недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Музеј тавори у центру села

Објекат Пупиновог музеја у Идвору, стар 174 године, у рушевном стању
Аутор: Олга Јанковићсубота, 22.04.2017. у 20:57
Споменик Михајла Пупина у родном Идвору (Фото: О. Јанковић)

Идвор – О Михајлу Пупину у Идвору причају као о оном далеком рођаку који је из села отишао право у легенду, а банатске паоре учинио да се осете као део великог света. Не треба се онда изненадити што је овде опште мишљење да је музеју посвећеном најпознатијем житељу, упркос идејама да буде пресељен у престоницу, место управо у Идвору у којем за сада тавори као део спомен-целине у центру села.

Завичајни комплекс је својеврсна причао о великану, који је своју љубав према завичају показао и тако што је за своје средње име узео назив места у којем се, као син граничара и тежака Константина Пупина и жене му Олимпијаде родио 9. октобра 1854. године.

Чине га научников родни дом – банатска кућа из друге половине 19. века, у којој није сачувано аутентично покућство, али изложени предмети и комади намештаја враћају у дечачке дане малог Михајла и православни храм Светих Благовести саграђен 1803. у којем је крштен, дом културе, Народни дом – задужбина, отворена непуну годину по Пупиновој смрти и његов споменик.

У истој целини, најтужнија је слика времешног здања сеоске школе из 1843. године, у којој је Михајло научио да чита и пише, а данас музеј и сам споменик културе, чија поставка приказује његов животни пут – „од пашњака до научењака”. Још 2004. године, када је обновљена Пупинова родна кућа, такође под споменичком заштитом, направљено је и идејно решење за реконструкцију зграде музеја, али се од тада ништа није десило, те уместо да буде сведочанство о великом делу, и објекат и поставка више су опомена на однос друштва према наслеђу.

Обнова зграде музеја је захтеван посао, јер на њој тридесетак година није ништа рађено, каже за „Политику” Светислав Закић, нови директор Дома културе, додајући да ни поставка састављена још 1979. године од тада није мењана и до даљег се не може обићи, јер се коначно отпочело са реновирањем.

„Урађено је сечење влаге и до краја године објекат ће стајати тако обијених зидова да би се потпуно осушио. Нажалост, вредна грађа од низа докумената, изума и фотографија налазила се у заиста лошим условима, те ни експонати нису у завидном стању. Званично немамо статус музеја, али имамо највише експоната везаних за Пупина у Србији и та колекција би могла још да се обогати”, додаје Закић.

Документација свеобухватне обнове музеја је комплетирана и овде финансијску помоћ очекују из више извора, пре свега из покрајинске касе, Министарства културе, а овим пројектом ће се конкурисати и за средства из европских фондова.

Сваке године, у малени Идвор од некада 3000, а данас тек хиљаду душа, сврати око шест до седам пута више посетилаца, највише ђака на екскурзијама. Зато се Идворци труде да остваре још једну Пупинову жељу – да њихово место постане центар знања. Томе треба да послужи управо Народни дом који је научник видео као пољопривредну школу, „у којој би се идворска младеж, па и старији, подучавали у неговању воћа и поврћа и другим пољопривредним пословима”, а у којем се у овом времену, сваке године одржавају кампови за надарене ђаке окупљене у Регионалном центру за таленте „Михајло Пупин” Панчево.

Ни ту се не завршава низ идеја, како се одужити научнику светских размера, који је ову земљу задужио и огромним хуманитарним делима и доброчинствима, па је Фондација „Мартин Селак”, уз подршку САНУ, покренула акцију да се Михајлу Пупину подигне споменик у Београду. Идворци то подржавају, али имају планове да и сами подигну један споменик, и то Пупиновом пријатељу Вудроу Вилсону. Не заборавља се овде да је 28. председник САД, заједно са Пупином, заслужан што је овај део Баната остао у Србији и зато сматрају да му треба исказати захвалност.


Коментари1
a7be8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Bravo Olga za tekst!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља