понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Речи које уједају

недеља, 30.03.2008. у 22:00
Борис Вијан

Појам ренесансног уметника, мултиталентованог човека који ствара благо у различитим гранама уметности, постојао је и у 20. веку. Бриљантни Француз Борис Вијан (10. март 1920 – 23. јун 1959), оставио је неизбрисиви траг у светској култури, пре свега, као писац а затим и музичар, певач, преводилац, песник, критичар, глумац и изумитељ. Чега год се дотакао овај уметник коме се недавно навршила 88. година од рођења, представљало је пионирски потез и „домаћи задатак” за будуће генерације генијалаца или оних који би то желели да буду.

Али, чак и међу њима је мало оних који би могли да се похвале да су успешно писали заумне, поетичне романе пуне фантастичних симбола и слика, паралелно са детективским причама препуним секса и насиља, успут певајући шлагере који су изазивали уздахе жена и гнев државе. Страст према писаној речи била је натопљена свирком његове трубе, прелепим гласом и љубављу према џезу.    

Борис Вијан је рођен у богатој париској породици либералних схватања што је, свакако, утицало на будућег уметника и бунтовника. Завршио је школу за инжењера, али његов прокључали дух није дозволио да буде укалупљен у ускостручне воде. Као инжењер, радио је у Француској асоцијацији за стандардизацију која га је спутавала, а посветио јој је сатирични роман „Vercoquin et le plankton”,који је написао у 23. години. У 17. години, Вијан је први пут чуо маестра Дјука Елингтона, и тада је научио да свира трубу. Тада се родила и његова љубав према новој и неистраженој култури Америке.

После Другог светског рата, Вијан који као да предосећа да му је намењено мало времена, пише на стотине песама, развија каријеру певача у кабареу, глуми у филмовима, стиже да пише критике за француски магазин посвећен џезу. У року од две године, од 1946, ствара два запажена романа, једно ремек-дело, роман „Вадисрце”, а следеће године, под псеудонимом Вернон Саливен, крваву причу „Пљуваћу по вашим гробовима”. „Вадисрце” је невероватна, слојевита прича која се одиграва у једном селу, ван времена и простора, која готово хируршки сецира људске карактере. „Пљуваћу по вашим гробовима” прати убицу, америчког црнца Лија Андерсона који се свети због линчовања млађег брата тако што силује и убија беле девојке.

Џејмс Болдвин, амерички писац, забележио је да суштина те књиге није у сексуалном иживљавању, него да говори о гневу и болу.

„Вијан је (о том гневу) могао да чује у музици црнаца, по подрумима и баровима ондашњег Париза. Могао је то да сазна и од Вилијама Фокнера, Ричарда Рајта и Честера Хајмса, али он је то чуо у музици и, сигурно, видео на улицама”, забележио је Болдвин.

Оно што у 21. веку представља окосницу готово сваке радње америчког акционог филма, забележено је у Вијановом роману. Он се није оградио од недела главног лика, што га је скупо коштало. Написао је ту књигу због опкладе, тврдећи да ће за 10 дана написати бестселер у стилу америчких писаца детективских романа које је преводио. Што је рекао, то је и урадио, а вероватно ни сам није очекивао такав резултат: прво издање романа је плануло, а један примерак нађен је поред леша убијене девојке. Модерни мајстори маркетинга би рекли: „Каква реклама!”

Вијанов насилни роман је био забрањен, а аутор је кажњен са 100.000 франака. Није се смирио, и написао је још два шунд романа под псеудонимом Вернон Саливен.

И у току педесетих година прошлог века, Вијан води петоструки живот. Свира и пева у ноћним клубовима, пише озбиљније романе различитог квалитета, сценарије за филмове, драме апсурда и песме.

Женио се два пута. Први пут са Мишел Леглис. Тај брак је завршен разводом 1952. године. Две године касније, оженио се Урсулом Киблер, швајцарском плесачицом. Са њом је био у биоскопу, тог 23. јуна 1959. године, када је умро. Гледао је филмску верзију романа „Пљуваћу по вашим гробовима”, у режији Мишела Гаста. Луј Мал, чувени режисер, тврдио је да га је веома лоша верзија његове књиге на филмском платну и убила.

– Убеђен сам да је Борис умро од срамоте када је видео шта су учинили са његовом књигом. Као и све друго, и биоскоп може да убије, рекао је Мал, са којим је Вијан сарађивао и чак убедио Мајлса Дејвиса, легендарног музичара, да компонује музику за његов филм „Lift to the Scaffold”.

Могуће, али је вероватније то да је Вијан напустио свет због болести срца, које је „зарадио” још као дете, успут водећи хиперактиван живот. Упркос веома крхком здрављу, оставио је иза себе кљижевно дело које броји 50 томова, а постао је и део џез историје. Три године пре смрти, снимио је песму „Дезертер”, антиратну химну против француско-алжирског рата, отпевану кристалним гласом уз нежну музичку пратњу. Као и увек, његова музика је мазила, а речи су уједале, због чега је песма била забрањена.

Станко Стаменковић

-----------------------------------------------------

Преводи на српски језик

Српске издавачке куће су посветиле заслужену пажњуБорису Вијану. Новосадски „Stylos” штампао је његове романе „Вадисрце” и „Црвена трава”а „Прометеј”, такође из Новог Сада, објавио је збирку прича „Жмарци”. „Паидеја” из Београда је прошле године објавила Вијанову „Пену дана”, дело које је критика прогласила једним од најдирљивијих љубавних романа 20. века.


Коментари4
d1cb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sonja Šešlija
Zaista je lepo što se Politika setila ovog velikana. Hvala! Ipak, bilo bi lepo da se konačno rasvetli zabuna koja je nastala povodom izdanja njegovih romana u Srbiji. Stylos ih jeste štampao, ali samo štampao. Izdavačka kuća "Kiša" iz Novog sada je zaslužna za prevod i objavljvanje većine Vijanovih romana u poslednjih par godina u Srbiji. Nije u redu da mikroizdavači koji se bore za velika i značjna izdanja ostaju u senci većih i poznatijih izdavača i da oni u javnosti preuzimaju njihove zasluge.
Trifun
Ovo su, pretpostavljam, ponovljena izdanja starih prevoda, jer su to uglavnom knjige jos davno kod nas objavljene (ali kod izdavackih kuca koje su u medjuvremenu nestale). Nije pomenut genijalni roman "Jesen u Pekingu", u izdanju Nolita (1983, prevod Dragoslava Risimovic). Takodje, nije pomenut ni jedan prevodilac (mada bi bez njih nasim citaocima ovi romani bili nedostupni), sto je ovde sasvim uobicajena situacija. Inace, "Lift to the Scaffold" je samo engleski prevod naziva tog francuskog filma (L'Ascenseur pour l'echafaud), koji se kod nas zove "Lift za gubilište".
JM, Boston
Samo napred sve sami pisci buntovnici, gde su oni koji pisu o konkretnim stvarima: pozitivnim idejama, novim dobrim putevima, oni koji mogu da se snadju u vrtlogu i da brod zivota ne nasucu o ljigavi greben mracnih sila. Ti pisci imaju svecu u ruci, i ne spadaju u grupu biblijskih pet ludih devojaka.,, Blago onima koji mir grade, jer ce se sinovi Boziji nazvati". A ja kazem blogo onima koji prepoznaju one koji mir i dobro ljudima grade, jer ce se sinovi i Ljudi i Boga nazvati.
Milenina Sestra
Ah, stara ljubav zaborava nema! Takve kao on vise ne prave...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља