понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
АНКЕТА ПОЛИТИКЕ:СЛАБЕ ТАЧКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Српска култура је одлична, али њена елита...

Ресторани од Берлина до Њујорка су препуни келнера са дипломама уметничких академија са далеко већим кредибилитетом од наших школа. Не знам да је било коме од њих пало на памет да Ангелу Меркел фиксира као одговорну за своје недаће или тежак уметнички пут
Аутор: Иван Тасовацчетвртак, 27.04.2017. у 22:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Српска култура нема слабих тачака. Слабе тачке имају – људи. 

Проблеми културе било које средине пропорционални су слабостима људи који ту исту културу стварају и негују. 

Наша чаршија то не воли да чује јер је бежање од сопствене одговорности омиљени национални спорт српске културне елите.

Зато би сваки искрен текст о слабостима српске културе морао бити штиво о људској таштини, самољубљу, стваралачкој импотенцији или опортунизму. Таквих текстова нема јер чаршија живи као свака дубоко дисфункционална породица. Сви знају све о свима али све остаје иза затворених врата и функционише на основу првоборачких заслуга и старе славе. И сви жмуре пред чињеницом да је припадност српској елити крајње субјективан и најчешће ничим оправдан осећај супериорности у односу на остатак света.

Нема те политике која ће од лоше уметности направити добру као што нема ни околности које ће аутентични велики таленат спречити да се развија и пронађе своју публику и место у историји.

Ипак, ја потпуно разумем збуњеност бораца за демократске промене из деведесетих и јуришнике напуштања социјалистичког модела функционисања културе који су капитализам ишчекивали и представљали као решење свих персоналних и друштвених недаћа.

С обзиром на то да су се током деценија навикли на удобне позиције државно негованих дисидената, сопствени политички успех и новонасталу одговорност победника су дочекали неспремни.

Разумем исто тако и конфузију у глави њихових наводних идеолошких противника, бораца за угрожено српско национално биће, који се се најудобније осећају када седе у удобним институционалним фотељама сатканим од теорија завере, из којих се међусобно надмећу у писању панегирика о пропасти српства, уместо да смисле и напишу једну нову, оригиналу мисао.

Ово наше наводно подељено друштво, наше наводне прве, друге, треће и пете Србије, су, бар када је култура у питању, потпуно сложне и унисоне у болу и тузи. Тај бол и туга немају много везе са културом колико са новчаницима. И једни и други сматрају да је комплетно савремено стваралаштво нужно платити из државне касе. И то само њима и њиховим пајтосима, по принципу „вук на овцу своје право има”.

Уместо прилагођавања околностима – и реалности, увек је лакше тражити кривца и унапред обезбедити алиби за све своје недостатке.

Ресторани од Берлина до Њујорка су препуни келнера са дипломама уметничких академија са далеко већим кредибилитетом од наших школа. Не знам да је било коме од њих пало на памет да Ангелу Меркел фиксира као одговорну за своје недаће или тежак уметнички пут. Није преовладало ни мишљење како би формирање националног савета за културу Менхетна, задуженог за откривање рупа на саксији и дефинисање културног језгра између река Хадсон и Ист, драстичније изменило структуру запослених у угоститељству. Као што ни са медицинске тачке гледишта није регистрован већи број повреда торакса због бусања у груди како је култура уткана у ДНК народа Бруклина.

Најистакнутије људе у култури историја цени по њиховим делима а не по интервјуима или идеолошким опредељењима.

Припадници наше културне елите су толико бучни и толико медијски експонирани, толико заљубљени у себе саме и толико надмени у односу на све оне који стопостотно не следе њихов идеолошко-шићарђијски светоназор да ем константно потискују у други план уметнике и културне посленике мало префињенијег сензибилитета, ем често заборављају да култура има важну општедруштвену улогу.

Сви грађани ове земље, без обзира на образовање или адресу, пол, сексуално опредељење, религију или клуб за који навијају су наша једина, садашња или будућа публика и искључиво је наша одговорност да их анимирамо и заинтригирамо, освојимо а некада и испровоцирамо. Без публике уметност је приватна забава. Савремена историја финансирања културе ни на једном меридијану приватне забаве не препознаје као приоритет, а ни као квалитет.

Уместо да се баве неговањем публике, гласноговорници српске културе се баве кукумавчењем и празном причом.

Упркос њима, српска култура је, хвала на питању, одлично. А што се културне елите тиче – нисам баш сигуран. Сматрам да би они који пате од синдрома „култура то сам ја” своје проблеме требало да решавају у Палмотићевој, или да нас све остале хоспитализују на истој адреси. Због капацитета те установе мислим да је први предлог рационалнији. Али не инсистирам.

Директор Београдске филхармоније, бивши министар културе


Коментари11
89923
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Pojam kulture cak iako se misli na neke biljne kulture je relevantan ali elita... krajnje diskutabilan, pogotovo u Srbiji. I uptavo to i jeste mana ovog teksta u Srbiji su elita politicari, estradne zvezda, uspesni poslovni ljudi ciji je novac kao i titula diskutabilan da li je to elita jedne zemlje i gde su na toj top listi umetnici ili naucnici, studenti, profesionalci koji svoj posao rade profesionalno... Tasovac je prihvatio koncept komercijalizacije umetnosti i time poistovetio um. dela i recimo frak koji nosi kao dirigent da li se umetnicke slike prodaju na um. aukcijama ili na tenderu? I koliko vredi - kosta jedan muzej kad vec neznate koliko kosta rekonstrukcija istog...? I sta je sa obrazovnom ulogom kulture u stvaranju te ELITE jedne zemlje. Odnos jednog drustva i vlasti prema sopstvenoj kulturi je odraz civilizacijskog nivoa tog drustva uostalom kultura ili NE kultura su ogledalo jednog drustva, pa izvolite pogledaj te se.
dr Slobodan Devic
In medias res. Problem je sto to nije slucaj samo sa kulturom. Srpski kvaziintelektualci su odvajkada imali kompleks naroda iz koga poticu, izdizali se iznad njega i neretko sluzili tudjim interesima.
Ilic Momcilo
Sredinom 60-tih,u Beogradu je gostovao Artur Rubinstajn i spremao koncert sa Beogradskom filharmonijom.Nastavnica muzickog u OS Oton Zupancic iz Zemuna,Mira Jaksic,je obezbedila pristanak Rubinstajna da mi klinci prisustvujemo probi.Videvsi nas 50 klinaca ,izvinuo se jer je mislio da ce doci 5-6 ucenika,prozvao nas publikom i umesto probe,odsvirali su ceo koncert. >> A onda po ulasku visestranacja u politiku,nas bard glumista Voja Brajovic je,cini mi se na TV STB,izjavio da je srecan ,jer vise nece morati da glumi sindikalcima.Od negde '68-me,sam bio dosta cest posetilac pozorista,ali sam tada odlucio da me,kao sindikalca,radnika, pozoriste nece vise videti.I vec oko 26 godina me nije videlo jer sam resio da doprinesem radosti naseg cuvenog glumca.Ovo su samo 2razlicita primera nezaobilaznog spoja kulture i umetnosti i potvrda da jedno bez drugog,ne vrede "po lule duvana".Nadam se da sam kao bivsi sindikalac,a sada "penzos" imao pravo na ovaj komentar vezan za kulturu i umetnost.
Tasa
Ха, па овај није могао да омогући спровођење Закона о култури, а говори о људима као слабој тачки! А ја сам мислио да је кока-кола зеро врхунац светске хипокризије.
Ljilja K.
Kad se govori istina na ovakvom nivou, mnogi je ne razumeju ili im odgovara da se prave da ne razumeju. Ovo je sve tačno od A do Š. Pošteno do balčaka. Hrabro, ali ovde je pre svega vidljivo koliko ovaj čovek ima odnos prema tome šta kultura treba da bude društvu, posebno imajući u vidu da je rastao kao sin velikog glumca i budući pijanista. Dragi Ivane, kao direktor filharmonije ste napravili čudo, kao ministra Vas nisu razumeli. Ja bih zaista volela da se vratite klaviru i da tako zaokružite sebe. I javlja mi se da biste bili planetarno popularni. Nije da Vam je to bitno, ali nosite to u sebi. I trudom, a pre svega darom. Dovoljno je da se vidi samo jedan snimak dok svirate i da se to uoči. Veliki pozdrav od osobe koja je rodjena tek nekoliko dana pre Vas, tako da kad god progovorite kao da sam ja pisala tekst. Od reči do reči. Izvinjavam se na privatnosti, mada se ne poznajemo. Nisam mogla da se uzdržim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља