субота, 29.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Регион напредовао брже од Србије

Прошле године наша земља остварила раст од 2,7 одсто, док су привреде региона расле по просечној стопи од 3,6 одсто
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 20.04.2017. у 21:30
Премијер Вучићније задовољан растом од три одсто (Фото Фонет)

Да није задовољан растом привредне активности од три одсто премијер Александар Вучић изјавио је после тематске седнице Владе Србије о бруто домаћем производу.

Уз чланове његовог кабинета, седници су присуствовали и представници Светске банке.

Оно што је на „Копаоник бизнис форуму” рекла Елен Голдстин, директорка Светске банке за западни Балкан, председник владе је готово дословце поновио.

– Србији је потребан раст већи од четири, пет одсто како бисмо пристизали земље Европске уније – истакао је премијер.

То је неупоредиво боље од минус три одсто, али није довољно, рекао је Вучић. Иначе, пад привредне активности од минус три одсто Србија је имала 2009. године када је светска финансијска криза запљуснула нашу привреду.

Вучић је додао и то да је стање јавних финансија стабилно, али да Србији треба много година да би стандард био упоредив са земљама ЕУ. Имамо стабилан раст, али он мора да буде већи од четири, пет одсто, да бисмо их пристизали, поновио је. Зато нисам задовољан растом од три одсто, подвукао је премијер.

Светска банка, иначе, за ову годину очекује да ће раст привредне активности износити три одсто, док за 2018. и 2019. очекују да ће БДП порасти 3,5 процентна поена.

Врло често, када је о расту економске активности реч, премијер Вучић зна да истакне како су остварени резултати много бољи од плана.

Први пут се то догодило још 2015. године када су међународне финансијске организације пројектовале да ће привредна активност бити у минусу.

Председник владе тврдио је тада да ће економија бити у плусу. Коначно, на крају 2015. године, остварен је раст од 0,8 одсто, упркос применама строгих мера штедње.

Упоредне анализе, међутим показују да није само Србија током 2015. и 2016. године остварила бољи резултат од планираног. Практично, све земље региона су у том периоду имале раст БДП-а за око један одсто већи од прогнозираног, показује једна анализа Фискалног савета. Уосталом то је видљиво и из годишњих извештаја Светске банке и ММФ-а.

У Хрватској је, на пример, било прогнозирано да ће раст БДП-а у 2015. износити 0,2, а стварни раст износио је 1,6 одсто. У Румунији је раст привредне активности у истој години био 3,7 уместо очекиваних 2,7 одсто.

У Мађарској је износио 3,1 уместо 2,4 одсто, а у Бугарској уместо прогнозираних 0,8 одсто остварени раст БДП-а износио је чак 3,6 процената.

Слична, позитивна, одступања од прогноза као у 2015. дешавала су се и у 2016. години. Србија је, истина, прошле године остварила раст БДП-а од 2,8 одсто и то је највећа стопа раста још од избијања светске економске кризе.

Међутим, анализа показује да су и друге земље региона прошле године бележиле рекордан раст од избијања кризе. Према подацима међународних финансијских институција, њихов раст у просеку је износио 3,6 одсто, што је знатно више од нашег привредног раста.

Према тумачењу Фискалног савета, та неочекивана повећања привредног раста готово свих земаља у региону указују да нису само домаће економске политике утицале на убрзање привредног раста. Већ да су већем расту економија у региону

знатно допринеле и неке повољне међународне околности које нису биле део планираних економских политика. На првом месту то су пад цена сировина, нарочито нафте и гаса, смањење каматних стопа у Европи и бржи опоравак еврозоне и региона.

Међутим, аутори билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) не слажу се са овом оценом.

Тврдња Фискалног савета да је привредни раст у земљама региона у посматраном периоду највећим делом био резултат непланираних позитивних спољних околности може се применити на све земље у региону – осим на Републику Србију, оцењују.

Раст БДП у Републици Србији у 2016. години, посматрано са аспекта понуде, генерисан је кроз све секторе економије као резултат побољшања пословног амбијента, док је са аспекта тражње постигнут на економски здрав начин, кроз јачање инвестиционе и извозне активности, што и јесте неопходан услов за његову одрживост – закључују у МАТ-у.


Коментари57
d2d98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evropske kraljevine
Da bi povećali ekonomski standard i zaštitili nacionalni interesi, Srbi moraju da obnove Kraljevinu Srbiju u koju bi se uključile sve srpske pokrajine !! Kralj bi imao protokolarnu funkciju, a vlast bi pripadala narodu tj NEPOSREDNO izabranim poslanicima. Razvoj takve Srbije bi podržale svetske sile, a pogotovo evropske kraljevine !!
princip
Kada propadaju javne kuce ne menjaju se kreveti vec osoblje.
gg
Kako pa mi imamo dramatican rast
Čitaoc obični
@gg, Čuj "dramatičan"!? Valjda - strahovito dramatičan!
Препоручујем 14
Zoki Mikos
Vrlo, vrlo bitno je ovo što se na kraju teksta pominje - mnogo je važnije to kakav je rast nego koliki. Rast u svim sektorima je dugoročnije bolji i značajniji nego veliki rast odjednom koji je posledica nekih kratkoročnih okolnosti, i taj rast omogućava održavanje rasta u budućnosti. To je tajna američkog uspeha - rast u proseku oko 2 do 3 posto, ali tokom 50+ godina! S druge strane, zemlji jadnoj kao što je Srbija, neophodan je veći rast u početku oporavka i razvoja, kao kod istočnih tigar zemalja. Al ja sam uvek bio u fazonu, bolje strpljivo skupljati vrapce rukama nego peti se na drvo za goluba. Jer, grane su lomljive
Ronald
Jedna od bezbroj lazi jednog coveka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља