субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

И у седамдесетој откривам театар

Рекли су ми да је поезија Бродског у Србији позната не само у школама, већ и код обичних људи, једва чекам да откријем ту везу, каже највеће име светског балета Михаил Баришњиков
Аутор: Биљана Лијескићпетак, 21.04.2017. у 21:00
Михаил Баришњиков (Фото А. Васиљевић)

Дирнут сам вашом пажњом. Пре неколико година гостовао сам у Новом Саду, а сада сам први пут у вашој престоници са специјалном представом „Баришњиков/Бродски” која је за мене лично, интимно дело, рекао је Михаил Баришњиков, највећег име светског балета на конференцији за штампу одржаној у Народној скупштини у Београду.

„Нестрпљив сам да се сусретнем са вашом публиком јер су наше културе веома блиске. Комад ће се играти на руском језику, а титлован је на српски. Рекли су ми да је поезија Јосифа Бродског код вас позната и то не само у школама, већ и код обичних људи. Једва чекам да откријем ту везу“, додао је велики уметник који је јуче допутовао у Србију, објашњавајући да ова представа обележава његов прелазак из игре у свет позоришта.

Председница скупштине Маја Гојковић пожелела је добродошлицу Баришњикову и захвалила директорки Београдског фестивала игре Аји Јунг због чијег је ентузијазма дошло до гостовања Баришњикова.

Гојковићева је напоменула да је Јунгова учинила да Београд заузме значајно место на мапи наступа врхунских уметника и да може увек да очекује институционалну подршку за свој рад.

Најсавршенији играч
Својевремено су критичари о Баришњикову написали да је најсавршенији играч икада виђен, а он сам је говорио:„Совјетски систем ми је дао занимање, занат, одшколовао ме је и то је највећи поклон младом човеку”. Убрзо постаје звезда Киров балета из Лењинграда, где је одиграо сјајне роле, да би у 26 години на једном гостовању у Торонту 1974. одлучио да емигрира. Постаје првак, а потом и уметнички директор Америчког балетског театра, а за Њујорк сити балет је за само једну годину савладао 20 рола. Покренуо је пре дванаест година Баришњиков арт центар у Њујорку. Разлог свог одласка из Русије овако је дефинисао:„Слобода ми је била циљ, а не новац”.

После Риге, Њујорка, Лондона и Београд ће 23, 24. и 25. априла у 20 часова, у Позоришту на Теразијама, моћи да види представу„Баришњиков/Бродски”, у продукцији славног уметника и Новог театра из Риге, а у режији Литванца Алвиса Херманиса. Сам на сцени 90 минута Баришњиков ће на основу стихова Бродског дочарати покретом и гласом емотивну причу о једном дугом, уметничком пријатељству насталом у Америци, далеко од домовине, некадашњег СССР-а, које је трајало све до песникове смрти.  

„Редитељ Херманис из Риге, где сам рођен и живео до 16. године, добро је знао да сам са Бродским неговао пријатељство које је трајало више од 20 година. Мислио сам да се шали кад ми је предложио овај пројекат, јер није лако говорити о поезији и говорити поезију на сцени”, објаснио је Баришњиков, и додао да је веома срећан што још увек игра, воли сцену и радује јој се.

–Захваљујем судбини, као што Бродски наводи у стиховима, што ми је у овим годинама, сада имам 69, омогућила да играм– рекао је Баришњиков. –Ако буде среће наредне године напунићу седамдесет и још увек откривам театар. Иначе, у драмским комадима сам почео да играм осамдесетих година. Играо сам Бекета, Чехова, претходних година сам радио доста и са америчким редитељем Робертом Вилсоном, комад „Писмо једном човеку” о животу Нижинског. Сцена је за мене природно место, бавио сам се и плесним театром. Редитељи су ме често користили као глумца који уме добро се креће или играча који уме да глуми, била је то нека врста преплитања. Са редитељима ме је ујединио експериментални театар, јер нисам учио да будем класичан глумац, већ класичан играч. Мада је постојала фасцинација руским театром, око моје тридесете године и адаптацијама Чехова, Тургењева, Достојевског, а касније и западних класика.

Говорећи о младим уметницима, Баришњиков је нагласио да „ако нису сто одсто сигурни у свој избор, онда улазе у нешто што је ропство,  са том идејом о правом избору морају да заспу и да се пробуде. Морају свакод дана добро да оперу своју одећу у којој вежбају”, истакао је славни уметник.

У међувремену успешно се опробао на филму, у познатим ТВ серијама, али и по изложбама фотографија чији је аутор.

И још неколико речи о Бродском. Песник је у Америку стигао 1972, у 32. години, након што је био присиљен да напусти домовину. 

„Књижевник је усамљени путник и нико му не може помоћи”, говорио је тада. У Америци је предавао на универзитетима и писао, а потом и Нобелову награду добио. Ту су од седамдесетих година па надаље два изнад свега талентована човека започела дружење онако како то само уметници знају. Бродски је волео лепоту која се огледа у оку посматрача, а био је опчињен Венецијом, где је одлазио искључиво зими и то 17 година, и тамо је по својој изричитој жељи сахрањен, пре две деценије. Иако је прошло много година Баришњиков, сада са стиховима свог пријатеља путује светом. Потписница овог текста успела је на конференцији за новинаре да Баришњикову пружи књигу Јосифа Бродског, а он је, уз осмех, написао посвету својим разиграним рукописом.


Коментари5
d4ef2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rekvijem za Mihaila
U umetnosti postoje; Talenti i obožavaoci. Ovi drugi kvare ove prve u svakom pogledu.
mihailo
U baletu od 18 godine, kad se ulazi u pozorište pa do 25 što se napravi u karijeri to je to. Od 25 do 35 je samo održavanje karijere a od 35 do 45 godine ( penzije ) je " preživeo sam." Barešnjikov nije jedini koji je baletsku karijeru zamenio sa glumom. U Londonu MLADI prvak Kristofer Gebl je napustio balet jer nije mogao da se bori sa intrigama. Na sam dan premijere Romea i Julije oduzet mu je nastup i dodeljen je M.Fontejn- R. Njurejev a oni su bili REPRIZNA podela. To nije bila odluka koreografa. Uprava je tako odlučila, bio pritisak... Poniženi K. Gebl je posle svoje reprize dao otkaz i otišao u mjuzikl, pa u dramu da bi brilijantno igrao Hamleta u Nacionalnom pozorištu. Njegovi dramski nastupi nikad se nisu uvijali u oblandu baletskog prvaka. Ovoj predstavi nije mesto na FESTIVALU IGRE. Ovaj festival IGRE dodeljuje nagradu Jovan Ćirilov umesto recimo D. Sifnios, za koju je Bežar napravio Bolero... I sad ko koga talentovano kvari? " Requiem aeternam..." za Festival Igre.
Препоручујем 1
Bezimeni
Najzad da se javno prizna, da Beogradski festival igre doprinosi pre svega baletskoj umetnosti, a potom i promociji Beograda i Srbije u svetu. Verovatno je moguće da tu činjenicu prihvate i oni koji žive od te umetnosti.
gaga
Beogradski festival igre, u prilog čemu govori i njegovo ime, promoviše umetničku igru, a ne balet. On doprinisi igri. Da bi doprinosio baletskoj umetnosti, u njegovoj ponudi bi morale da budu baletske predstave, a ne savremene plesne predstave, na kojima se ovaj festival bazira.
Препоручујем 1
mihailo
Ovoj predstavi je mesto na Bitefu, ako prođe selekciju, a ne na festivalu umetničke igre. Barešnjikov. Priča je malo drukčija od one koja nam se priča. Izrazito malog rasta i sa odličnom tehnikom za male ( rastom ) igrače imao je bolesnu ambiciju da igra role koje su namenjene " nobl igračima" ( baletski termin ). To u Kirovu nije mogao pa je pobegao na zapad. Vrlo brzo na zapadu je ostario ( godine ) i izgubio tehniku. Korodirao. Ja sam ga gledao u Parizu 1975 u Žizeli ( dve predstave ) i to nije bilo slavno ali mlada balerina Kalfuni kao Žizela je "izvadila" obe predstave i njega absolutno nadigrala. Kalfuni je mama Matjea Ganeo današnje baletske zvezde POB. U Americi vrlo često je uskako kao zamena Barešnjikovu brilijantan australiski igrač našeg porekla Danilo Radivojević, koji je potpuno nepoznat našem baletskom svetu. Davno je Barešnjikov počeo da prodaje vunu umesto svile a sada je i vune ponestalo...a sve se još umotava u baletsku oblandu. Zamka za naivne.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља