четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33
Ста­ри за­на­ти из­у­ми­ру у Ср­би­ји

Уметничке мајсторије ковача

Сви­лај­нац је имао ви­ше од 100 за­нат­ских рад­њи, а да­нас за­на­тли­је мо­гу да се из­бро­је на пр­сте јед­не ру­ке
Аутор: Зо­ри­ца Гли­го­ри­је­вићсубота, 29.04.2017. у 22:00
Горан Ристовић кује сабљу (Фо­то З. Гли­го­ри­је­вић)

Сви­лај­нац – Док је не­ка­да сва­ко се­ло у Ср­би­ји има­ло по пет-шест ко­ва­ча, да­нас их има сто­ти­нак, а нај­го­ре је што је ме­ђу њи­ма ма­ло мла­дих, про­це­њу­ју ко­ва­чи ко­ји су се оку­пи­ли у ко­вач­ни­ци „Че­кић” Иви­це и Ми­ли­це Ива­но­вић из Ду­бља код Сви­лајн­ца, ка­ко би мла­де за­ин­те­ре­со­ва­ли за овај за­нат.

Сто­ла­ра, кор­па­ра, опан­ча­ра, бра­ва­ра, ко­ла­ра, грн­ча­ра и дру­гих за­на­тли­ја још увек има, али из­у­ми­ра­ње нај­ви­ше пре­ти њи­хо­вом за­на­ту. Ко­ва­чи сма­тра­ју да др­жа­ва тре­ба да ула­же у обра­зо­ва­ње мла­дих и да им обез­бе­ди по­вољ­не кре­ди­те. То­га се до­се­ти­ла сви­лај­нач­ка оп­шти­на, али за­ин­те­ре­со­ва­них, бар за са­да, не­ма.

– Сви­лај­нац је по­знат као град за­на­тли­ја и тр­го­ва­ца. До ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је не­гда­шње Ју­го­сла­ви­је има­ли смо пре­ко 100 за­нат­ских рад­њи, а да­нас за­на­тли­је мо­гу да се из­бро­је на пр­сте јед­не ру­ке. Због то­га смо од­лу­чи­ли да сва­ком ко се ја­ви са же­љом да из­у­ча­ва би­ло ко­ји за­нат, оп­шти­на по­мог­не бес­по­врат­ним сред­стви­ма или по­вољ­ним кре­ди­ти­ма за ку­по­ви­ну основ­них сред­ста­ва– ка­же за „По­ли­ти­ку” Вла­дан Рај­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Сви­лај­нац.

Ми­ли­ци Ива­но­вић, ко­ја свом су­пру­гу Иви­ци по­ма­же у ко­вач­кој ра­ди­о­ни­ци, ко­ја уме и да ва­ри и да пот­па­ли ва­три­ште, жао је што њи­хо­ве две кћер­ке не­ће да на­ста­ве тра­ди­ци­ју. Ма­да, ша­ли се она, по­што је ово се­ло по­зна­то по нај­ве­ћем бро­ју му­шка­ра­ца на ми­ра­зу, мо­жда до­ђу зе­то­ви ко­ји ће на­ста­ви­ти ко­вач­ку тра­ди­ци­ју.

– Иако је за­нат те­жак и пр­љав, од гво­жђа сва­шта мо­же да се на­пра­ви. Иви­ци по­ма­жем, као што је ње­го­ва мај­ка Ви­до­са­ва по­ма­га­ла оцу Ста­ме­ну – ве­ли Ми­ли­ца, та­ко­ђе ми­ра­џи­ка.

Ко­ва­чи ко­ји су, ка­жу, на­шли ра­чу­ни­цу у овом за­на­ту, об­у­ча­ва­ју сво­ју де­цу. Је­дан од њих је Го­ран Ри­сто­вић (42), вла­сник ко­вач­ни­це „Мај­дан” из Мај­да­на код Гор­њег Ми­ла­нов­ца.

– Тач­но је да је то те­жак рад, а да­на­шња омла­ди­на ви­ше во­ли  ком­пју­те­р. Ба­вим се умет­нич­ком бра­ва­ри­јом и одр­жа­ва­њем и по­прав­ком по­љо­при­вред­не ме­ха­ни­за­ци­је у че­му ми по­ма­же пет­на­е­сто­го­ди­шњи син Сте­фан, ко­ји ће, на­дам се, би­ти мој на­след­ник – ве­ру­је Ри­сто­вић и хва­ли се са­бљом, чи­ји је штит­ник за ру­ку ура­дио пле­те­њем гво­жђа, док је че­лич­но се­чи­во че­ки­ћем мо­рао да уда­ри нај­ма­ње хи­ља­ду пу­та да би га от­ко­вао.

Ко­ва­чи се сла­жу и да је њи­хов за­нат вр­ста умет­но­сти. И Ра­ди­во­је Ан­дре­јић (60), ко­ји у Сви­лајн­цу има ко­вач­ку ра­ди­о­ни­цу „Ба­ја” и да­ље све ра­ди руч­но, као што је то ра­дио и пре 42 го­ди­не ка­да је по­чео.

– Сва­ка фи­гу­ра ми про­ђе кроз ру­ку. И дан-да­нас ужи­вам у по­слу. Не ко­ри­стим бру­си­ли­цу, већ се­кач, не упо­тре­бља­вам ни апа­рат за за­ва­ри­ва­ње, а имам и ме­хо­ве на руч­ни и но­жни по­гон, ко­ји­ма се ва­тра одр­жа­ва, а ко­је је дав­но за­ме­нио вен­ти­ла­тор – ка­же Ан­дре­јић и до­да­је да је у оп­шти­ни не­ка­да би­ло 20 ко­ва­ча, да је сва­ко од њих имао по не­ко­ли­ко ше­гр­та, а да их са­да има са­мо три.


Коментари0
aa489
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља