среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57
АНКЕТА ПОЛИТИКЕ: НАЈСЛАБИЈЕ ТАЧКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Инвестиција у културу никада није једносмерна трансакција

Позоришне представе и концерти са матичних сцена могу бити дистрибуирани на градским трговима публици која те вечери није у прилици да иде у Народно позориште или филхармонију
Аутор: Небојша Брадићсреда, 26.04.2017. у 22:00
Новица Коцић
(Фото Т. Јањић)

Постоји дуга традиција јавног финансирања уметности и културе, која је допринела обликовању и разноликости које карактеришу културу у Србији. 

Уобичајени термин за државну подршку је субвенционисањебило да се ради о позориштима, стручним школама или научним установама. 

Међутим, овај термин је похабан свакодневним коришћењем у промоцији економских мера и због тога је нужна промена парадигме.

Мрежа јавног и приватног финансирања која укључује владу, локалне власти, фондације, спонзоре са пословним циљевима, донаторе са филантропским намерама и публику која купује улазнице не субвенционише, већ инвестира у културу и уметност.

 Инвестиција у уметност никада није једносмерна трансакција у којој једна страна неповратно даје. Повраћај може бити кроз аутентично уметничко искуство или кроз повећање креативности и развој талената. Ту је промоција комерцијалних интереса одређене компаније, као и подршка локалној заједници. Најзад, јавне власти инвестирају новац у јавном интересу. Због тога ћу покушати да укажем на извесне користи од јавног инвестирања.

Почећу са креативношћу. Када дођу у неки град или у неку земљу, велики уметници доносе са собом своју креативност. То је ефекат који осетимо када се нађемо у контакту са њима. Тако је, пре два дана, требало само бити у Позоришту на Теразијама и осетити како присуство великог уметника, Мише Баришњикова, подиже сиву завесу са душе и ума, покреће најузвишенија осећања и мисли код свих који га чују и виде, сели нас у неке богате, чаробне унутрашње пределе и инспирише на сопствено стварање.

 Уметници не траже дозволу да сликају, пишу, глуме или певају, они то раде. Оно што им даје снагу и сврху није креативност пер се – сви то поседујемо у већој или мањој мери, већ чињеница да су они пронашли фокус за то, област интересовања која је запалила њихову машту и афирмисала њихов таленат. Сусретао сам се са овом креативном енергијом у различитим културним окружењима. Дешавало се да мале организације које припадају такозваној независној сцени у постиндустријским просторима предњаче испред националних институција, које се нису најбоље сналазиле у гломазним зградама и условима оштрих буџетских резова.

Таленти су свуда, могућности нису. Још нису. То је проблем, али се увек нешто може урадити с тим. Уметници са инвалидитетом нису довољно видљиви на уметничкој сцени. Уколико се брига о овој групацији своди искључиво на обезбеђивање приступа културним манифестацијама, тиме се не остварује пуна равноправност грађана. Кроз процесе учења и уметничку праксу требало би обезбедити пуно присуство талентованих уметника са инвалидитетом. Посебан изазов је инклузија талентованих уметника из мањинских заједница. Третман мањинских култура и могућа гетоизација тражи посебне стратегије и примере добре праксе, какав је међународни пројекат ГРУББ. У њему су млади Роми савладали врхунске технике мјузикла и новог циркуса, направили успешну представу и имали светску турнеју.

Инвестирање у уметничко образовање обезбеђује дуготрајне добробити за српску културу. Изучавање уметности, дизајна, игре, драме и музике требало би да буде део обавезног школовања. Поред тога, млади би требало да имају веће учешће у формалном и неформалном образовању. Једна од најважнијих одговорности ресора образовања и културе јесте да створе услове и омогуће подстицаје за нове креативне таленте у школама и на факултетима. Будуће генерације неће опростити уколико не посејемо семе за следећу жетву.

Брзи развој нових технологија је омогућио да стварамо, дистрибуирамо и продајемо културне производе и услуге на нове и узбудљиве начине. Позоришне представе и концерти са матичних сцена могу бити дистрибуирани на градским трговима публици која те вечери није у прилици да иде у Народно позориште или филхармонију. РТС који је јавно финансиран има обавезу да то омогући и то и чини. Многи начини ће тек бити осмишљени. И док су одређени појединци и организације већ пригрлили технолошки напредак, остали још увек сагледавају могућности које су им доступне. Овим другима прети ризик да ће заостати и тако постати небитни за публику будућности, којој су дигитални садржаји постали главни део живота.

 Редитељ, бивши министар културу


Коментари3
7cfd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Tragicno je kada forma po znacaju nadmasi sustinu... Odnos drzave ali i drustva prema kulturi je skandalozan i destruktivan ne samo prema kulturi vec i prema samom drustvu. U nasem slucaju kultura se tretira kao trosak a na zapadu investiranje kulture je investicija koja donosi profit kroz turizam , Priz, Rim ... nisu samo gradovi vec gradovi muzeji dok u Srbiji kao sto znamo decenijama muzeji stoje zakljucani. Kultura i umetnost se nemogu tretirati na trzisnoj osnovi i trzisnim principima pa slike se ne prodaju u IDEJI ili RODI... vec na aukcijama. Dakle kada drzava i mi kao drustvo promenimo svoj odnos prema kulturi terminologija i frazologija vise nece biti vazni jer kultura nije Tender zar ne....
Jovana
Fraze i samo fraze...
Darko P.
Transakcije, investicije,pa nije kultura ekonomija. A mozda i jeste, sudeci po tome ko i na koji nacin dobija sredstva ministarstva, sto je sramota za drzavu. A tako ce biti sve dok u tim komisijama sede nazadne snage poput Dejana Djorica i Dragana Mraovica, na sramotu kulture, a u prilog ekonomije o kojoj govorite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља