среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
АНКЕТА ПОЛИТИКЕ: НАЈСЛАБИЈЕ ТАЧКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Lex specialis за Српску књижевну задругу

Чини се да је у незавидан положај СКЗ доспела баш због своје старости; и што је старија све је спорнија, као и остале установе старије од Републике Србије. Нема их много: Матица српска, СКЗ, САНУ, Народна библиотека, Народно позориште, Народни музеj
Аутор: Матија Бећковићуторак, 25.04.2017. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Србија културу не зарезује ни један посто, а вапаји да се нешто промени личе на „проповеди у пустињи и ковање хладног гвожђа”. Па, ипак, из читавог „богатства проблема” како је говорио један од некадашњих идеолога, искористио бих Вашу анкету да издвојим један.

Реч је о Српској књижевној задрузи коју су 1892. године основали Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут, Јован Јовановић Змај….

Све су погодили из прве и једном заувек. Од формата до слога, писма, боје, знака. Нацртао га је Змај и до данашњега дана је остао украс домаће хералдике. Постављени су темељи, одређени циљеви, утврђени критеријуми, усвојен оснивачки акт, тако да СКЗ не пропадне док је српског народа и језика. Прво коло имало је пет хиљада претплатника. Као храм писмености постала је стуб науке и уметности 125 година.

Најстарија и најугледнија српска издавачка кућа суочила се са највећим проблемима у данашњој слободној и сувереној Србији. Чини се да је у незавидан положај доспела баш због своје старости; и што је старија све је спорнија, као и остале установе старије од Републике Србије. Нема их много: Матица српска, СКЗ, САНУ, Народна библиотека, Народно позориште, Народни музеј… Од свих данашњих издавача једино СКЗ нема права на буџетски рачун, ни за откуп књига за библиотеке, већ се довија и за откуп конкурише преко посредника. Институција која је добила статус пре 125 година и постала понос српске књижевности и науке – данас га нема.

Нема признања које није добила ни страног или домаћег ремек-дела које није објавила. СКЗ је само једна

Постоји закон о СКЗ, али и закони и „принципи” изнад закона СКЗ који спречавају решење њеног статуса и угрожавају њен опстанак.

Пропале су све иницијативе да се њен постојећи закон допуни и проблем реши.

СКЗ нема права ни на реституцију, јер то право имају задужбине и фондови. А кад јој је имовина одузимана била је иста и у деветнаестом и у двадесет првом веку.

Од оснивања СКЗ је преживела многе ратове, надживела неколико држава и режима. У свима је остваривала своје циљеве и објављивала неупоредиве едиције, од Кола до „Историје српскога народа”. Нема признања које није добила ни страног или домаћег ремек-дела које није објавила. СКЗ је само једна. То је плејада најбољих писаца, преводилаца и научника у протеклих 125 година.

Она и данас сиротињском гордошћу служи своју високу службу о сопственом трошку, захваљујући измољаканим донацијама, дародавцима, одрицањима аутора и сарадника.

Да ли ће у последњи час искрснути свест и појавити се добра воља да ова институција која је најславнијим именима оверила високи културни статус, тај статус добије и сама – макар то био Lex specialis који би јој омогућио даљи живoт и рад.

Верујем да би све могао да реши кратак договор оних најодговорнијих код којих још нису умрли савест и одговорност.

песниk


Коментари20
ff961
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Збиљић
НИЈЕ КРИВА МАТИЦА, НЕГО ОНИ НА ЊЕНОМ ЧЕЛУ, КОЈИ ЈЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ. Одговор Dugом. Ја нисам пљувао Матицу српску, него руководство и лингвисте у Матици српској критиковао сам што су, из заблуде или незнања, сачинили Правопис српскога језика који једини на свету има решење питања писма у двописму. То нико на свету не ради. на тај начин руководство Матице и лингвисти директно утичу на то да се после десетак векова српске борбе за своју азбуку, докрајчи замена и ових преосталиох десетак процената савршене српске азбуке хрватском неусавршеном абецедом. Ви сте попут оних који мисле да је народ крив, а не вођство што Србвија никако да ојача своје инстритуције, међу којима се Матица српска злоупотребљава од њеног руководства које потписује решење питања писма какво не постоји нигде у Европи и свету. За то није крива Матица, него су криви они на њеном челу, који је злоупотребљавају.
Рђосав
- па нећемо ваљда да се враћамо у мрски комунизам, када iе држава финансирала културу?! Мецене, ктитори, задужбинари, дародавци - наши силни бизнисмени! - они ће унапредити културу. Па ће култура да нам цвета. За то смо се борили - и изборили. Пу, пу, не повратила се "брозна" браварска времена!
Рђосав
- допуна: а и Крунски савет iе ту да припомогне... - нема зиме за културу!
Препоручујем 4
Петар 1
Браво Бане! Придев српски гото да не постоји и замењује са речима: наше, домаће (као да је дтжава "Домаћија"),национално, републичко а неретко је и непостојеће Југосл. (јуимпорт, јумко, југословенска кинотека, југо...драмско позориште, танјуг, југотурс, јрб...). Погледајте колико има државних организација са Републичким префиксом као да нисмо држава него још увек република у оквиру неке државе. Неко је још пре 15 година забранио употребу речи СРПСКИ! Зашто? Па да бисмо изгубили идентитет!
NeDa
Ucim kulturno Ruski ,Kineski a i jos jedan usput pored ostalih .
aleksandarO
Internet, braćo moja, a ne zvona i praporce. Digitalizacija knjiga i arhiva. Besplatni open-source udžbenici od osnovne škole do fakulteta. Besplatna youtube predavanja. Online konsultacije i besplatne sertifikacije, pa nek uči svako ko ima vremena. Dobrodošli u 21. vek.
Прока
То Ацо, ма какви онлајн уџбеници, какве књиге, има ту википедија све је то дигитално, опен сорс, онлајн па ко воли нек изволи. Ма интернет браћо а не некаква књижевна задруга. Гугл и фејсбук, википедија, ту је извор знања, среће и весеља.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља