петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.04.2017. у 22:00 Аница Телесковић

Кад буџет узме добит, ЕПС-у пуцају осигурачи

Јавна предузећа су у буџет, по основу дивиденди и добити, уплатила 21,71 милијарду динара, што је три пута више него што је министар финансија Душан Вујовић планирао приликом кројења државне касе за 2016.
Диспечерски центар ЕПС-а за управљањем дистрибутивним системом електричне енергије у Новом Саду (Фото Танјуг / Јарослав Пап)

Ако је буџет у одличном, а јавна предузећа у очајном стању, зашто је онда толика повика на ове компаније да што већи део своје добити уплате у државну касу?

Само на примеру једног предузећа – „Електропривреде Србије”, које је прошле године у буџет уплатило три милијарде динара, може да се види колико благотворна новчана инјекција за државну благајну истовремено може да значи и финансијско исцрпљивање за билансе овог предузећа.

Све је почело на једној од бурних седница владе средином септембра 2014. године, којој је присуствовало тридесетак директора јавних предузећа.

Премијер Александар Вучић, који данас критикује ЕПС и истиче да нам ове године једино та компанија прави проблем када је о привредном расту реч, превиђа да је у то време оштро критиковао руководиоце јавних предузећа, због тога што недовољно пуне државни буџет.

После те драматичне седнице, неколико таблоида, позивајући се на незваничне изворе, пренело је готово идентичне детаље о томе како је премијер директорима државних фирми „очитао буквицу”. Вучић им је оштро поручио да „престану да пуне џепове мафијаша и да почну да пуне државни буџет”.

„Курир” је, на пример, тада објавио да је Вучић највише замерки имао на рад Александра Обрадовића, бившег челника ЕПС-а, коме је поручио да „зна да му је најлакше да увози струју, уместо да се потруди да до тога не дође”.

Од тог времена до данас, председник владе је неколико пута поновио да од компанија у државном власништву, од којих су многе и монополисти на тржишту, очекује да део добити сада врате у државну касу. И јавна предузећа су последњих неколико година то, заиста обилато и чинила.

Само у току прошле године, према рачуници Фискалног савета, фирме у државном власништву су у буџет, по основу дивиденде и добити, уплатиле укупно 21,71 милијарду динара.

То је скоро три пута више него што је министар финансија Душан Вујовић планирао приликом кројења државне касе. Законом о буџету за 2016. планирано је да уплате од јавних предузећа буду осам милијарди динара. Само захваљујући уплати једне компанија у државном власништву, а реч је о „Телекому Србија”, Вујовић је пребацио годишњи план. Ова фирма је прошле године буџету уплатила 8,9 милијарди динара.  

Лупање шаком о сто, предузећа увело у плус
Политика „лупања шаком о сто” у Србији може и да уроди плодом. То се види када се погледају завршни рачуни јавних предузећа. Пре него што је премијер 2014. године очитао буквицу њиховим руководиоцима, укупан губитак 510 јавних предузећа у Србији у 2013. био је 51 милијарду динара. То је било 6,7 одсто мање него претходне године, али је 2,2 пута више од укупних губитака целе привреде те године, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Први пут, ове компаније су позитиван нето резултат оствариле на крају 2015. године. Њихов добитак тада је износио скромних осам милијарди динара. То је био знатно бољи резултат, него 2014. године када су ове компаније биле у минусу од 44 милијарде. Резултати јавних предузећа су на крају 2016. били још бољи. Како је пре седам дана саопштио АПР јавна предузећа су прошлу годину имала позитиван нето резултат. Њихова збирна добит била је 21,2 милијарде динара. То је за 61 одсто више него претходне године.

За ову годину, министар Вујовић има још амбициознији план од прошлогодишњег. Приходе од јавних предузећа планирао је на нивоу од 15,5 милијарди динара.

Међутим, Фискални савет упозорава да је „штета која би могла да настане због недовољног инвестирања много већа од краткорочне користи коју држава остварује захваљујући уплатама њихове добити у буџет”. У преводу, државни буџет тако државним фирмама „једе” раст.

Једним делом и због недовољног улагања, производња у сектору електричне енергије у фебруару, у односу на исти месец прошле године, пала је за 9,8 одсто. Због пада производње у првом тромесечју, ЕПС је морао да увози струју, а „прекограничне киловате” платио је чак 42 милиона евра.

Многи економисти сада ЕПС виде као препреку за динамични раст српске привреде.

Тако смо дошли у готово парадоксалну ситуацију: ЕПС је истовремено, због лошег пословања, нагазна мина за буџет, а због тога што новац уместо за инвестиције трансферише у државну касу, енергетском систему Србије све чешће „пуцају осигурачи”. Тако и ЕПС Србији „једе” привредни раст и државни буџет „нагриза” билансе ЕПС-а.

– То је статистичка игра у којој нема чисте рачунице – оцењује Љубодраг Савић, професор Економског факултета. – Држава, с једне стране, гарантује кредите јавних предузећа и често преузима њихове обавезе, а истовремено државе фирме у благајну трансферишу добар део своје добити и тиме остају без неопходног новца за улагање. То је систем пресипања из шупљег у празно. Зато су јавна предузећа тамна рупа српске економије – закључује Савић.

Наравно, нико не спори законски основ по ком држава, као власник, има права да од ових компанија узима део добити. Уосталом, по Закону о јавним предузећима компаније, чији је оснивач Република Србија, дужне су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године уплате најмање 50 одсто добити. Уплата се обавља према динамици коју одреди Министарство финансија. Влада, иначе, може да одлучи и да неком предузећу не узме добит, већ да му остави тај новац. И то у случају ако компанија, уз сагласност владе, донесе одлуку да из добити повећа капитал. Или ако одлучи да плус на рачуну не распоређује, а расположива ликвидна средства употреби за финансирање инвестиција.

Међутим, професор Љубодраг Савић сматра да је српској влади стало да покаже да има суфицит у сваком месецу, а тој лепој буџетској слици су у великој мери доприносила и јавна предузећа.

– Мудра држава морала је да мисли и на будућност. А раст и развој су немогући без инвестиција – закључује Савић.

Коментари10
a6ecc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
U pitanju je predstava za MMF, a da se ne ide u reformu javnog sektora, najpouzdanije glasacke masinerije. Pravi se, da povucem paralelu sa politikom, svojevrsni"racunovodstveni voz", po kojem se potcenjuje amortizacija, pa ispada da je ostvarena znacajna dobit u javnim preduzecima. Slicno se desava i sa javnim investicijama na kojima se stedi, ali se time ugrozava stanje infrastrukture. Zbog izostanka reformi javnog sektora, ustedilo se na otpremninama, koje su trebale podstaci prelazak ljudi u privatni sektor . Bila je rodna godina, pa je poljoprivrednicima obracunata taksa za odvodnjavanje za dve godine, prema veoma proizvoljnoj metodologiji. Sistem je - plati, ili odmah ide zatezna kamata. I tako smo stigli do veoma niskog deficita budzeta, gotovo istorijskog. Problem je sto time ugrozavamo buducnost, ali ko mari. Vazno je da se dobiju izbori! Nasim vlastodrscima bi verovatno pozavideo i Luj petnasti, poznat po izjavi: posle nas i potop!
Veljko
Možda bi bilo korektno da odaberete određene vesti koje bi se mogle u celini pročitati ovde, a ostale samo najavite. Ovako, malo započnete, pa onda - opširnije u digitalnom izdanju... Ko hoće da kupi Politiku (ili se pretplati na digitalno izdanje) kupiće je i bez ovog "navlačenja".
slobodan
A tek sto EPS ne naplacuje sva potrazivanja za isporucenu elektricnu energiju.Pa koliko daje struje za socijalne slucajeve i da li mu to Drzava placa? Dajte ljudi malo analitike??
Milos P
Cena struje itekako pokriva proizvodnju a to mi je još pre 3-4 godine ( dakle pre 5-6 poskupljenja) pričao jedan od 400 direktora EPS-a. To što oni imaju švajcarske plate a komunistički broj "Šojića" i ostalih menadžera, direktora i ostalih parazita - to nije problem nas potrošača. Ne može cena u Srbiji da bude ista kao u Engleskoj koja je svoj ugalj odavno slistila pa ga uvozi brodovima a Srbija jedna od ugljem najbogatijih zemalja.
Јован Ф
А зар добит не беше оно што остане кад се плате сви трошкови норммално функционисања свих процеса у фирми? Биће да неко у ЕПС-у не разме основе економије и пословања кад је дао паре које су морале да се нађу у редовном одржавању система.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља