субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:36

Свака седма општина у Србији нема ниједну галерију

Централизованост система излагачких простора постоји и на нивоу републике али и на нивоу градова – чак 66 одсто београдских галерија налази се у три централне општине
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 27.04.2017. у 21:15
Ирина Суботић (Фото З. Кршљанин)

Излагачка инфраструктура Србије нe заостаје за земљама у региону, могло би се рећи да је ситуација иста или боља.

Што се Европе тиче ту смо у подређенијем положају, будући да је мрежа галеријских простора разгранатија и децентрализованија.

Тако би се, укратко, моглo сумирати стање када су галеријски простори и њихова распрострањеност у нашој земљи у питању, о чему говоре и Атлас галерија и излагачких простора чији се рад у Србији финансира из буџета свих нивоа власти (општине, градови, покрајина и република), било да се ради о програмима, било материјалним трошковима, и стручњаци.

Ова публикација (2015, Завод за проучавање културног развитка, аутори пројекта: мр Драгана Мартиновић, Нина Михаљинац и ма Димитрије Тадић) део је дугорочног развојног истраживања „Програмске и пословне политике галеријских и излагачких простора у Србији”, чији је други део у току и даће одговор на питања каквог су квалитета галерије које функционишу, коликим средствима располажу, ко њима управља и каква је њихова опремљеност.  

Caption

Према до сада добијеним резултатима, јавни сектор је доминантан – од 338 галерија чији је рад од јавног значаја чак 290 припада овом сектору, 39 припада удружењима грађана, а приватних је само 9.

Највећи број простора налази се у следећим окрузима: Град Београд (87), Јужнобачки округ (33), Јужнобанатски округ (24), Шумадијски (16), Златиборски (16), Нишавски (15), Мачвански (12), Сремски (11), Браничевски (10), Борски (10), Јабланички (10), Поморавски (9), Севернобанатски (9), Моравички (9), Севернобачки (9).

Када је реч о општинама без галерија и излагачких простора њих је двадесет једна и то су: Сурчин, Голубац, Жабари, Жагубица, Мало Црниће, Бојник, Медвеђа, Црна Трава, Мионица, Осечина, Љиг, Трговиште, Мали Иђош, Житиште, Жабаљ, Тител, Куршумлија, Житорађа, Александровац, Сјеница, Рача.

Централизованост система галерија и излагачких простора не рефлектује се само на нивоу републике него и градова, будући да их је највише у Београду (87) и Новом Саду (23), потом следе Панчево (9), Ниш (9), Крагујевац (8), Лесковац (8) и Суботица (7), Нови Пазар (1), Бор (1) и Зајечар (1).

У прва два поменута града налази се преко половине галерија и излагачких простора од укупног њиховог броја у градовима (110 од 199). Ситуацију можда најбоље илуструје однос броја простора који су у центру и на периферији Београда: чак 41 је позициониран у централној градској општини Стари град, док на Врачару и Савском венцу постоји 17.

Дакле, 66 посто галерија се налази у три централне градске општине док оне са највећим бројем становника имају далеко мањи број простора намењен излагању: Нови Београд 5, Земун 3, Вождовац и Чукарица по 2.

Ирина Суботић, историчарка уметности, сматра да анализа показује праву, и то трагичну, слику лажне деметрополизације и одсуство како друштвене тако и приватне бриге за културу и уметност, а самим тим и за образовање, и то не само у удаљенијим крајевима Србије већ и у једној београдској општини као што је Сурчин.

– Ма колико данас изгледа утопистички пројекат „култура народу”, с концертима, оперским представама и изложбама (када није било галерија!) по фабричким халама и радничким домовима, тај програм је свакако допринео да се с годинама формира круг заинтересованих посетилаца, поштовалаца и љубитеља којима је култура постала део живота. У неким другим временима и највећи уметници су излагали под минимално професионалним условима. Данас се то не може очекивати: захтеви за професионалном организацијом су оправдани, а до тога се све теже долази и зато се галерије концентришу по већим градовима. Уметност и култура постају, нажалост, све више привилегија – каже наша саговорница.

Историчар уметности Мирослав Карић примећује да је децентрализација културно-уметничке сцене у Европи озбиљна и да је део шире развојне политике и стратешких планова локалних самоуправа и развоја живота у тим местима.

– Наравно, у развијенијим земљама су на сцени и другачије околности од овдашњих. Међутим, не ради се ту само о великом броју галерија које постоје и у мањим градовима и местима, и које могу да угосте и неке захтевне изложбе и пројекте, већ се ради и о потпуној равноправности која мања места имају са великим центрима. Њихов је уметнички живот врло динамичан и садржајан, и то не само на локалном, него и регионалном и ширем интернационалном плану – објашњава Карић.


Коментари5
9e718
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kulturo E veme... kultura nije ikebana jednog drustva ali mnogo govori o samom drustvu i nama samima, odnos prema kulturi cini jednu zemlju civilizovanom progresivnom ili zaostalom... U toj jurnjavi ka novoproklamovanim vrednostima sa zapada u vidu potrosackog drustva mi smo komercijalizovali sve pa i kulturu ali da li je tako na zapadu koliko muzeja ima Pariz ili Berlin...Umetnost i kultura se tretiraju kao trosak iako su zapravo izvor prihoda Pariz nije grad sopinga vec grad umetnosti i kulture, Rim i Milano prestonice visoke mode, Atina je cela grad muzej a nasi muzeli i galerije decenijama zatvorene. Da i ne govorim o vaspitnoj ulozi u obrazovanju mladih... Srbija je postala zbog svog odnosa prema kulturi zemlja NE kulture i primitivizma a to vidimo svuda u Skupstini, ulici, stadionima...da li je Srbija na dobrom putu procenite sami.
Dr. Ing. Djordjevic
Dozvolite mi da prvo kaz"em da ja stvarno pos"tujem svac"ije mis"ljenje. Medjutim, moje mis"ljenje je da bi naslov ovog c"lanka morao da bude, slovima od 40 tac"aka " U Srbiji, s"est od sedam ops"tina ima izloz"benu galeriju". Galerije imaju smisla u sredinama u kojima ljudi (a) imaju prisustvo duha da mogu da uzivaju u umetnickim delima, bilo da se radi o visokoj ili primenjenoj umetnosti, ili umetnickim zanatima (b) ljudi imaju materijalne mogucnosti da kupuju umetnicka objekte i (c) ljudi su obrazovani da razumeju umetnost. Ja ne znam kakva je situacija u okruzenju Srbije sto se tice galerija, ali umetnici u Srbiji ako vec nisu kao mladu slusali roditeljske savete da se mane c'oravog posla moraju da shvate da u zemlji koja je u dubokoj egzistencionoj krizi, mozda ima mnogo podsticaja za stvarno duboku umetnost, ali nema novca za kupovinu umetnickih tvorevina. Nazalost, zivot je takav. I u Francuskoj slikari zive od molerskog posla a znacajni vajari popravljaju namestaj.
Stojan mišić
Priznajem isključivo državne galerije jer su hijerarhijski uređene.direktor,umetnički rukovodilac,kustosi,tehničko osoblje.sve ostalo služi svrsi ispumpavanja novca iz budzeta za kulturu.zna se koje galerije rade i gde im je mesto.tako je i sa istoričarima umetnosti.umetnost je elitistička
Драган
Није добро што имамо мало галерија, а још горе што већину тих што имамо воде недоучени партијски кадрови. А тамо где је на челу галерије стручно лице, академски ликовни уметник, историчар уметности или ликовни критичар зна се како треба да се понаша да би добио паре из општинског, покрајинског, или републичког буџета, јер тамо одлучују партијаши.
Predrag
A gde to u svetu baš svaka opština ima galeriju? Jel baš to merilo kulture? A što niko ne od kulturnih dušebrižnika ne pita,zašto se, već sada na svim televizijama,govori NAJ NAKARADNIJI izgovor srpskog jezika.... Neko namerno menja srpsku svest i način govora ovog naroda! To bi trebalo mnogo više da brine od jedne galerije...CELU NACIJU!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља