субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07
ДОСИЈЕ ПОЛИТИКЕ: ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА (4)

Гамзиград – остатак највелелепније палате прохујалих времена

На Унесковој листи светске природне и културне баштине Србија има пет заштићених локалитета и још 11 који су номиновани за улазак на листу. „Политика” у досијеу недељом открива детаље о онима који су већ проглашени светском баштином: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1986), средњовековни споменици на Косову (2004), Гамзиград-Ромулијана (2007) и средњовековни надгробни споменици стећци (2016)
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 22.04.2017. у 22:00
(Фото Архива Републичког завода за заштиту споменика културе)

Када је цар Галерије подигао палату Ромулијанa недалеко од Гамзиграда, села које се данас налази у источној Србији надомак Зајечара, владавина римских императора била је орочена на двадесет година. Тачно половину тог периода – дакле, читаву деценију – ово културно добро налази се на Унесковој листи заштићене светске баштине на коју је уврштено 2007. године. Од тада, ово археолошко налазиште, које осим палате чини и меморијални комплекс на оближњем брду Магура, годишње обиђе 30.000 посетилаца.

То за наш лист каже Брана Стојковић Павелка, архитекта-саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе и аутор номинационог досијеа за упис Гамзиград-Ромулијане на Унескову листу.

Све је, према њеним речима, почело крајем 3. и почетком 4. века, у периоду друге тетрархије Римског царства, којим је владао император Гај Валерије Галерије Максимијан, наследник Диоклецијана.

„Тетрархијски облик владавине предвиђао је да цар сиђе с престола после двадесет година и потом се повуче у мировину. Зато је Галерије планирао да подигне палату окружену утврђењем у крају из којег је потицао како би у њој провео остатак живота. Комплекс је назвао Ромулијана по својој мајци Ромули, која је била родом Дачанка”, објашњава Стојковић Павелка.

Из периода првих градитељских активности, додаје, потичу унутрашње утврђење комплекса, палата и мали храм. С почетка 4. века, Галерије постаје најмоћнија фигура у ондашњем Римском царству и започиње се са градњом знатно монументалнијег утврђења које обухвата већ изграђен простор, али и новоподигнути велики храм посвећен Јупитеру. Што се тиче меморијалних објеката на брду Магура, прецизно време њиховог настанка није могуће одредити, али се зна да је Галерије за своју мајку и себе подигао два маузолеја, поред којих су саграђени консекративни споменици у облику тумула.

„После Галеријеве смрти 311. године комплекс тихо пропада све до средине 5. века, кад је с продором хришћанства престона дворана палате преобликована у базилику, а дограђени су и нови објекти. Археолошки налази потврђују да је Ромулијана у том периоду била значајно сеоско насеље, а можда и боравиште неке угледне личности са двора. Средином 5. века дошло је до великих разарања, вероватно услед најезде Хуна. Ромулијана је потом обновљена, али никада у некадашњој лепоти”, наводи Стојковић Павелка.

Привлачио је овај локалитет, додуше, пажњу геолога, историчара, археолога и путописаца још у 19. веку. Они су, према речима наше саговорнице, Гамзиград већ тада описивали као остатке једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена.

„Чувени аустријски путописац Феликс Каниц желео је својим цртежима из 1864. и 1869. да покаже како се ту налази ’једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи’. Систематска археолошка истраживања започета 1953. показала су да је Гамзиград био раскошна палата, један од најрепрезентативнијих и најсложенијих споменика римске дворске архитектуре. Доказ је уследио 1984, кад је откривен фрагмент лучног архитектонског елемента изнад врата с уклесаним натписом Felix Romuliana”, истиче Стојковић Павелка.

Тај налаз сврстао је Гамзиград у ред царских резиденција и споменике римске дворске архитектуре, којој припада и Диоклецијанова палата у Сплиту. У идућој деценији, археолози су почели да испитују оближње брдо Магура. Ископавања су показала да је врх тог узвишења од праисторијског доба био место највећег поштовања.

„Управо ту, цар Галерије и његова мајка Ромула сахрањени су и уврштени међу богове. На Магури, месту с кога се Ромулијана сагледава у целости, откривени су 1990. остаци монументалног тетрапилона – грађевине која је означавала раскршће. Нађена су и два тумула – кружна зида унутар којих је обављано спаљивање воштаних лутки – и два маузолеја. Откривени остаци, доказано је, у непосредној су просторној, историјској и функционалној вези са утврђеном палатом”, наводи Стојковић Павелка.

Чињеница да је Гамзиград једини очувани пример грађевинског комплекса ове врсте из доба друге тетрархије Римског царства била је један од основних Унескових критеријума због којих је доспео на листу заштићене светске баштине. Већ у првој години после уписа, због медијске пажње, број посетилаца овог културног добра се удвостручио.

„Такође, повећао се рејтинг културног добра приликом конкурисања за међународне донације, а при тражењу средстава из буџета, Гамзиград се налази на приоритетној позицији са Студеницом и Старим Расом са Сопоћанима”, наводи Стојковић Павелка.

Тако су, осим српског министарства културе, средства за истраживања, рестаурацију и конзерваторске радове донирале и владе Немачке и Норвешке, ИПА фондови и Амерички амбасадорски фонд. Захваљујући томе, у Гамзиграду су на располагању аудио-визуелни уређаји – холограми, тајмлајн и 3Д презентације – који посетиоцима пружају информације о налазишту.

Гамзиград и(ли) Ромулијана

Званичан назив културног добра је „Гамзиград-Ромулијана, Галеријева палата”, али се често користе или Гамзиград или Ромулијана, јер је у јавном говору избор назива доста слободан.

„Гамзиград је име под којим је археолошко налазиште проглашено за културно добро и категорисано од изузетног значаја за Републику Србију. Назив Ромулијана додат је након што је откривен натпис 1984. године. Проширен назив с додатком Галеријеве палате формулисан је приликом израде номинационог досијеа, како би међународној публици дао ближу одредницу”, објашњава Брана Стојковић Павелка.


Коментари4
8c517
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vizantinac
Nebriga o "lokalitetima", i zasto je to tako, ima svoju istoriju jos od vremena kada su u 6 veku poceli pljackaski upadi Slovena u Vizantiju i pozicioniranje Srba i Hrvata na tim prostorima. Kolika se novcana sredstva dobijaju iz UNESCO-a za odrzavanje spomenika kulture pod njihovom zastitom na prostorima danasnje Srbije i kako se taj novac trosi?
Raca Milosavljevic
... svaka cast za komentar Bahamata ...samo da dodam refren iz nase popularne serije,jedan deo ...,,Bog nam dao al sve nam je dzaba ..." ...uzas je kako nasa politicko-tajkunska elita urusava,unistava,rasprodaje,zaduzuje ... nema nikakve ideje kako sa svim ovim sto imamo da raspolaze ...
Nikola Nesic
Mislim da iza dobre inicijative Politike, dosije-a, treba uvezati i pre neki dan tekst o 0,6% za kulturu. Ako se iskopine i konzervacija finansira iz ovih sredstava, onda je direktna veza za Gamzigradom. Naime tamo je dosta celina konzervirano ili su iskopavanja prekinuta, zbog problema u finansiranju. Eto razloga da se sredstva povecaju.
Bahamut with 50 red eyes
Devedesetih sam povremeno poslovno putovao iz Bgd u Zajecar.Obaveza u odlasku je bila svratiti podno Rtnja u kafanu, na cuveno kiselo mleko,koje konobar donese u cancetu izvrnutom naglavacke.. a ono i dalje stoji..uz to i fenomenalna gibanica,masan sir..cista srpska makrobiotika! A u povratku je neizbezno bilo svratiti u Felix Romuliana,spektakularni lokalitet carskog Rima.Sa tolikim zaostatcima rimske i romejske (vizantijske) civilizacije normalna zemlja,kakva mi dakako nismo,bi imala berem 1 milijardu evra,dolara,svajcarca ili tako necega prihod,a gde smo mi..mozda to i porusimo da tajkuni naprave trzni centar ili dotiramo stranog investitora da tu napravi caraparu ili fabriku auspuha za neki automobil.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља