уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46

Прадеда бољи и храбрији од Бетмена и Супермена

Кратки филм о најмлађем подофициру на свету, с којим је победио на Првом националном фестивалу видео-клипа „Кидикем”, праунук Момчила Гаврића представиће у уторак у ДКЦ-у
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпонедељак, 17.04.2017. у 20:45
Београђанин Вук Вукмановић прави филм о личном суперхероју (Фото приватна архива)

„Колико год да си слаб и мали, не дај да те понижавају. У било каквој ситуацији да си, не одустај. Веруј у себе и победићеш ако си истрајан.”

То је порука коју је свој деци света желео да упути десетогодишњи Београђанин Вук Вукмановић када је о свом прадеди направио кратки, делимично анимирани филм назван „Мој херој Момчило Гаврић”.

Дело које је уз помоћ и на предлог школске другарице Невене Ћосовић, у кућној радиности, створио за непун дан, донело му је победу и гран при „Златни кадар” на прошлогодишњем Првом националном фестивалу видео-клипа „Кидикем”.

Данас ће га у Дечјем културном центру представити публици на мултимедијалном догађају „Споменици и спомен-обележја Великог рата у слободарској историји Београда” који од 11 часова организује београдска општина Звездара.

Вук објашњава да филм представља његовог личног суперхероја који се не може упоредити ни с Бетменом ни са Суперменом. Реч је о Вуковом прадеди Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру на свету, који је са осам година остао сироче, придружио се српској војсци, у њој ратујући одрастао и с девет година прешао Албанију и постао носилац Албанске споменице Првог светског рата, али и Ордена заслуга за народ.

Најмлађи официр на свету још чека споменик
Момчило Гаврић, родом из Трбушнице, био је поднаредник Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата. Рањен је на Солунском фронту, а после Церске битке, 1914. године, са осам година стиче чин каплара. Две године касније војвода Живојин Мишић био је шокиран када је на Кајмакчалану срео униформисаног дечака. Чим је чуо причу о његовој храбрости, унапредио га је у поднаредника. Грци су му на Крфу поставили златну плочу, француски председник Франсоа Митеран му је 1985. године доделио орден, а генерал Лепардије рекао „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима”. Недавно је добио улицу у насељу „Војвода Степа”, а према речима унуке Ане Вукмановић, београдске власти планирају да му подигну споменик, али још није договорено на којој локацији.

– Веома сам поносан на мог прадеду. Дивим се његовој храбрости. Он је давао подстрек осталим војницима да пређу тај тешки Солунски фронт. Био је посебна врста српског суперхероја. Увек сам се питао како је уопште издржао све то. О прадеди Момчилу сам много научио читајући две књиге које су написане о њему, али и од мог деде Александра Гаврића, који ми је причао како је његов тата, док је с војском прелазио Албанију, јео ђон од ципеле замишљајући да је месо. Све то знање сам преточио у кратки филм – објашњава мали сниматељ Вук.

Како би верно дочарао прадедине ратне муке Вук је користио лего војнике и тенкове, слике Момчила Гаврића које је проналазио у часописима и књигама, карту Југославије, али и фигурице које је, с најбољом другарицом Невеном, правио од хамер папира. Сличну технику користио је и за креирање наредна два кратка филма с којима је такође наступао на „Кидикем” фестивалу. Први је снимио о човеку који је живео на пустом острву, с фигурицама од пластелина које је сам правио.

За други филм „Мој нови свет очишћен од рата и загађења” ове године је на „Кидикему” добио диплому за упорност и истрајност. Сва Вукова дела трају минут и по и права је уметност како је у тако мало времена успео да скоцка занимљиву прадедину биографију. Захваљујући тој умешности прошле године био је део жирија Европског фестивала анимираног филма „Балканима”.

– Пре поменутих видео-клипова, свој први кратки филм Вук је направио на енглеском језику, који му је матерњи, мобилним телефоном са шест година у Ирској, где смо живели до 2013. године. Сећам се да су били новогодишњи празници и да је за снимање користио „лего” коцкице Деда Мраза. Док су остала деца отварала поклоне, он се много нервирао што не може да притисне паузу на мобилном телефону и прави кадрове које ће после спајати у филм. Зато смо му убрзо поклонили видео-камеру и онда је све почело. Чим смо се вратили у Србију, уписали смо га на курс анимације у београдском Дечјем културном центру – истакла је мама Ана Вукмановић, унука Момчило Гаврића, и додала да у финализацији филмова и спајању кадрова у компликованом програму за анимацију Вуку помаже њихова пријатељица Марија Јовановић.

Вук сада има једанаест година и ученик је београдске ОШ „Вук Караџић”. Каже да једва чека наредни „Кидикем” фестивал и да је могуће да ће публику тада изненадити видео-клипом на енглеском језику. Када порасте, међутим, жели да постане фотограф, јер се однедавно заинтересовао и за уметничку фотографију.

– За сада фотографије само представљам на свом „инстаграм” налогу, који сам недавно отворио. Али, никад се не зна. Могуће је да ћу и с њима ускоро да освојим награду на неком такмичењу. Јер као што рекох: веруј у себе и победићеш ако си истрајан – истакао је прадедин наследник по упорности Вук Вукмановић.


Коментари5
c43d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Smetana Stankovic
Divan clanak, ali je pogresan podatak da je program Spomenici i spomen obelezja Velikog rata organizovala beogradska opstina Zvezdara. Organizatori su Decji kulturni centar Beograd i Savez udruzenja potomaka ratnika Srbije 1914 - 1920. Molim vas, objavite ispravku. Snezana Stankovic, urednik kulturnog obrazovnog programa
dedatopdzija
Bravo ! Naravno nasi preci Jesu bolji od izmisljenih crtaca e sad sto neke ne treba ni pominjati to je druga stvar .U svakom zitu bese i kukolja .
тигаррр
кад би сви били поносни на наше претке где би нам био крај...порука на почетку текста је легендарна размишљајте о томе.
грађанин
Е то је част у понос. Имати таквог претка. Док су Амери присиљени измишљати своје суперхероје, ми их имамо као део историје. Али ми, на жалост, као народ, већински не знамо да их ценимо. Наравно, има изузетака као што је овај момак. Браво, свака част!
Лаки Топаловић
Браво момчино! Све најбоље ти желим!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља