недеља, 22.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:32

Плеш: УН кри­ле доказе о нацистичким злочинима

Са­ве­зни­ци зна­ли за га­сне ко­мо­ре већ кра­јем 1942, от­кри­ва Ден Плеш, аутор књи­ге „Људ­ска пра­ва по­сле Хи­тле­ра: из­гу­бље­на исто­ри­ја су­ђе­ња рат­них зло­чи­на Осо­ви­не”
Аутор: Тања Вујићсреда, 19.04.2017. у 22:00
Деца логораши у Аушвицу (Фотодокументација „Политике”)

У архивама Уједињених нација у Њујорку више од 70 година од очију светске јавности скривана је архива Комисије за ратне злочине – основане 1942. и укинуте 1948. године пред почетак хладног рата. Прикривана документа нацистичких злочина у депоима Светске организације садрже имена преко 36.000 појединаца и група за које се у време гашења дотичне комисије сумњало да су починили ратне злочине, због чега је у то време још било у току преко 2.000 суђења од Осла до Сингапура.

Докази нацистичких злочина током Другог светског рата у сефовима УН заузимају 900 гигабајта електронске меморије. У међувремену, открића из архива УН уносе сасвим нову парадигму тог злосрећног времена, у односу на мање од 50 суђења вођама нацизма у Нирнбергу и Токију. Овим речима професор Ден Плеш, директор Центра за међународне и дипломатске студије престижног универзитета СОАС у Лондону, представио је своју књигу „Људска права после Хитлера: изгубљена историја суђења ратних злочина сила Осовине”. 

Професор Плеш уобличио је књигу након десетогодишњег истраживања у коме је кључни извор била архива УН, забрављена због инсистирања Вашингтона и Лондона на поратном „пеглању” односа са Немачком у време избијања хладног рата са комунистичким Совјетским Савезом.

Једна од најмрачнијих тајни скриваних у подрумима Светске организације јесу докази да су Савезничке силе знале за погром милиона Јевреја, још од лета 1942. године, месецима пре Стаљинградске битке и две године пре „дана Де”. УН архиве непобитно доказују да су савезници знали да су нацисти у то време већ побили преко два милиона Јевреја, као и да је још преко пет милиона животно угрожено, наводи Плеш, истичући да су победничке силе Другог светског рата учиниле веома мало да такав геноцид спрече.

„Савезничке силе коментарисале су масовна убиства Јевреја две и по године раније него што се до сада веровало. Доскора се сматрало да су Савезници сазнали за постојање концентрационих логора тек када су их открили. Они су масакре Јевреја коментарисали још од децембра 1942”, открива Плеш.

У то време, британски шеф дипломатије Ентони Идн јавно је говорио о покољу над Јеврејима. „Немачка власт… сада управо спроводи истребљење Јевреја, о чему је Хитлер више пута говорио.”

Плеш наводи и сведочанство да је министар у ратном кабинету Винстона Черчила виконт Кранборн поручивао како Јевреје не би требало сматрати „посебним случајем”, као и да је „британско краљевство ионако препуно избеглица да би примало нове”.

У међувремену, документација УН открива да је пољска влада у изгнанству још у лето 1942. године доставила тада тек основаној УН комисији за ратне злочине детаљне описе нацистичких зверстава у концентрационим логорима Треблинка и Аушвиц, и те документе истовремено објавила у Лондону. Сада се такође зна да је чешка влада у егзилу прикупила доказе на преко 300 страница о директној одговорности Адолфа Хитлера за масакре током Другог светског рата у Чешкој. Више није тајна да је УН комисија за ратне злочине у највећој тајности још 1944. године – у време немачког бомбардовања Лондона –  осудила Хитлера. Истовремено, Плеш открива да су прве захтеве за суђење нацистима истакле бројне нападнуте државе, попут Пољске и Кине, а не Велика Британија, САД и Русија које су после фашистичког пораза координирале Нирнбершки процес. Противно увреженом уверењу да су силовања и насилна проституција „иновација” геноцида у Руанди и рата Босни, та злодела су сматрана ратним злочинима још крајем четрдесетих година прошлог века. Наиме, ратни трибунали у Грчкој, Пољској и на Филипинима судили су неким нацистима и њиховим сарадницима због ратних злочина силовања и насилне проституције…

Након отварања архива УН о нацистичким злочинима, на порицање Холокауста заувек је стављена тачка, сматра Плеш.

Ранији покушаји да се та документација отвори, још у време америчког председника Рузвелта, наилазили су на мину у америчком Стејт департменту. Наиме, настојање Рузвелтовог изасланика при УН  комисији за ратне злочине Херберта Пела да обелодани сведочанства одбили су антисемити у Стејт департменту.

Иначе, документација овог архива Уједињених нација никада после рата није стављена Берлину на увид. Деценијама су приступ тим депоима на Ист риверу имали само они истраживачи који су добили не само сагласност својих влада већ и генералног секретара Светске организације лично, али и тада уз клаузулу да не смеју ништа да бележе или копирају.

Плешово дугогодишње и упорно инсистирање на отвореном приступу овој архиви наишло је на разумевање Саманте Пауер, бивше америчке амбасадорке при Светској организацији. По Плешовим речима, Пауерова је одиграла кључну улогу у промени расположења на Ист риверу према тој документацији.

Након објављивања Плешове књиге, целокупна архива УН о нацистичким злочинима од ове седмице доступна је стручњацима на интернет страници лондонске „Библиотеке Винер” – најстарије светске архиве о Холокаусту и највеће колекције докумената из нацистичке ере која постоји у Великој Британији.


Коментари27
edf7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Skeptik
Samo se setite Kurt Valdhajma. Cetvrti, generalni sekretar UN. Kako?
boeing
naravno da se znalo pa nije se holokaust dogodio na marsu nego usred evrope__zasto nije sprecen___zato sto nije mogao biti sprecen___hitler je bio dovoljno i snazan i odlucan da resi"jevrejsko pitanje"a sami jevreji niti su imali niti imaju nekog bezrezervnog saveznika i prijatelja__narodno receno tudja ruka svrab ne cese__to sto je danas neugodno biti antisemit je samo zbog toga sto se mora davati podrska izraelu za njegov opstanak__da izrael ne postoi i da nije stalno u zizi svetske politike__biti antisemit bi bilo normalno kao i reci dobar dan.__zato je bitno svakom narodu ma koliko bio mali da ima drzavu__
Петар 1
Релакс - види се да сте једнострани. Како то да сте заборавили, када је требало да буде биран за секретара УН ко је сакрио документа о њему, па ваш цењени отац нације "тито". Ово под наводницима јер је лажно име, а тако је све радио, углавно када су били у питању Срба, знајући да смо наивни и поштени, мислећи да и су други такви.
Miloss
Pazi kao zataskavanje, a ono Komosija radila nekoliko godina i prikupila tone materijala. Gde je tu zataskavanje?
Marko
Naravno da su znali. Pa naciste su finansirali najbogatiji američki ljudi poput Henrija Forda, braće Hariman, Duponta , Kolgejta, Bušovog dede Preskota, Džordža Herberta Vokera itd... Fordove su fabrike u Nemačkoj snabdevale vermaht sa kamionima i motorima. Najbogatiji ljudi sa zapada su finansirali naciste od straha prema širenju komunizma i gubitka ogromong bogatstva.Holandska i britanska kraljevska porodica su veliki simpatizeri nacizma. To se sve zna, a samo nam nije govoreno ali danas u doba interneta sve izlazi na videlo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља