понедељак, 18.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Баштиници светске филолошке традиције

Филолошка гимназија изданак је Друге београдске, у којој је Стеван Сремац предавао историју Милутину Бојићу, а на његове часове долазили су Карађорђевићи са свитом. – Ризница педагошке праксе пуних 147 година
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсреда, 19.04.2017. у 21:55
Прослава рођендана школе / Виолета Јелачић Србуљ, ауторка монографије о Филолошкој гимназији (Фото Д. Жарковић)

Филолошка гимназија школа је од посебног националног значаја у којој стасавају даровите генерације заљубљеника у изучавање језика и филолошких дисциплина. Ова школа је изданак Друге београдске гимназије, чији корени сежу безмало век и по пре данашњих дана. Подсетили су на то јуче професори и ђаци прослављајући Дан гимназије, њен 147. рођендан.

Представљена је дугоочекивана монографија „Филолошка гимназија – запис Друге београдске у Филолошкој гимназији 1870–2015”, коју је саставила Виолета Јелачић Србуљ, професорка реторике у овој школи.

– Читаоцима ће бити интересантно да у књизи сазнају да је у нашој школи Стеван Сремац предавао историју једном Милутину Бојићу и да су на његове часове долазили Карађорђевићи са свитом. Можда ће се запитати зашто је Стеван Мокрањац свог јединца Момчила уписао у Другу гимназију, а не у своју Прву београдску, као што ће то урадити и Нушић са својим Страхињом, како се догодило да Богдан Поповић, чувени критичар позитивиста, предаје Милану Ракићу, не књижевност и историју књижевности него географију. Или, да су у истом школском дворишту 1892. били дечаци Сима Пандуровић, Милутин Чекић, Војислав Танкосић и Никодије Луњевица – илуструје професорка Јелачић Србуљ.

Филолошка гимназија, оцењује ауторка монографије, давно је прерасла оквире градске школе, водећа је по језичко-књижевним исходима знања и креативности који превазилазе националне оквире, а у образовним коренима даровите деце коју школује има плејаду великана међу којима су и Војислав Илић, Растко Петровић, Милутин Ускоковић, Оскар Давичо, Чарлс Симић…

На идеји да дубље и свестраније проучавање језика и брижљиво неговање језичке културе представља општу основу за успешно бављење филолошким и хуманистичким научним дисциплинама утемељена је ова школа, указује Душко Бабић, њен директор. Темеље Филолошкој као гимназији за надарене ученике у области филолошких умећа и знања поставио је главни иницијатор њеног оснивања – Никша Стипчевић. Он је био декан Филолошког факултета у Београду 1988. године, када је Национални просветни савет и донео одлуку да се оформи прва и тада једина специјализована филолошка гимназија. У чланку „За филолошку гимназију” објављеном у нашем листу 6. фебруара 1988, декан Стипчевић казао је: – Само право знање даје могућност надарености да постане памет која не посустаје. Неће из сваког жира храст израсти, али треба вазда стварати услове да свака права вредност узмогне да се оствари, јер само тако и друштво и појединац могу себе да превазилазе. Филолошка гимназија треба да буде томе усмерена. Не да ствара робове стеченог знања, људе који ће целог живота вући корпу коју су у младости оплели, већ слободне личности које своју надареност могу управљати у свим оним правцима којима стреми духовна радозналост…

Бабић појашњава да је у тим речима сажета концепција Филолошке гимназије, које се она држи и данас. – Специјализована је за проучавање језика и филолошких дисциплина. У редовној настави заступљено је осам живих језика: руски, енглески, немачки, француски, шпански, италијански, кинески и јапански. Ту су и два класична, старогрчки и латински. Проучава се и књижевност и културна баштина тих народа. Због тога је важно што је њено одређење филолошка, а не језичка гимназија – додаје он.

Осим изучавања језика, у овој школи ђаци стичу темељнија знања из граматике, опште лингвистике, књижевности, класичне филологије, комуникологије, реторике, превођења… Посебна пажња, истиче директор, посвећује се учењу српског језика и књижевности, раздвојених у два засебна предмета.

– Неговање српског језика и књижевности као темељне одреднице и чувара националног идентитета схватамо као свој основни задатак. У томе, али не само у томе, Филолошка гимназија је баштиник светске филолошке традиције вуковског усмерења, чију су славу пронели и национални бардови поникли у Другој београдској, „мајци” ове гимназије – каже директор.

Под школским кровом домаћини Дана школе угостили су и бивше ђаке и предаваче, али и госте ученике и наставнике из Карловачке, Сомборске и Ваљевске гимназије. Свечана академија „Језик је богова дар” поводом рођендана Филолошке гимназије уприличена је синоћ у Руском дому.

 

Најбољи избор за будуће филологе

За децу која пред крај основне школе већ знају да желе да се посвете изучавању језика Филолошка гимназија је најбољи избор, уверена је Јана Петровић, матуранткиња ове школе.

– Ово је место на коме таква интересовања могу да се развију и процветају у пуном сјају. Добија се најкомплетније филолошко образовање на средњошколско нивоу, као најбоља припрема за студије на Филолошком, али и на свим другим друштвено-хуманистичким факултетима – објашњава матуранткиња која потписује збирку песама чије је престављање било део обележавања дана школе.

 

Пријемни и за принца

Као што се по деци види добра кућа и добра лоза, тако је у српском образовном винограду Друге београдске гимназије увек била добра берба, ту је клијало од доброг семена по коме су виноградари били чувени. Знало се да је добро орезивање услов за квалитетно клијање. Строгост и принципијелност, али не без душе, већ зарад ње саме – то је стари рецепт ове школе који се, између осталог, открива у новој монографији. Пише и да је можда баш то определило краља Петра Првог да ову школу изабере за младог кнеза Павла Карађорђевића, који је званично полагао пријемни испит 30. августа 1904. и постао редовни ученик првог разреда.

– Монографија Филолошке више је од систематизоване историје школе. Показује да живот гимназије добрим делом прати нит националног, друштвеног и просветног развоја, али и потврђује да је Филолошка гимназија данас у развоју надмашила друштво у коме живи – утисак је Милана Крстића, некадашњег ученика Филолошке гимназије, сада асистента на Факултету политичких наука.


Коментари4
14ec8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lozanka
Retke su škole koje imaju ovako dugu i uspešnu tradiciju za šta su zaslužne brojene generacije uspešnih profesora i učenika. Strašno je to što ugled ovakve institucije svojim ponašanjem i skaradnim slikama kalja profesorka koja ne zaslužuje da se nađe rame uz rame sa vrsnim pedagozima, odličnim profesorima, dobrim ljudima i divnim đacima!
piupiu
Da li je moguce da i na ovako lepim i milim vestima mora da bude neki zlurad komentar kao Tamarin? Cestitaj ljudima i ne hejtuj, bice ti lepsi zivot bez te pakosti.
Бивши ђак Филолошке
Никада нисам видела да се бивши ђаци са толико љубави враћају школи као што је то случај са нама, ђацима Филолошке. Чудесно је како сви тамо дођемо као нека обична деца, зачуђена, неснађена, помало и збуњена свиме што тамо видимо, а изађемо толико поносни и радосни што смо имали задовољство да баш ту стасавамо у људе, а опет и тужни, јер знамо да нећемо лако наићи на такав дух.
Tamara
Ja se evo ne vracam tamo uopste, a kamoli jos da se vracam sa toliko ljubavi.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља