Kоришћење соларијума за млађе од 18 година требало би да буде забрањено до краја године, најавио је јуче професор др Вицко Ференц, државни секретар Министарства здравља. Забрана соларијума за младе биће регулисана подзаконским актима и посебним правилником, а планирано је формирање радних група за израду сегмената који регулишу употребу ових уређаја. Предлог да се то уради поднело је прошле године Удружење дерматовенеролога Србије Одбору за здравље и породицу Скупштине Србије.

– Надамо се да ће закон бити усвојен до краја године. Тражили смо мишљење и од других министарстава – додао је др Ференц.

Светска здравствена организација је још 2009. године соларијум прогласила канцерогеним, а већ је забрањен у Аустралији и Бразилу. И Европска унија је ове године дала препоруку да се ови уређаји не користе. Анализе показују да ако млади до 30. године иду по препланули тен у соларијум, 75 одсто повећавају шансе за добијање меланома, најсмртоноснијег облика рака коже. Млади погрешно мисле да у соларијуму припремају кожу за одлазак на море. Истина је да тамњење изазвано понављаним излагањима УВА зрачењу у овим уређајима минимално штити кожу од излагања УВ зрачењу и да њиховим дуготрајним коришћењем настају оштећења и већи ризик за настанак карцинома коже и меланома. Управо је соларијум „кривац” за 3.348 оболевања од меланома у Европи у прошлој години.

Сва ова упозорења слабо допиру до младих јер истраживања показују да они још од основне школе одлазе у соларијуме. Настанак меланома код младих од 18 до 29 година, каже доцент др Душан Шкиљевић, заменик председника Удружења дерматовенеролога Србије, последица је зрачења у соларијуму. Испитивања спроведена у четири средње школе у Београду показала су да је око 40 одсто средњошколаца било бар једном у соларијуму, а да су неки од њих почели тамо да одлазе са 13 година.

– Око осам одсто средњошколаца је изјавило да је више од 30 пута било у соларијуму, што је огромна количина зрачења. Фрапантно је да је 37,7 одсто испитаних ђака рекло да и даље намерава да одлази у соларијум – истакао је др Шкиљевић.

Стручњаци су на конференцији за новинаре поводом обележавања Европског дана борбе против меланома „Евромеланома 2017” појаснили да годишње у Србији од меланома оболи више од 500 људи, а њих 200 у тренутку постављања дијагнозе већ има метастазе.

Пацијентима са метастатским меланомом од фебруара су доступна два иновативна лека, а савремену терапију је примило 50 пацијената.

– Направљени су значајни помаци у лечењу најтеже форме болести, метастатског меланома. Али треба обезбедити имунотерапију и комбиновану циљану терапију и за остале пацијенте. Најважнији су превенција и рано откривање болести – додала је проф. др Лидија Кандолф-Секуловић, координатор кампање „Евромеланома 2017”.

Милица Грубор из Удружења пацијената оболелих од меланома наглашава да би требало да се поједноставе процедуре за укључивање пацијената у медицинске студије у Србији и да се на мање компликован начин добијају такозвани милосрдни лекови од компанија које их производе.

– У милосрдне лекове спадају они лекови које фармацеутске куће желе да донирају пацијентима, и то они који нису регистровани код нас. Те компаније морају да плате порезе на донацију, па их цео тај посао доста кошта. Зато би било добро да оне куће које желе да донирају лекове та процедура не кошта ништа или нешто мало – додала је Груборова.

Од карцинома коже у Европи годишње оболи 3,5 милиона људи, а умре 22.000 људи, упозорио је проф. др Жељко Мијушковић, председник Удружења дерматовенеролога Србије и додао да су истраживања показала да се само 14 одсто становника штити током целе године од УВ зрачења, а 46 одсто људи само током сунчаних дана. Чак 13 одсто људи уопште не користи заштиту од сунца, а 52 одсто људи каже да се од опасних сунчевих зрака штити тако што борави у хладу.