недеља, 20.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52
ИНТЕРВЈУ: Лидија Коњорду, министарке културе Грчке

Грчка подржава борбу Србије за културно наслеђе

Министарство културе Грчке издваја две трећине годишњег буџета за ископавање, рестаурацију и очување културног наслеђа, укључујући своје музеје
Аутор: Ана Оташевићчетвртак, 20.04.2017. у 22:00
(Фото Танјуг / Драган Кујунџић)

Првакиња грчке позоришне сцене Лидија Коњорду први пут је у Београду у улози министарке културе.

У интервјуу за „Политику”, велика глумица, која није крила наклоност покрету Сириза од њеног оснивања, поручује да постоји велико интересовање за сарадњу са Србијом, како у погледу материјалне, тако и у погледу нематеријалне културне баштине и савремене културе.

Додаје да је о тој сарадњи већ разговарала са српским министром Владаном Вукосављевићем у оквиру Конференције савета министара културе земаља Југоисточне Европе који је одржан у фебруару у Тирани.

Култура је кључна за постојани развој наших друштава, уз поштовање разноликости, поручила је првог дана своје посете Београду, где ће отворити изложбу експоната музеја Бенаки у Етнографском музеју којом почињу Грчки дани у Београду.

Спадате међу најистакнутије позоришне глумице у Грчкој. Да ли планирате чвршћу сарадњу између грчких и српских позоришта, као и у другим областима културе?

Већ постоји сарадња између Народног грчког позоришта у Атини, Државног позоришта Северне Грчке у Солуну и Фестивала Атина и Епидаур са организацијама и уметницима у Србији. Светски познати редитељ Никита Миливојевић се ове године враћа на фестивал у Атини са поставком знаменитог дела Иве Андрића „На Дрини ћуприја”. Државно позориште Северне Грчке често гостује у Београду, као што Народно позориште из Београда често гостује у Солуну.

Односи између наших филмских архива и националних центара за кинематографију такође су одлични, а први пут ове године се разговара о копродукцијама између грчког и српског филмског центра.

Сарадња између Елефсине и Новог Сада, који ће бити престонице културе 2021. године, отвориће бројне могућности за заједничке пројекте и размену радова, стручности и искуства међу уметницима наших земаља. Министарство културе Грчке ће са великим интересовањем пратити пројекте ова два града у жељи да подржи њихове креативне планове.

Грчка и Србија сарађују и када је реч о византијском и средњовековном наслеђу.

Најзначајнији примери су обнова Небојшине куле и, недавно, споразум између грчког Музеја византијске цивилизације и Историјског музеја Србије, о томе да део експоната који су изложени на веома успешној изложби о француско-српској војној болници из Првог светског рата остане у Историјском музеју Србије.

Грчка је узор бриге за културну баштину. Који део буџета издвајате за баштину у односу на савремену продукцију?

Министарство културе Грчке издваја две трећине годишњег буџета за ископавање, рестаурацију и очување културног наслеђа, укључујући своје музеје. Наш поглед је да материјална и нематеријална баштина није одвојена од савремене културе. Напротив, она напаја савремено стваралаштво новим идејама и формама и подстиче међукултурни дијалог како у Грчкој, тако и на међународној сцени. Значај нашег наслеђа у савременом стваралаштву је очигледан у савременим формама и експериментима са античком драмом, као и у извођењу савремених, често експерименталних и радикалних дела унутар величанствених античких позоришта.

Како ваше министарство подржава савремено стваралаштво? Када финансирате савремене пројекте и уметнике, да ли предност дајете грчким уметницима или сте отворени за међународну сарадњу?

Интернационализација грчке културе је приоритет Министарства културе Грчке, а потенцијал за међународну сарадњу јесте један од критеријума на којима се заснива финансирање културних организација и независних уметника. Недавно је, у контексту године културе између Грчке и Русије, Национални грчки театар представио „Краља Едипа” у копродукцији са московским позориштем Вахтангов, врло успешан модел који желимо да поновимо ове године са Кином, а потом и са другим земљама. Покрећемо, такође, програм у оквиру Фестивала Атина и Епидаур, где ће учесници из читавог света имати прилику да виде остварења савремених грчких уметника.

Недавно смо такође покренули Међународну мрежу античке драме, трогодишњи програм у коме учествују национална позоришта у Атини и Солуну, школу античке драме Атико у Елефсини, европској културној престоници 2021. и Фестивал Атина и Епидаур. Ово је образовна мрежа усмерена на проучавање и извођење грчке драме која ће окупити уметнике, истраживаче и студенте из целог света. Веома нам је стало да привучемо учеснике из Србије и осталих наших балканских суседа.

Многи културни споменици, укључујући и неке од најзначајнијих примера средњовековне сакралне архитектуре, уништени су у последње три деценије на Косову. Србија улаже напор да сачува остатке своје културне баштине под заштитом Унеска. Да ли може да рачуна на подршку Грчке у овој организацији?

Грчка подржава све акције Унеска у циљу очувања баштине и у овом контексту ће, наравно, подржати напоре Србије да обнови културно наслеђе. У овом смислу смо заинтересовани за стручну размену на нивоу обнављања и заштите.

Питање нелегалне трговине вредних антиквитета је важно и за Грчку и за Србију. Како се ваша влада бори против ове нелегалне праксе?

Грчки закон штити баштину од илегалне трговине и грчке власти, министарство културе и полиција, успешно раде заједно како би обезбедили заштиту грчког наслеђа од недозвољене трговине. Недавно смо успели да вратимо антиквитете из дванаестог века који су пронађени у Немачкој, као и делове саркофага који су пронађени у аукцијској кући у Њујорку.

Грчка је често у прошлости покретала питање повратка у своје музеје вредних примерака свог културног и археолошког наслеђа који су изнети из земље и који су завршили у угледним европским музејима, попут Британског музеја. Да ли ваше министарство ради на томе?

Обједињавање скулптура на Партенону јесте наш стални напор, а то је и захтев грчке владе у складу са конвенцијом Унеска о споменицима светске баштине. У томе имамо подршку Међународне асоцијације за поновно уједињење скулптура са Партенона (чији је Србија један од чланова).


Коментари2
ceb84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pohvalno
Saradnja Grcke i Srbije bi se trebala zaista produziti ne samo na kulturnoj osnovi vec mnogo dublje i vise ,povezanost naroda na mnogim osnovama kao i hriscanskim . Osim toga i Grckoj preti rasparcavanje i slican scenario i neka se Dobro razmisli ubuduce o opstanku kako iulture i tradicije tako i ostalog.Svaki narod bez kulture i svoje tradicije je hibridna tvorevina brisanja korena i opstanke.
Живојин
Да је култура сваколики темељ постојања, опстснка и напретка било ког друшта одавно је познато, зато се и чине свеобухватни и сисзематични напори да се у Србији затре култура.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља