понедељак, 18.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:04

Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву

У краљевачком музеју приређена је изложба фотографија из времена када је политика одређивала која ће се верзија прошлости памтити
Аутор: Мирољуб Дугалићуторак, 18.04.2017. у 22:00
Другови Стари и Марко у Краљеву 1951. године (Фото: Архив краљевачког музеја)

Краљево – На железничку станицу Ранковићево пристигли су 7. октобра 1951. године друг Тито и друг Марко, тадашњи највиши државни функционери Југославије. Дочекао их је председник општине Ранковићево Милан Суџуковић, а одатле су посетили лагерско гробље, на споменик жртвама фашистичког стрељања положили су венце, разговарали са општинским руководством и народом, обишли манастир Жичу и Матарушку Бању.

О томе сведоче бројне фотографије из музејске архиве које су од данас изложене у галерији краљевачког музеја.

Аутор ове изложбе Силвија Крејаковић указује нам на протокол, према којем су Тито и Ранковић увек у првом плану, а прате их Петар Стамболић, Коча Поповић, Павле Јакшић... На фотографијама се види смотра војне јединице пред хотелом „Париз”, обраћање Тита народу, пионирима, предаја јесењег цвећа са Гоча које су донели планинари, дочек домаћина у током рата оштећеном манастиру Жича, руковање Тита уз благи наклон према монахињама, разговори с функционерима у свечаној хотелској сали у Матарушкој Бањи...

Албум ових фотографија смештен је у „бункер” музеја после познатог Брионског пленума 1966. године и пада Ранковића, па се дуго нису појављивале ни у штампи ни у другим публикацијама. Истина, било је подсећања на ту посету, али само као први долазак Тита у Краљево, нигде више није било помена ни друга Марка ни Ранковићева.

– Свуда где је то могло да се уради уништене су фотографије, натписи у граду... То говори о времену кад је политика одређивала и која ће се верзија прошлости памтити, упркос живим савременицима и постојању докумената. О животу, политичким приликама у овом граду у периоду од 1949. до 1955. године, кад је Краљево носило име Ранковићево, тек крајем осамдесетих у својој књизи пише новинарка Јелена Петровић – објашњава нам Силвија Крејаковић.

Истина, град на Ибру и пре пада Ранковића променио је име и опет постао краљевски, не због тога што су тадашњи Ранковићевци предосетили долазак таквих политичких збивања, него сходно одлуци власти против стварања култа личности. Краљево је тако, додуше после велике полемике и предлога за сасвим нови назив, вратило старо име, које је добило 19. априла 1882. године. Име му је дао лично краљ Милан Обреновић, који је тада посетио варош на Ибру и уважио захтеве грађана, предвођених кнезом Јованом Новаковићем, да се дотадашњи Карановац назове краљевским именом.

Иначе, у својој историји ово место је пет пута мењало назив, тако што се прво 1476. године помиње под називом Рудо Поље, затим је, половином 16. века, један део насеља је назван Карановцем.

Промена назива Карановац у Краљево трајала је до поменутог периода од шест година, од 1949 до 1955, када је град носио име Ранковићево. Онда је добило ново-старо име Краљево, а Ранковићево је, услед поменутих политичких утицаја и цензуре, прилично избрисано из сећања мештана. Тек се на неком ливеном поклопцу на канализационим шахтовима може приметити тај назив, па многи сматрају да је разлог остављања само тих поклопаца из времена Ранковићева симболика, а и доказ нечијег политичког подаништва из тих бурних поратних времена.


Коментари47
744b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Broz kao da je Nedicu maznuo uniformu, a ona trojica iza njega kao da su agenti Specijalne policije.
Здрав Разум
Ова лица са фотографије наупоредиво подсећају на сараднике Ал Капонеа. А друг Тито на Гебелса
Jovan Milanovic
Prije ce biti na Geringa
Препоручујем 2
smb
malo istorije: hrvat, bravar, komunista... tvrdio je broz. prvi sv. rat: austrougarska napada srbiju; rusija objavljuje rat austrougarskoj, kraljevina nemacka rusiji. to je redosled. kako li broz stize na ruski front, bio ranjen, iz hrvatske??? tamo je bilo nemaca na frontu! rupa u biografiji 10-tak godina (krio se???) do kad, od koga? dalje: srpski/hrvatski/slovenacki nije znao do kraja zivota. ali zato "odlicno"nemacki. "brzo" je naucio "talentovan". u nemackoj postoji narod koji se zovu sorbi. pricaju tri oblika jezika (vikipedija na nemackom) dva slicna ceskom, jedan poljskom. i nemacki normalno. i nemacki drzavljani su. ko slusa titove govore, pogotovu one ranije i bukvalno prevodi na nemackom uvidja interesantne stvari: srpske reci, redosled reci u recenici skoro identicni nemacki. i duh izrazavanja nemacki, sa srpskim recima. i imao majku, majcinu rodbinu... ko ga je cuo nemacki a jos je ziv, nemacki se lako odredi po podrucju kad se cuje. kao i srpski. za dobre usi. pozdrav.
Beogradjanin Schwabenländle
Стара српска бољка, не могу без теорије о завери па то ти је. По вама је Броз пао са неба и није из средине где је рођен и где је било људи који су познавали породицу, веома смешно. У немоћи и мржљи човек често почиље да булазни. Будите без бриге нисам присталица ни Броза ни оно што је представљао, сачувај Боже.
Препоручујем 3
Игор Г.
"smb" Немојте износити неистините чињеци. Ко год иоле мало познаје историју зна да Руси нису објавили рат Аустро-Угарској царевини већ је То учинила Аустро-Угарска Русији 6. августа 1914.
Препоручујем 13
sibirski slavuj
U istoriji Srbije ne postoji veci zlocinac prema Srbima od diktatora Hrvata Josipa Broza zvanog Crni.
Beogradjanin Schwabenländle
Донекле тачно, само немојте заборавити да је највећи злочинац на овој планети у задњих 100 година Адолф Хитлер , упоређења са њим нису могућа.
Препоручујем 2
Рђосав
- камо iедан булевар у Београду да се зове: Маршала Тита? Зашто сви краљеви и краљице, ма колико безначаiни, имаiу улице и булеваре? Немам поiма ко iе била "краљица Наталиiа" или "краљица Мариiа" и по чему су тако битне? Зашто Јованка Броз нема улицу, а "владала" iе дуже од свих ових краљица? Овде, бре, и извесни рано умрли наркомани имаiу улице, а немаiу Тито и Јованка? Само питам, извињавам се...
Милан Стојановић
Iskreno zalim vase "poznavanje" Srpske istorije. Sto se tice "izvesnih rano umrlih narkomana", zelim da Vas posavetujem u najboljem duhu pravoslavlja: Svoje frustracije, neznanje jos monogo sta, lecite dobrom knjigom. Mozda cete nauciti u cemu je razlika.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља