субота, 16.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:54

Плоча Арсену Дедићу у част

Васил Хаџиманов, Матија Дедић, Корнелије Ковач, Саша Локнер, Иван Алексијевић и Александар Седлар одали пошту великану југословенске музичке сцене
Аутор: четвртак, 20.04.2017. у 22:00
Матија Дедић, Васил Хаџиманов, Саша Локнер, Корнелије Ковач, Александар Седлар и Иван Алексијевић (Фото А. Васиљевић)

Плоча „Пијанисти – поп-џез класици у клавир холу Арсена Дедића” угледала је светло дана и уз своје главне протагонисте представљена је прексиноћ гостима „Пароброда” у Београду. Била је ово посебна прилика да музичари чија се дела налазе на плочи: Васил Хаџиманов, Матија Дедић, Корнелије Ковач, Саша Локнер, Иван Алексијевић и Александар Седлар, заједно са гостима, још једном одају пошту великану југословенске музичке сцене – Арсену Дедићу.

Матија свира Арсена
За Матију Дедића овај пројекат је, како каже, прва озбиљна прича посвећена његовом оцу, која је заживела.
– Осим тога, ово је нешто чиме би мој отац био пуно задовољнији него да се по њему зове нека улица или пиће. У овом простору ја сам наступио неколико месеци након његове смрти, а после је та прича заживела, ево, на овај начин. Ја сам се на плочи представио Арсеновом композицијом „Модерато кантабиле”. И, морам да кажем да је све, од почетка до краја, било профи. Послали су ми снимак да чујем пре него што су кренули у штампу – каже Матија и додаје како је објављивање плоче један од разлога што је стигао у Београду, док је други најава концерта којим ће 20. маја обележити четири деценије „Сава” центра.
– Концерт ће се звати „Матија свира Арсена” и представићу истоимени албум који је добио чак пет „Порина” прошле године иако је некомерцијално издање. А што је још луђе, албум је био и најпродаванији у Хрватској. Срећан сам што ћу се у Београду представити публици свирајући очеву музику – каже Матија Дедић.

Заправо, управо у холу названом „Арсену у част”, пре нешто више од годину дана одржана је серија концерата са којих је на плочу „ушло” шест композиција које су тада изводила ова шесторица музичара.

– Морам да признам да сам био мало изненађен што су тада и мене позвали да учествујем јер су то све пијанисти, џез класици, а ја не могу да се поредим са њима. Пре годину дана ја сам свирао девет песама, од којих је на ову плочу стављена „Прљава пиксла”, диско песма која је овде одсвирана у трију – каже Александар Седлар дечачки скромно признајући да се у овој џез пијанистичкој причи осећа као да је „пао с Марса”, али и да му је много драго што је у њој учествовао јер је то нешто што ће се наставити.

За Александра Локнера ова прича је прича с разлогом.

– На идеју је дошао Златко Црногорац из „Пароброда”. Од Габи и Матије је стигла дозвола да ово може да се ради, а стигао је, као донација, и један од тренутно најбољих клавира у граду. И ова просторија у којој смо свирали има специфичан звук. Све се сложило. Потом смо се ми који смо у том пројекту учествовали договорили да свирамо једном месечно, а моји другари Стенли, басиста, Шојка, перкусиониста и Неша бубњар, уз певачицу Сашку Јанковић и кларинетисту и кавалисту Милоша Николића, наступили смо тачно пре годину дана и свирали нешто дуже од два сата, петнаестак песама. Било је изненађујуће добро прихваћено, а ово место је дивно за импровизацију. На плочу су ставили „Мораву” са „Наоса”, који смо радили Лаза Ристовски и ја, која овде другачије звучи него иначе – каже Локнер и помало збуњено додаје да му је, када је реч о његовим самосталним пројектима, ово прва винил плоча након 30 година.

Корнелије Ковач је задњи винил снимио пре безмало четири деценије. А на албуму Арсену у част свирао је инструментале.

– Ушла је „Суперсонична комуникација”, тако сам је прозвао јер је реч о музичарима који се скупе и слободно импровизују на лицу места, без претходног договора. Све зависи од интуиције и тренутног договора. Причамо само језиком музике – истиче Бата Ковач констатујући да на овој плочи има „много добре музике на једном месту”.

Композиције Васила Хаџиманова објављене су у кратком периоду чак на два винила.

– А тај винил је мени омиљени медиј пошто те тера да искључиво музику слушаш. Мораш да узмеш плочу, да је извадиш из омота, ставиш на грамофон, покренеш иглу… Ма, цео један процес је ту упрегнут. Напросто, мораш да се посветиш том дивном ритуалу слушања музике. Зато винил и јесте поново популаран. Знате, ако је неко већ толико времена потрошио да уради један албум, напросто је понижавајуће да га стави у један фолдер на компјутеру. Као да цео живот у једном фолдеру држите. И зато је ова плоча права ствар – сматра Васил Хаџиманов, који се представио са својим клавирским триом на плочи и обрадом џез класика.

– На плочи је, по мом мишљењу, најбоља могућа екипа. Свако је мајстор на инструменту – сматра Хаџиманов.


Коментари0
e867e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља