среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:25

Пропадају кроз систем

Тежак живот Рома из реадмисије - Деца која говоре матерњи ромски или албански и неки страни, настављају школовање на српском и на ћирилици – које не познају
Аутор: Александра Исаковчетвртак, 20.04.2017. у 22:00
(Фото Богдан Педовић)

Суботица – У бази података Стевана Николића, координатора за инклузију Рома у Суботици, постоје подаци о 37 породица које су овамо стигле реадмисијом.

То су све велике породице, броје укупно 250 чланова, а у њима је 120 деце узраста до 18 година.

Споразум о реадмисији између Србије и земаља Европске уније ступио је на снагу 2008. године и на основу њега сваке године око седам хиљада људи буде враћено у Србију.

По споразуму, ради се о грађанима који немају правни основ да бораве на територији чланица ЕУ, а у пракси претежно се ради о Ромима који највећем броју случајева стижу из Немачке. Николић објашњава да оне које организовано враћају, на Аеродрому „Никола Тесла” дочекује Канцеларија за реадмисију, али након што су тамо регистровани, ови људи једноставно „пропадну кроз систем”.

„Наш задатак је да препознамо потребе ове заједнице, али остаје питање да ли локална самоуправа има инструменте да оствари потребе заједнице. Ми их третирамо као човека који има одређене потребе, а не као Роме јер и на тај начин желимо да утичемо на њихову интеграцију”, каже Николић за „Политику”.

Свако од њих је специфична прича, наставља Николић и каже да су неретко судбине у којима се један проблем слаже на други. Наводи пример породице са деветоро деце, која је 1999. године отишла са Косова и Метохије.

У Суботици им се родило прво троје деце, прелазе у Мостар где се рађа још троје деце, а нови чланови породице рађају се и када се породица пресељава у Немачку и у Француску. Пошто су мајка и отац невенчани, док су били у избегличком кампу у Мостару, жену су пријавили под именом мужевљеве сестре како би сви имали исто презиме и да породицу не раздвоје.

„Породица сада живи овде, и покушали смо да пронађемо крштеницу за децу рођену у иностранству, али се сада због те промене имена све закомпликовало и морамо испочетка. Док не стигну те крштенице, породица нема право на социјалну помоћ, и отац их прехрањује шверцом и радом на бувљаку”, прича Николић.

Проблем је и школовање деце која знају ромски, албански, језик земље из које су враћени, али српски и ћирилица им је потпуна непознаница, а сада на том језику треба да наставе школовање.

Необична је и прича 21-годишњег средњошколца који је рођен, одрастао и школован у Немачкој, а по кога су једног дана дошли на посао и заједно са читавом породицом вратили у Србију. „Његов живот сада је потпуно измештен. Не ради, безвољно седи кући и пита се зашто му се ово догодило”, описује наш саговорник.

Ни знање језика ни стране школе нису му помогле да нађе посао, а на списку Националне службе за запошљавање пријављено је око 200 Рома, сви као неквалификовани радници. Нико ни од повратника из реадмисије није успео да нађе посао. Има случајева и да их реадмисијом врате на Косову и Метохију, а они одатле, због контаката са породицом, дођу у Суботицу. Према подацима координатора за инклузију Рома, у Суботици је званично пријављено око 2.900 Рома, али се процењује да их има око четири хиљаде.

Основни задатак је, каже Николић, извући их из сиромаштва у којем се налази већина породица и укључити децу у образовни систем. „Сиромаштво је овде наследно, спуштен је ниво потреба и сиромаштво постаје њихова култура живота. Без подршке друштва немогуће је то променити, и уколико један члан породице из тога искорачи, потребно је, како се процењује, две до три генерације да се изађе из сиромаштва”, каже Николић.

Координатор има подршку и педагошког асистента и здравственог медијатора. Посебно истиче чињеницу да имају 85 деце у вртићу, двоје у предшколској групи, 700 деце у основној, 60 у средњој школи, а петоро на факултету. Ипак, школовањем нису обухваћена сва деца јер се процењује да у школском узрасту у Суботици има око 1.500 деце.

„Према проценама стручњака, годишњи губитак у продуктивности у Србији је 231 милион евра због неукључивања Рома. Ми не желимо да имамо паралелне светове, где се једни руководе мишљу „они тако хоће да живе”, а други „ови ме дискриминишу”, већ да кроз школовање и рад буду активно укључени”, каже Николић.


Коментари11
52e84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
@035: tamo gde ja zivim ne razmisljaju tako vec se tako ponasaju. sitomastvo je najmanje lenjost, ljudsko bice ne ustaje ujutro da bi ceo dan gledao u nebo vec da nesto stvara. i prilike se ne pruzaju, nisu se ni pruzale, one se aktivno traze!!! pod jednim uslovom: da se dobro gleda, slusa, posmatra oko sebe, ne ceka i ne umislja: idem da budem azilant jer nemam od cega da zivim!!! srbija je jedna od retkih zemalja gde skoro svako ima pozadinu sa sela, jos zive starije koji mnogo sta ispricaju ako se pitaju kako je nekad bilo. na koga je cekao ko posle rata kad nije bilo ni krova nad glavom, sve sruseno, mrtvi, nestali...? svako je sebi pokusavao bar supu da napravi da nije na kisi. a i "supa" treba vise ako se ima dece. to nije izmisljena nebeska filozofija, to su najjednostavniji zakoni zivota i opstanka. pozdrav.
035
Волео бих да са вама и координатором Николићем полемише неки социолог из праксе , ја само видим да сиромаштво није "блејање" као у "Паровима" , већ из дана у дан борба за преживљавање под најлонским кровом или у некој уџерици , 16 - часовни посао за целу породицу . У мом суседству има Рома далеко успешнијих од мене , а и Срба који су без посла остали пре десетак година и исцрпли све резерве . И добијају једнократно пакет намирница , метар дрва , хигијенски пакет .
Препоручујем 0
smb
srbija je u administrativnoj i privrednoj tanziciji, sociopsiholoska jos nije ni pocela. "ja imam decu, mnozim se koliko mi priroda omogucava, ne znam jezik sredine, nemam ni zanimanje, radite komsije iz kraja i izdrzavajte me"!!! "ja sam nesposoban, komsija, a ti imas skolu i radno mesto izdrzavaj me"!!! to je sistem po kome se u srbiji deluje i zivi od strane mnogih grupa stanovnistva. da onaj koji ima skolu, radno mesto, mozda hoce da izdrzava i mnozi sopstvenu decu, to niko ne pita. vise je nego logicno da to u praksi opstaje samo na stetu vecine. u normalnim zemljama decu izdrzavaju roditelji dok ne stanu na noge, posle svako trazi sopstveni put da prezivi. neki imaju samo "slobodno vreme" koje za uvecanje broja clanova potomstva obilato koriste i posle pruzaju ruku i traze. i sto takve ne zbrinjava zapad? pa to kod njih ne pali. nema sigurnosti za zalogaj svakog dana, taj zalogaj mora neko da zaradi. nigde ne pada hleb s neba dnevno!!! pozdrav.
035
Није ме брига што тамо где живите овако размишљају , већ што се и овде сиромаштво једносмерно везује за лењост . Није ли сиромаштво и узрок безнађа , депресије и лењости , је ли им уопште пружена нека прилика , осим једнократне " социјалне помоћи" . Скоро је једна социјална радница говорила о четвртој генерацији појединих породица на социјалној помоћи .
Препоручујем 0
galerija
Moraju da znaju jezik zemlje koja im je dala državljanstvo - tako je svuda u normalnom svetu! Koga je briga koliko ima srba u Americi, ako će da ide u školu ili studira, mora da zna engleski - uostalom to je uslov za dobijanje zelene karte a za državljanstvo je obavezno!
035
У оваквом изводу из чланка виде се само проблеми Србије , шта је са проблемима прогнаних . Ако ЕУ има пара да издржава 50.000 чиновника у Бриселу зашто не образује и запосли ове јаднике ? Зато што се данас Емил Зола зове Анри Леви , а Алберт Швајцер - Бернар Кушнер !
moždagrešim
Preko sredstava javnog informisanja se govori kako su neki članovi romske zajednice ˝nevidljivi˝za sistem,da mnogi nemaju lične karte niti druga dokumenta.Možda mi se samo čini da u stvari nema dobre volje da se to reši.Razlog je što bi ti građani sa svojim mnogočlanim porodicama postali korisnici socijalne pomoći,a da država ne bi mogla da pokrije toliki broj korisnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља