среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:30
АНКЕТА ПОЛИТИКЕ – НАЈСЛАБИЈЕ ТАЧКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Катастрофалан однос према баштини

За око 90 посто музике наших композитора који нису живи или се не зна где се налазе нотни записи или су партитуре у тако лошем стању да је из њих немогуће изводити музику. Одбор САНУ за заштиту српске музичке баштине на располагању годишње има између 500.000 и 600.000 динара бруто
Аутор: Исидора Жебељанпонедељак, 24.04.2017. у 22:00
Драган Стојановић
(Фото Ж. Јовановић)

Небројано много речи је већ изговорено о лошем стању у култури Србије. Зато једино има смисла мислити о начинима за решавање проблема.

Постоје три главна сегмента културне политике о којима је неопходно да се брине константно, а то значи свакодневно.

Прво је очување српске културне баштине – системска брига о културној баштини би требало да буде свакога дана на дневном реду Министарства културе, института САНУ, осталих институција културе, као и на седницама катедара факултета који с овом темом имају везе. Потребно је да се успостави координација и направе договори међу институцијама, како би се тачно одредило шта је чији посао.

Када је музика у питању (а вероватно је донекле слично и у другим уметничким областима), стање заоставштине српске уметничке музике је катастрофално – за око 90 посто музике наших композитора који нису живи или се не зна где се налазе нотни записи или су партитуре у тако лошем стању да је из њих, без ревизије, немогуће изводити музику. У САНУ је основан Одбор за заштиту српске музичке баштине, чији сам председник, а који се бави овим проблемом. Ипак, за спасавање музичке баштине овај Одбор на располагању годишње има између 500.000 и 600.000 динара бруто. И поред овако минималних средстава, Одбор је до сада издао 6 ЦД издања са делима неких од најзначајнијих српских композитора, организовао 7 концерата, штампао ноте и отпочео с огромним послом стварања централне базе података о свим композиторима уметничке музике који на било који начин имају или су имали везе са Србијом.

Један део добрих активности у овом смислу сада спроводе и УКС, Музиколошки институт и Музиколошко друштво, али је све то заједно, због минималног финансирања, далеко од довољног. Само ако постоје извођења и снимања наше музике, и то свих епоха, ми можемо да успоставимо систем вредности, да сазнамо шта је то што може да траје, а да тиме такође стекнемо исправан однос према савременој продукцији – када се успостави такав систем вредности, заснован на организованој и константној бризи о очувању материјалних и звучних сведочанстава (у случају музике, то су партитуре, концертна извођења и снимци), онда ће и савремена продукција имати своје јасно место и у садашњости и у будућности. (У противном, докле год се интересовање самих уметника буде сводило искључиво на бригу о себи и свом стваралаштву, исто тако ће и њихова заоставштина за будућност нажалост бити, када њих више не буде, гурнута у буџак историје.) Поред претходно реченог, брига о баштини изнедриће нека неправедно заборављена, а вредна дела наше уметности која имају потенцијал да постану део светске уметничке баштине, а то ће бити огроман психолошки и емотивни подстицај да се, као народ, излечимо од дубоког осећаја понижености и осећања ниже вредности, који су се у наше национално биће увукли као последице изгубљених ратова.

Други сегмент културе о којем је неопходно стално бринути јесте савремена продукција. Најважнији елементи за развој савремене продукције су наруџбине, снимања, извођења, откупи, преводи, промоције итд. Ипак, још важније од свега тога је омогућавање што већег протока информација и људи. У земљама западне Европе најнормалнија је ствар да у оркестрима, у позориштима, на факултетима раде инострани уметници – што су бољи и што их је више, то је квалитет културне понуде богатији и интересантнији, а на тај начин се повећава и публика, као и финансијска подршка. Такође, сасвим је уобичајено и да изврсни уметници из иностранства буду директори фестивала, директори позоришта или оперских кућа. То се показало као одлична пракса, јер омогућава независно деловање – овакви изврсни уметници, који долазе са стране, једино што желе јесте да институцију у којој делују подигну на што виши професионални и уметнички ниво, будући да нису политички зависни од средине у коју су дошли. У Холандији је нпр. директор најважније оперске куће Музиктеатра, која је 2016. проглашена за најбољу оперску кућу на свету, француско-либански редитељ Пјер Оди; директор чувеног енглеског Ковент гардена је до скоро био Данац Каспер Холтен итд. Што више страних продукција, оркестара, уметника гостује у Србији, то више Србија постаје отворена, побеђује предрасуде и почиње да разумева шта је истинско поштовање и уважавање себе и другог, па ова осећања почињу да се преливају и на свакодневни живот. Поред овога, неизмерно је важно неговати и аматерски културни живот, јер је он расадник талената и брана општој баљезгаризацији стварности.

Трећи сегмент који захтева ургентно и озбиљно лечење су медији – са свих страна вришти потребу о увођењу казни за простачке, вулгарне, монструозне садржаје у медијима. Ово је заправо први корак, јер, без њега, Србији ће бити потребно још двеста година да поново постане земља у којој се људи међусобно поштују, уважавају, воле и у којој остају да живе.

*композотор


Коментари6
6e8cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar Bramkpvic
Obnovite grad Kulinik
Bastina i ljudi
Eno ga Dragan Mraovic, brine o bastini UKS-a i samo ga to zanima. Inace, kritikuje premijera na sva usta, a koristi drzavne privilegije za licnu ambiciju i karijerizam.
Goca
Kakav ministar, takvi savetnici, clanovi UO i komisija, sve u svemu, najlosija kadrovska politika ministarstva ikad. Ko jos brine o bastini?
zoran stokic
Svaka generacija se socijalizuje, kaže Dirkem, "na osnovu kulturnog modela koji joj je prenela prethodna generacija"! Kulturni modeli su ti koji čine da u skandinavskim zemljama korupcije, takoreći, nema, a u Srbiji, Grčkoj, Turskoj,..., ona je kao "dobar-dan". Ovde su studente 1945-2017 učili da je Vizantija, Osmansko carstvo oblik - ne "despotskog sistema" - nego oblik feudalnog društva - principska greška! Kada se kuća (Srbija) gradi na močvarnom terenu (neistina) ona tone. Levice i desnice su, iz raznih razloga, sprečavali da se sociološka hipoteza o našem despotskom kulturnom nasleđu uzme uopšte u raznatranje. A ta 700 godišnja INERCIJA (Vizantiska, Osmanska, komunistička – faza) despotske kulturno-političke matrice je potpuno "spljoštila" Srbiju. Svako ima priliku ovih meseci da vidi da je inercija despotije urušila temelje Ataturkovih reformi u Turskoj. Problem Srbije su primarni elementi kulture: pogled na svet, norme, metod zaključivanja, etika,...
Dragan Pik-lon
Koliko para toliko i muzike.Kad je jedan Iran ulozio 50 miliona dolara u Jugoslaviji,pospesujuci novokomponovanu narodnu-turbo muziku,sa istocnjackim akcentom(narikanjem) mogla bi i srpska vlada da odresi kesu.Jer muzika je dusa Naroda.Jedina umetnost koja je trodimenzionalna.Moze se cuti,videti i doziveti!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља