среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.05.2017. у 15:19 Далиборка Мучибабић
РЕЗУЛТАТИ ТРОМЕСЕЧНОГ ПОПУСТА ЗА ЗЕМЉИШТЕ

Отпишеш камату, наплатиш 4,3 милиона евра дуга

Од 70 инвеститора који годинама дугују граду накнаду за уређивање земљишта у буџет стигао 231 милион динара, а очекује се још 300 милиона
(Фото Дирекција за грађевинско земљиште)

Оно што Дирекција за грађевинско земљиште није успела за претходних 12 година, сад јој је пошло за руком за само три месеца – приволела је 361 неодговорног инвеститора, од којих потражује накнаду за уређивање грађевинског земљишта, да потпишу репрограмирање дуговања. Од јануара, када им је бацила мамац тако што је омогућила да дуг измире са попустом или без њега уз отпис камате, до јуче, последњег дана за подношење захтева, од 70 бахатих улагача наплатила је 231 милион динара.

Још 291 инвеститор поднео је захтеве за отпис, који ће бити обрађени у наредна два месеца, а од њих би градска каса требало да приходује додатних 300 милиона динара. Заједно са оним 231 милионом динара, то је 531 милион, а кад се прерачуна у страну валуту, око 4,3 милиона евра.

За тај новац дирекција је могла да обнови обе фазе Обилићевог венца – Топличин венац, улице Царице Милице, Делијску, Цара Лазара, Краља Петра, Николе Спасића и Грачаничку, и 425 метара Улице Косанчићев венац и да јој остане 60 милиона динара. Или да покрије трошкове изградња приступне саобраћајнице у Прокопу дужине 770 метара, која стаје 380 милиона динара, и магистралног водовода у Калуђерици у дужини од 1.700 метара, чија је вредност 150 милиона динара. 

Овај уступак важио је искључиво за 1.200 дужника од којих дирекција на име накнаде потражује 14,6 милијарди динара (8,2 милијарде динара без камате) и против њих води судски спор.

На овај начин успела је да, после неколико неуспешних акција, делимично поврати заробљени новац и почне да се ослобађа претешког багажа – окончаће вишегодишње судске спорове и смањити трошкове, у градски буџет слиће се новац за финансирање започетих пројеката попут изградње саобраћајница, водоводне и канализационе инфраструктуре, вртића, школа.

Највећа дуговања настала су између 2004. и 2011. године, када су улагачи искористили законске могућности и закључили уговор са Дирекцијом за грађевинско земљиште плативши само 10 одсто износа, што је било довољно за добијање грађевинске дозволе и започињање зидања

Укратко, објеката јавног значаја и намене који су се градили од накнаде за уређивање земљишта, цеха којем је од 2014. године назив промењен у допринос за уређивање грађевинског земљишта. 

– Градском одлуком о отпису дуга нису били обухваћени дужници против којих је донета правоснажна судска пресуда или који су у некој од фаза стечајног поступка, тако да за 50 захтева није било могуће закључити уговор о измирењу дуга. Највећи број дужника који су поднели захтев жели да једнократно плати дуг са попустом од 50 одсто уз отпис обрачунате а неплаћене камате – кажу у дирекцији.

Многи савесни градитељи који су зидали и уредно плаћали све дажбине граду и држави с правом се питају зашто би мешетари били у повлашћеном положају. И порески обвезници негодују због овог попуста, само последњег у низу, јер слични су, на терет свих грађана, одобравани и нелегалним градитељима, нередовним платишама комуналија… Дирекција, када је реч о последњем излажењу у сусрет несавесним инвеститорима, тврди супротно:

– За исте квадрате планираног објекта инвеститор који сада гради плаћа приближно исти износ доприноса са попустом као и дужник који измири номинални дуг са попустом. Тако се не чини штета буџету града, већ напротив, обезбеђују се средства која стоје заробљена у дуготрајним судским поступцима.

Највећа дуговања настала су између 2004. и 2011. године, када су улагачи искористили законске могућности и закључили уговор са Дирекцијом за грађевинско земљиште плативши само 10 одсто износа, што је било довољно за добијање грађевинске дозволе и започињање зидања. Потом су престали да измирују накнаду за уређивање земљишта, завршавали су објекте и продавали их на тржишту. Дирекција их је тужила и добијала спорове, али мало шта је могла да наплати. Од пре три године инвеститори који допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћају на рате дужни су да као средство обезбеђења доставе неопозиву банкарску гаранцију или да успоставе хипотеку на објекту у корист града Београда. Изузетак су градитељи породичних стамбених објеката до 200 квадрата.

 

Коментари2
3efa1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa
A zasto ne moxze drzava da naplati sto duznici duguju? Imaju imovinu i trebalo bi da se imovna oduzme za naplatu duga. Drzava velica neplacanje poreza, a i Al Kapone je pao zbog poreza.
Miodrag
Beznacajno malo je to sredstava da bi se pustala jos jedna poruka da se placanje ne isplati. Oni koji placaju, ispadaju magarci. Ali sto ne izracuna neko koliko milijardi dolara su dobili na poklon Miskovic i slicni, zato sto se ova naknada uopste ne placa kad se objekti ozakonjuju. Kriminalci imaju svoju drzavu sada ali 100%

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља