петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:08

Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице

недеља, 30.04.2017. у 17:48
(Фото Википедија)

ЈИНДРИХОВИЦЕ - Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима.

Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи.

Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том месту и напомиње да је у Јиндриховицама страдало 7.100 Срба, док на Зејтинлику у Грчкој лежи око 5.000 српских душа.

Највише је у логору било Срба, поред Руса и Италијана, каже Ранђеловић, наводи да је сваког дана умирало око 40 људи, а истиче да су једино међу Србима били и цивили, те да је најстарији цивил који је страдао на том месту православни свештеник од 92 године, а најмлађи -његов унук од осам година.

Има података, објашњава Ранђеловић, да је у логору било и жена и каже да је у Јиндриховицама умрло око 2.500 људи, а да су остали донешени са мањих гробаља и мањих логора са територије западне и источне Чешке.

Поред Срба, који су највише страдали, у том логору смрт је нашло и 1.300 Италијана и око 230 Руса, а како је навео, заробљеници су највише умирали од исцрпљености, глади, болести, пегавог тифуса и туберкулозе и зими од смрзавања.

„Логор у Јиндриховицама, и уопште логори у Првом светском рату, нису били они класични логори какве знамо из филмова, из Другог светског рата у нацистичкој Немачкој. Није било гасних комора, али је страдања ипак било”, каже чувар спомен костурнице.

Ранђеловић објашњава да су ту за време Првог светског рата биле незапамћене зиме, да није било дрва за огрев и да су се заробљеници смрзавали, да је често долазило до ампутација руку, ногу.

Аустријанци су у почетку давали нека следовања у храни, огреву, али касније, како су губили рат та следовања су била оскудна, а терали су заробљенике да раде тешке послове.

„Заробљеници су радили у оближњем каменолому, радили су у Соколову, удаљеном одавде исто као и Карлове Вари, око 25 километара, градили су тамо хемијску фабрику, овде су регулисали потоке, правили путеве, железнице...”, напомиње Ранђеловић.

Каже и да су заробљенике сахрањивали у заједничким гробницама, да нису чак ни успели да направе сандуке, у импровизованим дрвеним су их носили до гробља и из тих сандука их избацивали у заједничке гробнице, од 20-25 људи.

„У маузолеју има макета логора како је изгледао и постоје фотографије направљене у то време, на којима изгледа да заробљеницима овде живот у логору и није био лош, али у то време, долазила је делегација шведског Црвеног крста и онда је морало да изгледа као да је овде све у реду. Имали су своју башту, апотеку, пекару, добијали су пакете преко Црвеног крста, али страдање је овде било велико”, указује Ранђеловић.

Иначе, како истиче, после Првог светског рата, 1926. године, Карлове Вари посетила је краљица Марија Карађорђевић, која се много занимала за уређење српског гробља из Првог светског рата.

Тада је југословенска влада одлучила да се кости ексхумирају и пренесу ту, а она је и лично надгледала ексхумацију из гробља у шуми у костурницу, где су сада остаци 7.100 Срба и 189 Руса.

Ексхумација је завршена 1931. године, када је маузолеј свечано освештан, а посебно напомиње да је чехословачка влада, са тадашњим председником Томашом Масариком на челу, одлучила да се тај објекат поклони Краљевини Југославији.

Маузолеј је и данас територија Републике Србије.

Такође, како каже, краљ Александар је наредио да се ту засаде кипариси, донешени из Хиландара, а они су, напомиње, посађени на свим спским гробљима по свету.

Ранђеловић каже да су Аустријанци за сваког човека уписали одакле је био, из ког краја, како се зове, када је рођен, умро, које је био вероисповести, а, према његовим речима, интересантно је да је ту било доста муслимана из Новог Пазара који су се изјашњавали као Срби.

Костурницу су градили сами заробљеници за време Првог светског рата, каже Ранђеловић, а она је требало да служи као резервоар за воду за потребе села, али никада није била употребљена у ту сврху.

Нажалост, указује Ранђеловић, костурница има проблеме са влагом, 1994. чешки Роми украли су бакарни кров, а мештани, који су одувек имали одличан однос, одмах су поправили, ставили дрвени кров, тражили од наше амбасаде да плати нови, која их је тада одбила са образложењем да је земља у рату и да нема средства.

„Чешки грађани онда су дали два милиона круна, тадашњих 100.000 немачких марака да се окречи и среди проблем са влагом, који ипак није сређен. Када је изливана плоча 1995, испремештани су сандуци који су били поређани по бројевима и зато сада ,на пример, нисмо могли да нађемо претка једној госпођи из Петровца на Млави”, разочаран је Ранђеловић.

Ранђеловић каже да маузолеј у Јиндриховцима посећују разне антифашистичке организације, да из бивше СФРЈ нико никада није дошао, а у новије време били су председник Томислав Николић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Маузолеј је обновљен средствима Руске Федерације 2011. године, а овогодишњу делегацију Србије предводио је помоћник министра рада Милан Поповић, а били су присутни и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Војске Србије, кадети Полицијске академије из Бањалуке, представници Републичког завода за заштиту споменика, представници Удружења бораца рата „Покрет за југ” из Лебана, као и деца из две основне школе из тог града, победници игре „Битка на Дрини”. (Танјуг)


Коментари8
618d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Dosta sa lažima o Brozu i režimu komunista. Evo, ja sam za vreme SFRJ pohađao školu u provinciji u Srbiji (pored Zaječara) i znalo se za te logore! Učili smo iz istorije. pre će biti da su generacije nakon SFRJ izgubile kompas! Dovoljan je podatak da je tek Kraljica Marija (Rumunka, nemačkog porekla po ocu i majci) pokrenula inicijativu da se sredi ksoturnica, da je Ambasada SRJ odbila da pomogne sređivanje, da nacistička okupacija Čehoslovačke nije naškodila groblju, da su Austougari tačno svakog popisali i da se znaju podaci o svima govori o Srbima! Ja ne mogu da nađem grob čukundede, vojnika 13. pešadijskog puka Hajduk Veljko, koji je preminuo nakon amputacije noge u Smederevu 1915. i koji je sahranjen na "nekom tamo" groblju. Niko ne zna gde je grob, niko nema dokumentaciju! A, vi trubite o Brozu! Ta ista Brozova SFRJ je udovici mog čukundede dala penziju zato je on poginuo u 1. svetksom ratu, a Kraljevina joj nije priznala pravo. I, sve to mogu da dokažem dokumentima u originalu!
ProPolitikin Hrvat
Dakle ipak je Srbin Srbinu najveci neprijatelj? Ima tu mnogo istine, koliko srpska dijaspora ulaze i koliko je ulagala za srpsku stvar, a koliko albanska ili hrvatska?
Препоручујем 1
sinisa
Naprotiv , mi smo sve drugacije od onoga sto se i dan danas o nama laze i ponavlja i ponavlja sa idejom da i sami poverujemo u iste te lazi ! Nasa istorija se falsifikuje i krije vise od 4 veka .Da, vise od 4 veka ! Drugi je prisvajaju kao svoju a nama govore kako smo neki dodjosi iz 6 veka na tudje prostore pa i nemamo bas i neka prava na taj teritorij ! A Mi, tu postojimo, milenijume, ! Itd ,sve je ista matrica , no istorijske cinjenice izlaze na svetlo dana i vise se ne daju sakriti , itd...
sinisa
Bio sam u Jindrihovicama i upoznao Dejana Randjelovica , tihog ,skromnog i dobrog Srbina ! I on sam je za groblje saznao tako sto je beruci gljive po okolnoj sumi naisao na razbacane grobove okolo , sa Srpskim nadgrobnim kamenovima ,vec dobro obraslih mahovinom ! On sam je tog trenutka pomislio kako je poludio ,jer ,otkud srpski grobovi tu toliko daleko od Srbije !Kasnije se zainteresovao i dosao do ovih podataka o kojima i sam prica i od tada cestito brine o ovom mauzoleju ! Dragane D. nije cudo sto nista ne znas o Jindrihovicama , sistematski nas je , rezim josipa broza,lagao o Srpskim zrtvama u oba velika rata kako bi umanjio i nas doprinos u stvaranju obeju Jugoslavija ! Naravno , on to ne bi mogao sam da podrsku nije imao u partijskim kadrovima iz same Srbije ! Oni su samo bili iz Srbije ,ali nisu se osecali Srbima , vec samo kao pripadnici Partije ! Istorija Srpskog naroda se jako dugo , sistematski ,i zlonamerno krije od nas , kako bismo se osjecali nistavnim ...
dragan d
Imao sam 5 iz istorije ali nikad nisam cuo za ovaj podatak. Mislio sam da je Zejtilnik bio najvece groblje Srba van Srbije, ali sada vidim da je ovde jos vise stradalih Srba. I sad se pitam da li sam ja kriv sto nisam znao za ovo ili moji ucitelji, nastavnici, profesori. Kako to da ceo svet cuje za srebrenicu a za Јиндриховице cak ni ja, potomak poginulih na Mackovom Kamenu. Postovani citaoci, molim Vas prokomentarisite ovu moju nedoumicu. Hvala.
Zoran Matejić
Postovani Dragane, Vasa nedoumica je potpuno na mestu.I ja sam ucio skole u Srbiji i nikada nisam cuo za Jindrihovice.Poslednjih 25godina zivim u Ceskoj i tek sam ovde za to saznao...Nemojte da krivite Vase ucitelje, krivi smo svi mi SRBI.Krivi smo zato sto dozvoljavamo da nama upravljaju neznanje, kukavicluk i nejedinstvo.Cutali smo nad neistinama u ime visih ciljeva, umesto da nam istina bude sveta.Jedini smo narod koji ima istinu i pravdu na svojoj strani, a prepustamo je drugima, vise volimo druge od nas samih.Dozvolili smo da smo razjedinjeni i da nas vode politicari karijeristi, umesto da osecamo sebe kao narod, da smo slozni i branimo jedni druge, a ne da nas losiji gaze.Nemamo postovanje za najbolje od nas, da ih podrzimo da nas oni vode.Dajemo ista prava drugima, umesto da Srbiju vode i brane iskljucivo Srbi...U Ceskoj mi je bilo potrebno 10godina da naucim:da NACIONALIZAM NIJE PRICANJE (a ni ratovanje),VEC DELOVANJE! Bez (zdravog) nacionalizma nema napretka, bez vere i sloge.
Препоручујем 11
Зорица Аврамовић
Нашим палим прецима, херојима и мученицима, који током Великог рата проживеше веће муке од Танталових, где год да почивају њихове свете кости, непресушна слава, сећање, и сузе. Поносним Чесима, а посебно тадашњем председнику Масарику, вечно хвала! Непрадва да се исправи! Уместо "Југословени", да пише "Срби", што је жива истина, и ништа друго осим истине!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља