субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:56

Науци и високом образовању потребно засебно министарство

Створити одржив модел финансирања и развоја науке у Србији, формирати самостално министарство за високо образовање и науку, запослити више истраживача – неки су од закључака стручног скупа одржаног у САНУ
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићпетак, 21.04.2017. у 22:00
(Фото Танјуг / Оксана Тоскић)

Пронаћи начин да се интегришу наука и високо образовање, створити одржив модел финансирања и развоја науке у Србији, формирати самостално министарство за високо образовање и науку, запослити више истраживача јер у Србији нема „штанцовања” научних радова, научна заједница се смањује и недостаје јој подмладак – главни су закључци дебате представника научног и универзитетског кора одржаног у Српској академији наука и уметности (САНУ).

Отворен разговор на тему „Наука и високо образовање” покренуо је Институт друштвених наука, да би скренуо пажњу на мноштво проблема и иницирао стварање новог модела управљања науком јер „наш је архаичан”.

– Мноштво је идентификованих проблема у научној заједници. Можемо направити сто округлих столова ми немамо решења, о науци и високом образовању и њиховом односу нећемо одлучивати, нећемо тиме управљати. За њих можемо да имамо предлоге решења али неко мора да преузме улогу да тиме квалитетно управља. То је циљ ове расправе. Наш утисак је да у овом тренутку министарство нема довољно људи који би одговорили свим изазовима које свакодневно постављају научни и технолошки развој – објаснио је др Горан Башић, директор Института друштвених наука у уводном излагању.

Проблеми који одавно тиште научну заједницу су неизвесност у вези са статусом науке, института, пројеката, одлагање расписивања позива за нове пројекте, финансирање научноистраживачке делатности, дилеме о моделима финансирања, неискоришћеност потенцијала и примене науке у друштву. Не споре да постоји јаз између науке и високог образовања.

– Веза науке и високог образовања толико је лоша да је – нема. И просторно и институционално су одвојени – тај коментар из редова научне елите на скупу у САНУ нико се није јавио да оспори. Академици, универзитетски професори, научни саветници наметнули су и питање – како направити квалитетнији и ефикаснији начин сарадње и школовања кадрова за развој науке и управљање науком.

Продуктивност и квалитет научних радова су константно присутни проблеми, истицао је проф. др Зоран Поповић, академик и потпредседник САНУ.

– Нарочито иритира кад прочитам или чујем како се у Србији штанцују научни радови. Направио сам преглед како то изгледа и где смо у односу на регион и свет.

Ми немамо велику продукцију. Имамо у просеку око 6.500 објављених препознатљивих научних радова годишње. Треба да размишљамо како да је повећамо. Једини начин је да се повећа број истраживача, а просечна старост наших је око 45 година – указује академик Поповић.

Универзитет је најбоље место за образовање и науку, сматра академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду и председник Конференције универзитета Србије.

– У ери стварања дигиталног друштва у којој нас прати нас изузетно брз технолошки развој, за десет година имаћемо 40 одсто нових занимања за која данас не знамо. Зато едукација мора бити шира, интердисциплинарне природе, да дипломиране студенте учини адаптибилним на промене које нас очекују – појашњава академик Бумбаширевић.

Др Душко Благојевић, председник Заједнице института Србије сматра да нам недостаје конкретан искорак који ће да доведе до промене концепта заснованог на законима о високом образовању и науци, да више немамо проблем да пројектно финансирање оставља продуктивне истраживаче ван система.

Укупно 1.501 докторанд сада није укључен у пројектни циклус, док је таквих 2011. године било око 3.000, прецизирао је проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

– Са финансијске стране то изгледа добро, али са стратешке није, јер тих још 1.500 људи за 15 или 20 година треба да буду научни саветници. Издвајања за науку јесу мала, али је већи проблем како се та средства користе – казао је Поповић.

На питање колико је министарство кадро да новца да истраживачима

државни секретар је одговорио да тренутно у буџету, у делу науке којим он управља, има 16,2 милијарде динара.

Навео је и да је један од начина којима надлежни размишљају да подрже изврсност истраживача да за 20 или 30 најбоље рангираних пројеката у свакој области материјалне трошкове плате двоструко.

– А да смо сви ми у науци маргинализовани одавно је познато. Научна заједница се смањује. За десет година нећемо имати коме да поделимо паре за науку – став је секретара Поповића.

Кад је влада могла да запосли 2.000 медицинских радника зашто не би могла да запосли и 1.500 доктораната ван система, упитао је проф. др Момчило Павловић, потпредседник Заједнице института за друштвено-хуманистичку област. Тим поводом, али и са предлогом да се оформи ресорно министарство за високо образовање и науку, научна заједница планира да упути писма министру просвете и влади.


Коментари10
62643
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рђосав
- науци и високом образовању потребна iе потпуна интеграциiа. Сваки научник треба да у исто време буде и универзитетски наставник. Па iедан семестар у настави - следећи у истраживању. Један семестар на факултету, други у институту. Само тако наука добиiа неку друштвено-корисну улогу, подизањем нивоа наставе, квалитетним уџбеницима, и тако то. Досадашње бављење науком било iе само бацање пара. И производња високообразованих емиграната, као финалног продукта наше науке...
Leona
Svaki univerzitetski nastavnik bi trebalo da bude naucnik sa vidljivim ishodima naucnog rada (projekti, publikacije, patenti, predavanja na amedjunarodnim konferencijama). U protivnom, sta su univerzitetski nastavnici - citaci cesto zastarelih udzbenika? Da li je to potrebno u 21-vom veku? Nastava na univerzitetskom nivou treba da bude u velikoj meri zasnovana na savremenim naucnim rezultatima. Cetvorogodisnje studije su dovoljno duge da obuhvate i klasicne osnove i nova naucna dostignuca u datoj oblasti. Sto se tice naucnih radnika u institutima, logisticki verovatno nije moguce da oni budu istovremeno univerzitetski nastavnici, osim kao gostujuci predavaci i komentori na postdiplomskim studijama.
Препоручујем 1
Potpuna nebuloza!
Kakva je to nebuloza! Ponovo i uvek !!! Mesanje prave nauke sa pedagoskim posaom! Dobro se zna KO moze da se zaposli, napr., na Med fak...ako nemate rodbinske/ partijske ili dr "spodobnosti".., Sta je sa potpunom deskriminacijom naucnih saradnika/ Savetnika? Da dobijete to zvanje, potrebno je mnooogo vise kvalifikacija, a koliko novca uzme fakultet?! Sta dobijete? Koji je to "ekvivalent"?! Sramota!
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Деда Звонце
Која наука? Јел` она која није умела да сачува ни оно што смо имали! Пред њеним очима (а и уз њену здушну помоћ) је разбуцана цела српска привреда! Најмање пола милиона људи је протерано у збегове широм света након што су им фабрике разбуцане, а где је била наука да их спасе?! Понашала се као пастир коме вукови черече стадо, а он мази псе чуваре и чисти пушку. Резултате господо, опипљиве, народ хоће да ради и да заради, па ће и вама да плати. Докле мислите да нам продајете ,,рог за свећу", а од развоја привреде и друштва ништа! Није наука хоби активност; ако друштву не обезбеђујете напредак и развој онда она трошите к`о пијани наследник!
mila simic
Drzava nema nikakve veze sa naukom. Postavlja se pitanje kakva dostignuca donosi nauka kod nas ? Ili pokriva samo primanja takozvanih naucnika ? Najveci broj izuma u tehnici proizilazi iz zanatstva. Iz malih i srednjih firmi. Izumi u farmaciji dolaze iz firmi koje proizvode farma produket, itd. Nigde se ne cuje cime se bavi nauka u Srbiji i sta su njeni uspesi u zadnjih 30 godina ?
Radina
U ovoj drzavi treba forsirati nauku, prosvetu i kulturu jer od njih sve pocinje. Ekonomija ovde,ionako,ne postoji...
Milica
Pre zaposljavanja novih, parazite treba ocistiti. Prekontrolisati doktorante koji su primljeni preko veze (jedva zavrsene osnovne studije pa upisane doktorske van UB).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља