zaradi dovoljno ne treba ni da radi, pa ćemo zidati samo prekršajne sudove, a za ostale sporove nek se građani jednostavno pobiju motkama, pa ko pobedi. Možda bi i na takvim javnim "suđenjima" država mogla da zaradi prodajući karte i motke? Sramota!
Адв приправник
Питајте господу из Прекршајног апелационог суда у Београду зашто не можемо да сазнамо број предмета под којим су предмети заведени код њих, већ морамо да им упутимо писмени захтев ? Примера ради, Апелациони суд који је много "озбиљнији" суд даје такве информације увек.
Aleksandar Ilić
Poštovani, informacije o predmetima mogu se davati strankama u postupku i njihovim punomoćnicima na ličini zahtev. Sudskim poslovnikom uređena je ta procedura i sud ne može i ne sme da da informacije trećem licu bez prethodne verifikacije (npr. neko zove telefonom ili uputi email i traži neki podatak predstavljajući se kao punomoćnik). Što se tiče rada i procedura pomenutog Apelacionog suda to je pitanje za upravu tog suda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља