уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Амелија Пулен се вратила, али на даске Бродвеја

Шеснаест година после премијере француског филма, главна јунакиња игра, и то у мјузиклу
Аутор: И. А.уторак, 18.04.2017. у 21:00
Одри Тату у сцени из филма (Фото „УГЦ”)
Из мјузикла о Амелији Пулен (Фото Џ. Маркус)

Шеснаест година после премијере француског филма „Чудесна судбина Амелије Пулен”, редитеља Жан-Пјера Женеа, главна јунакиња се вратила, али на Бродвеј, и то у мјузиклу. Амелија, интровертна и препуштена својој машти, на Бродвеју говори, пева, плеше, рекао је редитељ мјузикла Крег Лукас подсећајући да је Амелија врло мало говорила у филму.

„Њене мисли из филма преточили смо у речи, музику и плес. Није било лако изговорити неизрециво јер нисам хтео да дам једноставан опис њених мисли”, објаснио је Лукас за Франс прес и додао да је желео да сачува чаролију која је на филму.

Амелију игра Филипа Су (26), једна од тренутно најтраженијих глумица на Бродвеју. У филму ју је играла француска глумица Одри Тату која је захваљујући овој роли почела да гради и холивудску каријеру – играла је касније у „Да Винчијевом коду” уз Тома Хенкса.

Одбијен у Кану
„Чудесна судбина Амелије Пулен” је филм који одише француским духом, који је радо био гледан у Србији (79.766 гледалаца) и који је проглашен за најбољи филм Европе. Имао је пет номинација за Оскара 2002. године, али није освојио награду за најбољи страни филм – тада је тријумфовала „Ничија земља” Даниса Тановића из Босне и Херцеговине. Пре тога, иако француска, „Амелија” је одбијена на фестивалу у Кану, окарактерисана као „неинтересантан филм”, вероватно због чињенице да је селекторима приказана верзија без музике.

Сценарио за романтичну комедију „Чудесна судбина Амелије Пулен”, чија је радња смештена у париски Монмартр, написали су Жене и Гијом Лоран. Филм је пружио интересантан и идеализован поглед на савремени начин живота у Паризу.

Феномен овог филма огледа се и у томе што се скоро свима допада и ретки су били они који се нису упецали на ову допадљиву филмску причу. Филм је спојио такозвану топлу људску причу и екстремну стилизацију, а редитељ Жене показао је свету да и маштовити људи могу да имају емоције, и те какве.

После корежије са Марком Кароом, у „Деликатесној радњи” и „Граду изгубљене деце”, као и неславном холивудском излету – „Осми путник 4”, Жене је за свој први самосталан филм одабрао оно што му превише значи да би себи дозволи да погреши: цедуљице са записаним догађајима, сликама и детаљима које је држао по џеповима током већег дела живота сакупио је на гомилу и преточио у филм. Први пут је искочио из домена фантастике и ушао у миље условне стварности.

„Амелија” је филм о девојци која је расла презаштићена у породици у којој се осећања нису показивала. Она је одмалена градила неки свој свет и живела у њему. Двадесеттрогодишња Амелија живи сама у стану у центру Париза и ради као конобарица у малом кафићу „Две ветрењаче” на Монмартру. Покушавајући да се снађе у чудном свету самосталности, она одлучује да чини добра дела за људе из окружења. Уместо очекиваних „обичних људи у необичним ситуацијама”, филм слика „необичне људе у обичним ситуацијама”. Јер Амелија има оца у чијем је животу централна фигура постао гипсани баштенски патуљак, пријатеља који увек изнова слика имитацију исте Реноарове слике, она купује код продавца који гаји осећања према поврћу, а заљубљена је у младића (игра га редитељ и глумац Метју Касовиц) који скупља одбачене фотографије из аутомата, док је запослен у порно видеотеци.

Амелија, која ужива у малим стварима које јој причињавају задовољство, постаје „анђео чувар” многима и преобраћа животе људима око себе на позитивнију страну. И све то док запоставља размишљање о себи. Међутим, срећа се и њој осмехне.

Све ово прате добар визуелни концепт, нарација главне јунакиње и одлична музика (композитор је Јан Тјерсен) који гледаоца узимају под своје и одводе у тај чудесан свет.


Коментари0
24eea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља