четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Савет Пољске Србији – закуп уместо продаје земљишта

Насупрот Бугарске и посебно Румуније, која је у бесцење распродала огромне поседе, у Пољској је данас у рукама странаца само 2.000 хектара обрадиве земље
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 02.05.2017. у 22:00
Србија питање продаје пољопривредног земљишта странцима мора да реши од 1. септембра ове године (Фото Танјуг / Јарослав Пап)

Србија мора да да приоритет изнајмљивању а не продаји земљишта. Свака држава ЕУ има право да се прописима брани пред продајом сопствених ораница.

Ово је савет Валдемара Хумиецког, директора пољске Агенције за земљиште на питање, како је ова држава успела да заштити оранице од страног капитала.  

Пољска је једина чланица која је издејствовала 12 година одлагања продаје земље странцима.

Варшава је била тврд и упоран преговарач па је уочи чланства пред Брисел изашла са јаким аргументима које ЕК није могла да оспори – поступак реституције у то време (као и код нас) још није био завршен а доходак домаћег становништва био је значајно нижи у поређењу са држављанима ЕУ. Насупрот Бугарске и посебно Румуније, која је у бесцење распродала огромне поседе, у Пољској је данас у рукама странаца свега 2.000 хектара. То су углавном компаније из Немачке, Данске и Холандије.

Важну улогу имала је управо пољска Агенција за земљиште којој је још 1999. пребачено на управљање око четири и по милиона хектара земље некадашњих државних предузећа. Сада располаже са око милион хектара, остало је углавном дато у закуп.

– Од почетка нисмо ишли на продају, већ на издавање земље а приоритет су имала локална домаћинства – каже Хумиецки, одговарајући на питање новинара из Србије који су у Пољској боравили у оквиру пројекта делегације Европске уније и „Бритиш кансла”. До последње измене прописа, странци су формално могли да купе земљу али уз посебну дозволу министарства пољопривреде и унутрашњих послова.

– Може се слободно рећи да у том периоду практично и није било продаје – поносно истиче наш саговорник.  

Прошле године, по истеку транзиционог периода, прописи су измењени али су и даље прилично стриктни. Купац може да буде само онај који испуњава посебне услове: да је квалификовани пољопривредник, води породичну фарму са површином до 300 хектара и најмање пет година живи у општини у којој се налази газдинство. Приоритет је дат ранијим закупцима, а тек потом на ред долазе најбоље излицитиране понуде. Пољска је ишла и на ограничавање поседа, тако да пољопривредници могу да имају највише 300 хектара на једној локацији.

У међувремену било је и проблема, признаје Хумиецки. Акционарски фондови су се удруживали и конкурисали за земљу због чега локални произвођачи нису имали никакву шансу.

– Имали смо протесте због тога. Али сада смо добили дозволу да контролише сваку размену. Тако су избегнуте раније ситуације у којима су неки добијали велике комаде земље а други ништа – објашњава Хумиецки.  

Он упозорава и на нагли раст цена земљишта. Пре уласка Пољске у ЕУ просечна цена државне земље била је 1.000 евра по хектару. Прошле године достигла је вртоглавих 8.000 до 12.000 евра, колико вреде изузетно квалитетне оранице. Земљиште је постало недоступно малим породичним газдинствима. Али страним компанијама са Запада то је било повољно јер су у другим државама чланицама цене биле знатно више. Због такве диспропорције став тадашња власти био је да земља није на продају већ се само може изнајмити.

Србија питање продаје пољопривредног земљишта странцима мора да реши до 1. септембра ове године, када на снагу ступа Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). У супротном, бићемо прва земља која је пре уласка у ЕУ потпуно либерализовала тржиште и изједначила права страних и домаћих држављана при куповини земљишта. План наводно постоји иако још није конкретизован.

На привилегије које је Пољска имала, Србија не може да рачуна јер је прекасно за преговоре о добијању транзиционог периода. Лопта је у рукама министарства пољопривреде које најављује низ ограничавајућих мера кроз измену Закона о земљишту. Између осталих помиње се и примена „пољског” модела. 

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је недавно да ће Нацрт закона о пољопривредном земљишту бити објављен у јуну. Као и да ће један од услова за куповину земље бити пребивалиште на територији Србије „један одређени временски период”. 


Коментари33
25a04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milivoje Radaković
Uma li iko da mi da smislen odgovor na sledeće pitanje: U čemu se sastoji razlika u vlasništvu stranca nad njivom i vlasništva državljanina iz ugla države Srbije? Šta je to što vlasništvo stranca čini drugačijim od vlasništva državljanina? Unapred zahvalan.
Богдан Чортановци
Ако имаш прилику да питаш америчке Индијанце, Зулу поглавице у Ј. Африци, Абороџине у Аустралији или Маоре на Н.Зеланду они ће ти најбоље објаснити..!!
Препоручујем 1
Milivoje Radaković
Rekoste, Skerliću, kako "Сав капитал мора да остане унутар граница државе." Da li to znači da nikakav kapital ne treba ni da ulazi u zemlju? Čak ni onaj koji su patrioti onomad izneli iz nje, je l' tako?
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Милош Ј. Косовац
Албанац пореклом из мога села купио је у Војводини 80. хектара земљишта.Баш кажем Србима на Косову док смо путовали минибусом према Београду.Ако вам овде српска власт у Београду не дозвољав, јер је глупа, да радите и живите са Албанцима,не уводи албански језик у српске школе,иако смо ми учили још 1959. док сам био Средњошлац у Приштини,онда дођите у Војводину да радите на имање Албанца. Он, иначе,говори одлично српски.А Срби поверовали лажову Титу да је Ранковића сменио и зато што је био некоректан према Албанцима. Истина је да су то говорили и доказивали Албанци.Сменио га јер је Ранковић већ почетком седамдесетих би постао председник уместо остарелог Тита. Но,свемоћни Цезар,сменио је сва руководства у републикама и покрајинама, у која су били најпаметнији,па су одлично сарађивали.Наравно радили су на томе да федералне јединице добију већу самосталност.Јер, напреднијим Словенцима и Хрватима сметао је сталљинизам који су практиковали српски политичари у Београду. 1991. се то доказало.
MilosNS
Čoveče, jel ste vi pročitali šta ste napisali? Ne sipajte nam so na ranu.
Препоручујем 3
Dragan
Pametan savet gospode Poljaka, ko je tamo skoro bio mogao je da vidi da su cene mesa i prerađevina po supermarketima mnogo niže u sumi nego kod nas. Srpska poljoprivreda stagnira odavno, prinosi po ha se gotovo nisu menjali od 1980. do danas a oni su gotovo duplo niži nego u Holandiji Austriji i mnogo niži nego u Sloveniji ili Poljskoj ili Grčkoj sa prinosima kukuruza od oko 5t na samom dnu smo ima par država iza nas, uostalom latifundijski princip koji je primenjen po nekim delovima Srbije dozvoljava vlasnicima da lepo žive, a ostali ko ih šiša, tako da priče o tome kako je poljoprivreda naša komparativna prednost nisu tačne, jer da jesu to bi se već videlo a ne da bude ovako kako jeste, naša ekonomska zaostalost je tolika (bdp po stanovniku je 50% sv.proseka ili 10% onoga u UAR ili 30%Grčkog) da nas vadi samo jaka industrijalizacija u oblasti visoke tehnologije, sve ostalo je samo prelaz dok roboti ne izbace takvu radnu snagu.
alex
Kome ce zemlja de se da u zakup ili proda je pravo pitanje I tu je patriotisam apsolutno na pogresnom mestu. Drzava treba da zaradjuje od poreza na tu zelju bilo da je u zakupu ili prodata. Sto se mene tice moze i da je pokloni. Ja ko gradjanin srbije nemam nista od toga ako neki nas tajkun ala Miskovic kupi zemlju a posle neplaca porez I izvlaci svu dobit na Kipar ili ko zna gde. Tada mi je mnogo bitnije da neki posten stranac postane vlasnik ili zakupac. Sto se tice para od prodaje ili same zakupnine nece Srbija leba da se najede - pare leze u porezu - trust me.
MilosNS
Ne, nije zemlja nečija pa da može da je poklanja. Idealno bi bilo kad bi naši ljudi upravljali zemljištem, s punom obavezom da neće praviti ikakve mutne radnje. Tako će zemlja ostati kod nas, u Srbiji, kao i novac.
Препоручујем 6
stanislav sr
Sve to naši političari itekako dobro znaju. NIPOŠTO ne treba prodavati zemlju pogotovo ne u ime nekog ulaska u EU koji može i ne mora da se desi. Do ulaska u EU ništa a posle toga - opet ništa. Treba prihvatiti prodaju pod uslovom da to počne kada dostignemo standard Nemačke i kada budemo sposobni da i mi kupujemo zemlju u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља