недеља, 22.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Злочини на „Фејсбуку”

Снимак убиства Американца Роберта Годвина поново је отворио расправу о томе како највеће друштвене мреже на интернету поступају са насилним садржајем
Аутор: Ј. Ј. К.среда, 19.04.2017. у 22:00
Тражи решење против насиља на „Фејсбуку”: Марк Закерберг (Фото Ројтерс/С. Лем)

Американац који је прошлог викенда усмртио свог сународника и снимак злочина потом објавио на „Фејсбуку” извршио је прекјуче самоубиство бежећи од полиције.

Стив Стивенс (37) био је мета вишедневне потере од недеље, када је у Кливленду брутално убио Роберта Годвина (74). У снимку је најавио да тражи жртву, а очигледно је да је Годвина, који је на улици скупљао конзерве, изабрао насумично. Од њега је, пре него што ће га упуцати, једино тражио да изговори име Стивенсове девојке, рекавши да је „она разлог зашто ће му се ово десити”.

Снимак је на „Фејсбуку” стајао око два сата, довољно да га види огроман број људи, што је поново отворило расправу о томе како највеће друштвене мреже на интернету поступају са насилним садржајем.

Директор Марк Закерберг обећао је да ће учинити све што може да спречи објављивање инцидената на тој друштвеној мрежи. Закерберг је, говорећи на годишњој конференцији „Фејсбука” за програмере, изразио саучешће члановима породице и пријатељима жртве.

Компанија је саопштила да је угасила Стивенсов налог 23 минута након што је примила прву пријаву о постављеном видео-снимку.

Ово је последњи у низу случајева да су медији на интернету искоришћени за пренос садржаја који по њиховим правилима коришћења не би смео да се емитује: од вршњачког насиља преко силовања до најсуровијег убиства. Поједини стручњаци ову врсту насиља називају „криминал као перформанс” јер починиоци очигледно траже пажњу публике. Тактику обично користе терористичке групе, али је све више појединаца који објављују насилан садржај.

„Увек је било људи који су чинили злодела имајући на уму публику, али никада нису имали такву пажњу као сада са успоном друштвених мрежа”, рекао је за „Њузвик” Реј Сарет, професор кривичног права на Универзитету Флориде.

Једна тинејџерка из Охаја преносила је у реалном времену преко апликације „перископ” како јој силују другарицу: осуђена је на девет месеци затвора, а њен пријатељ силоватељ на девет година

Лоше је што медији, дајући пажњу оваквим случајевима, могу да подстакну неког да се на сличан начин „прослави”. Истраживања напада са великим бројем жртава у САД показала су да је један од мотива нападача жеља за пажњом и признањем.

Такође је све учесталији пренос злочина уживо преко популарних апликација. Једна тинејџерка из Охаја преносила је у реалном времену преко апликације „перископ” како јој силују другарицу. Недавно је осуђена на девет месеци затвора, а њен пријатељ силоватељ на девет година.

На исти начин једна девојка је прошле године у Паризу уживо преносила самоубиство. У Енглеској су супарничке банде заказивале туче и уживо их преносиле на „перископу”, док је у САД девојка ухваћена због вожње у алкохолисаном стању зато што су њено хвалисање преко овог сервиса пратила и два полицајца.

У Француској су убијени један командир полиције и његов партнер. Убица је одмах после злочина укључио пренос на „Фејсбуку” позивајући своје пријатеље да убијају затворске чуваре, представнике полиције, новинаре и политичаре.

У већини наведених случајева прекршена су правила коришћења поменутих сервиса, која забрањују приказивање непримерених садржаја, али корисницима је ово очигледно најбржи начин да дођу до својих пет минута славе.

У жељи за пажњом преступници као да не схватају да ће експонирањем на друштвеним мрежама олакшати полицији посао. Један канадски тинејџер слао је лажне дојаве о бомби школама у САД и Канади. Када је ухапшен пре две године, сви докази против њега сачувани су у твитовима. Прво би позивао пратиоце да предложе акцију („зашто да идете у школу кад можете да је затворите дојавом о бомби”), а онда би се хвалио када би обавио задатак.


Коментари0
b080d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља