Америчка глумица Кери Браунштајн представила је недавно свој редитељски првенац „Најстварније стварно”.
Иако га негде представљају као кратки модни филм, реч је о форми на граници између високобуџетне рекламе и кратког играног филма.
Ауторка се на шаљив начин поиграла коментарима које остављамо на интернету, приказујући како би било када би све што напишемо на „Инстаграму” или „Фејсбуку” одједном постало реалност. Филм од око седам минута спонзорисала је модна кућа „Кензо”, али се име бренда за разлику од класичног рекламног спота, нигде не помиње осим у одјавној шпици.
Занимљива форма резултат је сарадње оглашивача и филмских уметника, која је постала довољно распрострањена да је прошле године на Трибека филмском фестивалу установљена посебна награда „Икс”. „Најстварније стварно” један је од десет финалиста, уз остварења која су финансирали „Епл”, „Бе-Ем-Ве” и други. Ове године стигло је чак 600 пријава, троструко више него прошле.
Реч је о суптилној врсти маркетинга, намењеној људима који више не обраћају пажњу на класичне рекламе. Циљ није да се отворено нуди производ, већ да се исприча прича која ће пробудити позитивна осећања према неком бренду. „Епл” је, на пример, спонзор документарца који у 13 минута прича причу о алпинисткињи из Бангладеша, која се попела на седам највиших врхова света и у целости је снимљен „ајфоном 6с”. Међу финалистима је и осмоминутни филм компаније за мобилна плаћања „Сквер”, који говори о сновима избеглице из Сирије после пресељења у Тенеси.
„Људи који смишљају ове приче знају да ако буду личиле на отворену рекламу или непримерено пласирање производа, гледаоци неће обратити пажњу и зато је кључни фактор аутентичност. Традиционални адвертајзинг има особину да нервира људе, а у овом случају правило је да морате људима да обогатите живот уместо да их бомбардујете понудом да нешто купе, посебно у данашњем свету мноштва нападног садржаја”, каже за „Њујорк тајмс” Ендру Есекс, извршни директор „Трибека ентерпрајзис”, глобалне компаније чији је један од оснивача Роберт де Ниро.
Есекс је бивши директор једне маркетиншке агенције и помогао је да се оснује „Икс” награда као подстицај за ону врсту маркетиншке поруке која не прекида ТВ програм и сурфовање интернетом.
Кратки филмови морају да имају све квалитете доброг филма, само што је циљ другачији.
„То је снажна прича која оставља утисак, буди праву емоцију, даје исти одговор као филм који је добио Оскара. Међутим, он мора да донесе резултат бренду. Ако ’Кока-Кола’ направи сјајан филм, а не прода више сокова, доживела је неуспех”, каже Есекс.
Критике да на овај начин брендови суптилно обмањују купце по његовом мишљењу су преувеличане. Важно је само да улога спонзора буде јасно назначена. Помиње дечју емисију коју је спонзорисао „Чипотл”. Гледаоцима је јасно да је спонзор ланац брзе хране, али реч је о образовно-забавном програму који би требало да усмери породице да бирају здравију храну.
Снимали рекламе и надали се да то нико неће приметити
За филмаџије и познате личности привлачно је да буду део оваквог пројекта, а не само лице или потписник „обичне” рекламе.
„Некада је било овако: снимиш рекламу и надаш се да то нико неће приметити. Сада брендови траже нешто снажно са уметничком цртом и талентованим људима је драго да буду ангажовани”, објашњава Есекс.
Финалисти ће бити приказани на Трибека фестивалу и на сајту магазина „Атлантик”.
„Читаоци долазе на наш сајт да боље разумеју о чему људи данас размишљају и зашто су одређене теме важне. Брендови такође имају прилику да потрошачима дају ширу перспективу кад је реч о драматичним променама које се данас дешавају и обликују наш свет”, прокоментарисала је Хејли Ромер, издавач овог магазина.
