среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.04.2017. у 20:55 А. Бојовић

Депресија и агресија окидачи за масовно убиство

Фото Пиксабеј

Злочин који се пре два дана догодио у Баричу код Голупца, када је Божидар Дачић убио сина, супругу, шурака, тешко ранио снају, а потом извршио самоубиство у порти сеоске цркве, потресао је, не само житеље овог малог места у општини Голубац, већ и целу Србију.

Комшије су изјавиле да је убица 40 година радио у Бечу, где је стекао и пензију. Његова породица била је имућна. Пре четири године вратио се у родни крај и тада су почели проблеми у његовој кући. 

Није могао да нађе заједнички језик са сином, са којим се спорио око имовине и наследства. Ипак, да ли несугласице у породици могу некоме да буду разлог да убије чланове своје породице, а потом дигне руку на себе, или узрок треба тражити у структури таквих личности и патолошким проблемима?

Социолог Ратко Божовић, сматра да у нашем друштву владају хаос, насиље, безакоње и једна врста екстремизма у понашању.

„Чини ми се да је у овом случају реч о индивидуалној патологији и да је он изгубио унутрашњу равнотежу. Вратио из иностранства да би направио срећу у Србији, али то није било право место за његову идеалну пројекцију те среће. Овде се показало да богатство може бити фактор опструкције у самим односима”, наводи Божовић.

Наш саговорник додаје да то што је убица, након злочина пресудио себи у порти цркве, наговештај његове религиозности.

„Вероватно је имао фиксну идеју, илузију или опседнутост да је он праведник. Хтео је да се искупи као грешник убица. Он је из те своје религиозности на неки начин хтео да направи катарзу за себе. Читава његова реакција припада домену патологије”, сматра Божовић.

Он додаје да имамо друштво у транзицији са болесним реакцијама. Транзиција је, како каже, показала да су људи у великој мери унесрећени тиме што више нису господари свог живота.

Криминолог Добривоје Радовановић, наводи да, када је човек у тешком депресивном стању, он све око себе доживљава као страшну муку и зло. Било је случајева да су такви људи, имајући потребу да породицу поштеде муке и зла, убили своје најближе, а потом извршили самоубиство.

„Али нису сва масовна убиства последица депресије. Некада је то последица страшне агресије испровоциране у неким ситуацијама, као што је, на пример, наслеђе”, каже Радовановић.

Масовна убиства повезана су са психопатском структуром личности убице, додаје наш саговорник.

„Али шта је у овом конкретном случају био окидач, ја заиста не могу да проценим”, наводи криминолог.

Убица и самоубица из Барича био је страствени ловац. У кући је имао и посебну просторију у којој је држао оружје.

„Ја спадам у оне људе који заговарају тезy да ловци апсолутно треба да прођу психолошки тест и психијатријске прегледе”, сматра Радовановић.

Криминолог каже да то што је убица из Барича пресудио себи у порти сеоске цркве говори да је очигледно био верник – човек који је убио са идејом да спаси породицу.

Има много корака које држава може и мора да уради у вези са превенцијом оваквих злочина, наводи наш саговорник.

„У неким земљама постоје алтернативне организације које се управо само тиме баве”, закључује криминолог.

Масовни злочини се углавном дешавају у селима или мањим местима. За Барич код Голупца, Мортонош, Велику Иванчу, Јабуковац, неки људи у Србији не би ни чули да се у њима нису догодили масакри. Такође, крајем прошле године Ратина код Краљева постала је позната по томе што је Живорад Радичевић убио троје комшија па извршио самоубиство. Сетимо се и Житишта, где се пре нешто више од годину дана у летњој башти кафића догодило масовно убиство. Синиша Златић је из аутоматске пушке рафалном паљбом испалио 26 метака и убио супругу с којом је био у бракоразводној парници и још четири особе које су се затекле у близини. Разлог масакра била је – љубомора.

Коментари4
f1815
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kipreos
mentalno zdravlje Srbije je tuzno.. ratovi, borba za opstanak, gubitak vrednosti i sistematska korupcija .. sve to vodi ka buretu baruta..
Marko
Moram reci da i ovolike vremenske promene mnogo uticu, ljudi cuvajte zdravlje.
prozac
Puno je onda potencijalnih ubica.
vd
Depresivni ljudi ne ubijaju druge ,to su ljudi koji pate od nedostatka volje, raspoloženja, životne radosti, manjka energije i totalne fizičke iscrpljenosti, a ne mentalni bolesnici koji zbog šizofrenih misli ubijaju druge ljude.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља