среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:03
ПОГЛЕДИ

О ћутању или – не дирам те, не дирај ме

Ово што је већ годинама на сцени није византијска симфонија државе и цркве. Ово је трули компромис цркве и власти на штету и једних и других, а понајвише Србије
Аутор: Небојша Катићсреда, 26.04.2017. у 08:00

Иако се друштво у великој мери распада и дегенерише, иако патолошке појаве бујају и добијају на снази и учесталости, иако се морални и културни распад друштва подстиче са разних страна, у Србији као да постоји завера ћутања. Годинама већ ћуте и они који то никако не би смели. Тешко је поверовати да Српска православна црква не види страшне друштвене аномалије, али се чини и да јој не сметају превише. Тако бар проистиче из (не)иступања највиших црквених великодостојника, као и из рутинираних посланица које се шаљу у етар поводом највећих хришћанских празника.

СПЦ је одвојена од државе, али није одвојена од друштва. Царство Христово није од овога света, али Црква живи у овом свету и брине о душама овде, а не тамо. Црква се не може и не сме бавити политиком, али би се морала гласно и недвосмислено изјашњавати о појавама које угрожавају духовни и културни простор.

Може бити да је ћутање Цркве одраз мудрости, вековног искуства и другачијег поимања времена и историје. Може бити да Црква види даље и боље но што виде други. Може бити… А може бити и да је овде реч о облику ескапизма и опортуног незамерања држави и различитим центрима моћи.

Пословни консултант

www.nkatic.wordpress.com

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари18
beee5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

peric
SPC je kriva jer ne daje nista srpskom narodu. SPC treba da ima skolu sa popom i porodicom u svakom srskom selu na Pesteru, Kosovu, Crnoj Gori, Glamocu, Kninu, Banatu, Crnoj Travi, gde drzava ne moze da dopre. SPC treba odigra kljucnu ulogu u ocuvanju poslednjih generativnih porodica i imovine naroda u pokorenim krajevima. Umesto toga imaju Skode Superb i pozlacene wc solje. Kao sto treba da se uradi potpuno ciscenje srpskog aparata, sluzbe i sluzbi, institucija, tako traba da se uradi totalka u SPC. I to brzo.
Иван Н.
Још један сјајан текст господина Катића. Историјско искуство нам говори, да када је народ допадне страдања увек је СПЦ дизали свој глас у име народа, јер је она свенародна. Да су данас Јустин и Николај међу нама сигуран сам да би имали шта да нам кажу и да нас посаветују. јер они су били тајновидци. Глас цркве је за народ велика утеха и узданица, буди смиреноумље док ћутање у народ уноси неки страх и немир. Некад и ћутање много каже.
jamesbond
Zaboravih Boston Crkva Sv. Save 2003 AD otac Aleksandar ista prica!!!???
ilija
U članku se, da ne zaboravimo, kritikuje SPC zbog neučestvovanja u javnom i kulturnom mnjenju. Kao da se Crkva ogradila od društvenih dešavanja. Možda to i jeste ali nemojmo zaboravljati neposrednu prošlost kada se ovaj isti narod ogradio od nje, pedeset godina. Da skratim, ličnim primerom: moj otac je u tih pedeset pokušavao uporno da održi veru predaka. Dobio je dva popa na sahrani. Ali i petoro dece ateista! A mi se lako ne menjamo.
Марија
У тексту осећам добронамерност. Црква има снагу да утиче на ствари...има ауторитет, традицију, уткана је у саму нашу државотворност...И зато је болно посматрати то њено данашње нечињење. И лаици у цркви би морали бити друштвено ангажованији у заступању својих ставова а клир нарочито. Пасивност у овим друштвеним околностима је грех.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља