петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Споменик Сибињанин Јанку на Земунском кеју, Гагарину на Новом Београду

Парк у Улици краља Милана, у коме се налази споменик цару Николају Другом Романову, носиће име Парк Александров, а Финансијски парк зваће се Парк Гаврила Принципа
Аутор: Д. Алексићсреда, 19.04.2017. у 22:00
Финансијски парк који ће понети име по Гаврилу Принципу (Фото З. Анастасијевић)

Нови споменици и нови називи улица и паркова биће једна од већих тема данашње седнице Скупштине града. Оно што Београђане увек занима када се ове одлуке доносе јесте ко су личности које ће у граду добити обележја и у којим деловима престонице ће се она налазити. Ако се већина одборника сагласи, биће усвојене одлуке о подизању споменика Јаношу Хуњадију и Јурију Гагарину. Обележје Хуњадију, познатијем као Сибињанин Јанко, у плану је да се подигне на Земунском кеју. Како је јуче указао Никола Никодијевић, председник Скупштине града, споменик ће бити подигнут на предлог мађарске владе, а новац за то обезбедиће амбасада Мађарске.

– Подизање тог споменика требало би да покаже и приближи грађанима везе између два народа, које су данас на врло високом нивоу – истакао је јуче Никодијевић за Танјуг.

Руски космонаут Јуриј Гагарин обележје би требало да добије на Новом Београду и то код зграде 155 у улици која се зове по њему.

Ако већина за то гласа, и два парка данас ће добити нова имена. Парк у Улици краља Милана, у коме се налази споменик цару Николају Другом Романову, носиће име Парк Александров, у знак сећања на погинуле чланове истоименог руског хора. Ново име добиће и Финансијски парк. Зелена површина између улица Кнеза Милоша, Немањине, Балканске и Адмирала Гепрата, ако се данас остваре најаве челника, зваће се Парк Гаврила Принципа.

Бројни суграђани мораће да се припреме за промену личних докумената јер би требало да више значајних личности српске и светске историје и културе данас добије своје улице. Према незваничним информацијама, по шахисти Светозару Глигорићу зваће се део Дубљанске – од Грачаничке до Чубурске, а остатак Дубљанске убудуће би требало да носи назив по руском дипломати Николају Хартвигу.

По дугогодишњем директору „Бео зоо врта” Вуку Бојовићу назив би требало да понесе део улице Мали Калемегдан и то на потесу од Тадеуша Кошћушка до уласка у Зоо врт. Део садашње Улице Милоја Закића, ако се усвоји одлука, зваће се по чувеном оперском певачу Живану Сарамандићу, а улица са именом Михајла Мике Јанковића, архитекте који је урадио пројекат за Музеј 25. мај, требало би буде нови назив за улицу у којој се налази Кућа цвећа. Део Палмотићеве, од Џорџа Вашингтона до Булевара деспота Стефана, према незваничним информацијама, ако за то гласа већина, биће преименован у Улицу Милана Кашанина, познатог српског историчара уметности.

– Београд је град који има много истакнутих уметника, научника и културних радника и верујем да у једном великом граду има места за сваког од њих да им се одужимо – оценио је Никодијевић.

Пред одборницима и топловод, „Инфостан”, планска документа…

Одборници престоничког парламента данас ће одлучивати и о плану детаљне регулације за изградњу топловода од обреновачке термоелектране „Никола Тесла” до топлане „Нови Београд”, пројекта вредног око 160 милиона евра.

– Топловод би био дугачак 28 километара и омогућио би коришћење топлотне енергије која настаје у раду ТЕНТ-а приликом производње струје, а која се сада испушта у Саву.

На тај начин би се заменило 100 милиона кубних метара гаса, које увозимо. Новац који бисмо уложили веома брзо би се вратио јер бисмо имали велике уштеде на куповини гаса – образложио је Никола Никодијевић Танјугу.

Делови општина Гроцка, Барајево, Палилула и Звездара, ако одборничка већина буде гласала за то, моћи ће да добију стамбене и комерцијалне зоне и да тако простори на којима се неплански градило добију планска документа.

Ако се данас изгласа предлог, наредне четири године директор „Инфостана” биће досадашњи в. д. директора Марко Митић.


Коментари13
b6a77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rikardo
Spomenik Janku Sibinjaninu treba da bude na kalemegdanu gde je prolivao svoju krv, a ne Zemunu. Nije trebalo da cekamo da nas Madjarska podseca da treba da mu podignemo spomenik. Ako pogledate korene Janka Sibinjanina videcete da ima i te kako srpske krvi, ali i madjarske. Deda mu se zvao Srbo, otac Vojko, majka Erzebet Siladji. Izuzetna istorijska licnost kojom treba da se ponosimo, koja nas je branila od turaka i sacuvala nam drzavu u to vreme. Koliko je Madjrski i Rumunski toliko je i nas heroj.
Сале Земунац
@Ilic Momcilo Кула на Гардошу није споменик Јаношу Хуњадију у народу познатом као Сибињанин Јанко. Кула је једна од многих тзв. ''миленијумских кула'' подигнутих на граничним подручјима Угарске поводом хиљадугодишњице угарског царства. Од тих кула, осим ове у Земуну, читавих је остало још само неколико. Народ ју је назвао по Сибињанин Јанку вероватно због истог разлога због којег је и опеван у народној епској поезији. Што се тиче тога да Мађарска влада даје паре за подизање споменика то ме подсети да су скоро давали паре и онима овдашњим који су узели мађарско држављанство. То ми личи на полако обележавање својих територија по систему ''да се Власи не сете''. Да ли би то исто урадили и да ли могу то исто да ураде у Румунији или Чешкој, иако су сви сада у ЕУ? Чисто сумњам!
ralence
Ако Мађари дају паре за споменик зашто онда не изграде споменик великом Србину који је просветио Мађарску културу и писменост. Његово крштено име је Александар Петровић а они су га прекрстили у Јанош Петрефи.
Сале Земунац
Да вас исправим није Јанош Петрефи, него Шандор Петефи. Успут буди речено сви Срби који су живели у крајевима под Угарском, а нарочито у Војводини у матичне књиге су уписивани са мађарским именима и презименима. Тако је моја рођена баба по мајци, која је рођена 1908. године била уписана као Илона, а тек после Првог светског рата је могла да исправи то на своје крштено име Јелена.
Препоручујем 2
Ilic Momcilo
Za Milana Dorcolca. Karadjordja sam pomenuo samo kao primer.Toliko, da se setite da treba po nesto i protumaciti.Zapisacu vase piitanje,pa cu vas za par godina,kad se neke,za sada nepredvidljive, stvari dogode,ja vas pitati; "Sta me ono pitaste, 20.04,2017. u vezi sa spomenikom Janosu Hunjadiju u Zemunu.!?"Do tada nek smo i ja i vi zivi i zdravi.A i kasnije.U zdravlje.
Mirzabbi
Чему споменик Јаношу Хуњадију, чиме је он задужио српски народ?
Milan Dorcolac
Nije uradio bog zna sta. Samo je bio na celu odbrane Beograda o Turaka. I odbranio ga je.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља