понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:50

На чекању и војвода Книћанин и краљ Петар Први

У каси Панчева нема новца за најављено подизање споменика војводи Стевану Книћанину, али ни за исправљање неправде према монументалном знамену краљу Ослободиоцу
Аутор: Олга Јанковићнедеља, 23.04.2017. у 21:19
(Фото О. Јанковић)

Панчево – Откад је пре више од годину дана оглашена намера града Панчева да подигне споменик војводи Стевану Петровићу Книћанину, а идеја догурала и до готовог идејног решења, утихнула је свака прича о том подухвату.

Остао је само утисак да је тишина изнуђена негодовањем организација цивилног друштва, које су се оштро успротивиле тој намери, оцењујући да „већ сама идеја о постављању још једног споменика униформисаном лицу, и то, данашњим речником речено, команданту паравојних формација, испред зграде институција система, даље милитаризује и патријархализује јавни дискурс и не доприноси толико потребној афирмацији вредности културе мира и ненасиља”, уз констатацију „да се њоме реализују дневнополитички и идеолошки (даље некритичко посрбљавање Војводине) интереси”.

Тако ће жеља да се „власт на артикулисан начин обрати суграђанима” и централно место градског трга уступи Книћанину, који је „светионик који нас учи куда да пловимо, кад таласи хоће да нас потопе”, чекати боље дане или, како наводи градски већник за културу Немања Ротар, слободна два милиона динара у буџету.

– Средства предвиђена за ову намену преусмерена су на отклањање последица прошлогодишњег невремена у Панчеву. Дакле, реч је само о новцу. О естетици можемо да разговарамо, али је веома опасно размишљање како је постављање споменика Книћанину у ствари ново „посрбљавање Војводине”, у којој је врло добро познат тај историјски контекст. Постављање споменика војводи Книћанину само је део већег захвата планиране модернизације трга, али ни у симболичком смислу дилему немамо, и од те идеје се није одустало – каже за „Политику” већник Ротар.

Неопходни маневар премештања скулптуре Саве Сандића „Удовице” са главног трга, да би је заменио Книћанин, свакако би допринео последњих година све већој „гужви” знамења и уметнина у градском парку, у којем се, поред скулптура „Две главе” и фонтане са женском фигуром, уздижу споменици народним херојима Олги Петров, Стевици Јовановићу и Марку Кулићу, па Јовану Јовановићу Змају и др Светиславу Касапиновићу, реплика Великог крста из дана Првог српског устанка и најновији – Споменик палим борцима у борбеним дејствима деведесетих година са територије општине Панчево, који је подигло Удружења бораца српских ратних ветерана.

Својевремено, седамдесетих година прошлог века, кад је у Панчеву требало да никне и споменик Карлу Марксу, једини у бившој СФРЈ, који је такође локацијски лутао док се од те намере није одустало, јавила се идеја да се све бисте из градског парка преселе из центра Панчева у Народну башту и тако начини својеврсна алеја великана. Предлог тадашњег председника општине Витомира Сударског, међутим, није добро примљен и добронамерно схваћен.

Ни ту није крај иницијативама да се „исправе неправде прошлости”. Климом споменичке политике или, како је Ротар зове, „културе сећања”, и отварањем приче о славном војводи, некако је начета и идеја о враћању монументалног споменика краљу Петру Првом, који је некада доминирао градском зеленом оазом.

Палавичинијев монумент, бронзани краљ на коњу, подигнут крајем 1932. године, већ почетком Другог светског рата окупатор је срушио и бацио на сметлиште иза панчевачке болнице. После рата омладинци Панчева такође су се огрешили о лик „Ослободиоца”, разбијањем споменика и продајом метала „у старо гвожђе”, док су неки делови развучени по панчевачким приватним двориштима. Комад фриза с постамента данас се налази у лагумима хола градског музеја Панчева.

Ротар потврђује да одавно поднета иницијатива за обнову овог знамена постоји, да никада није одбијена, али да, с обзиром на стање у градској каси, у годинама које долазе тешко да ће тако монументалан споменик моћи да уђе у најужи круг приоритета за финансирање.

– Споменик краљу Петру таворио је деценијама у подруму градске болнице. У поратним временима сами смо га разлупали, и то је та заоштреност ставова, то идеолошко уништавање, које је опасно. Кад говоримо о његовом поновном подизању, треба знати да је то велики посао, а финансијски гледано није ни време за такве подухвате, и то у овом тренутку није наша тема – додаје Немања Ротар, који је, поред надлежности у Градском већу, и на челу Комисије за постављање споменика и именовање улица.


Коментари1
a967c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Relax
Мађарска револуција 1848. имала је обележје других европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, ова револуција је имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу. Три дана после масовних демонстрација у Бечу, револуција је захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу тадашњу хабзбуршку Угарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле су овај револуционарни покрет у августу 1849. U gušenju su pomogle i srpske trupe pog komandom Knićanina i Šupljikca i hrvatske pod komandom bana Jelačića. Izgleda da i mi i Hrvati znamo koga treba slaviti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља