субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Провизија за обраду кредита „пала“ на суду

Правоснажном пресудом Вишег суда у Сомбору банка ће клијенту морати да врати 450 франака и плати судске трошкове
Аутор: Јелица Антељсреда, 03.05.2017. у 21:33
(Фото Пиксабеј)

Када је један грађанин Сомбора подигао стамбени кредит од 30.000 франака, банка му је као једнократну накнаду за обраду овог зајма одмах одбила 1,5 одсто од одобреног износа.

Будући да по Закону о облигационим односима, банка све трошкове које има мора да укалкулише у годишњу камату, испоставило се да је ових 450 франака, у ствари незаконито наплаћен новац, због чега се клијент обратио суду.

Тужио је банку и тражио да му новац буде враћен. Убрзо је добио првостепену пресуду у своју корист, на коју се банка жалила, међутим другостепени Виши суд у Сомбору је потврдио првостепену пресуду и обавезао банку да новац врати клијенту, као и да му исплати трошкове судског поступка.

Овај случај је отворио пут свим корисницима кредита, без обзира на валуту и то да ли је реч о правном или физичком лицу, као и о којој врсти кредита је реч, да на исти начин потражују новац од банака, с обзиром на то да је наплата трошкова обраде кредита уобичајена пракса на нашем тржишту.

– Овакву праксу су увеле стране банке које су почеле да послују у Србији после 2000. године, а онда су ове накнаде почеле да наплаћују и домаће банке – каже за „Политику” Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива” и додаје да банке то и даље раде иако им закон забрањује, али и да је још чудније то што Народна банка Србије не реагује.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже за наш лист да не сумња да банке послују у складу са законом, али да би такође било много поштеније и једноставније за грађане да се сви трошкови позајмљивања новца сведу под камату.

– Драго ми је ако се неки суд одважио да то каже. Банке велики део прихода убирају од провизија и то је сигуран новац кога се не одричу лако. Наплата услуге обраде кредита би била једнака ситуацији у којој продавац кромпира на пијаци нуди свој производ за десет динара, али од купца тражи још један динар да би му то спаковао у кесу. Не улазим у детаље ове пресуде, али јасно је да би било време да се уведе ред и у однос банкари клијенти, па и уз чињеницу да ће банкари те трошкове укалкулисати у камату. И то би било поштеније – каже проф. Савић и додаје да би клијенти у том случају знали колико их стварно кошта позајмљивање новца, без скривених трошкова.

На питање колико је оваквих кредита и колико би банке требало да врате грађанима у случају да их клијенти туже, у удружењу „Ефектива” кажу да је то тешко израчунати.

 – Висина провизија се мењала у последњих 17 година. Она се кретала од 0,5 до 2,5 одсто од износа кредита. Верујем да је реч о неколико стотина хиљада зајмова, а ту су и они који су у међувремену исплаћени или „затворени”, каквих је највише. Овај случај из Сомбора је указао на још нешто. Банка узима провизију од 1,5 одсто и уместо 30.000 франака исплаћује му на руке 29.550 франака, али му до краја исплате кредита наплаћује камату на свих 30.000 иако клијент није добио толико новца, објашњава Гавриловић.

НБС: Није пракса да коментаришемо одлуке судова

У НБС кажу да је одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банака да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговарајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.

– Прописано је да понуда и уговор о кредиту, односно депозиту обавезно садрже све врсте и висине свих накнада које падају на терет корисника финансијске услуге уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсте и висине других трошкова (порези, накнаде надлежним органима и др.). Према Закону о платним услугама, обавезни елемент оквирног уговора о пружању платних услуга су, између осталог, врста и висина свих накнада које пружалац платних услуга (у конкретном случају банка) наплаћује кориснику платних услуга, а ако их наплаћује збирно – и врсту и висину сваке појединачне накнаде која чини збирну накнаду – наводи се у одговору НБС.

Они додају да није пракса НБС да коментарише одлуке судова, као и да НБС штити права и интересе корисника финансијских услуга, али у вансудском решавању спорова.


Коментари10
f1286
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милутин
Највећи кривац је НБ СРБИЈЕ. Мора после ове судске пресуде да реагује јавно и енергични јер је економска ситуција код грађана испод свајог нивоа па су принуђени да узимају ионако неповољне кредите а ћутање НБ СРБИЈЕ им дозвољава пљачкање грађана кроз разне допунске трошкове одржавања и саног одобравања кредита, Ту мора да се чује глас НБ СРБИЈЊ.
Maja
Vi gospodo i gospodje iz NBS stitite samo svoje licne, da ne kazem licno/finansijske interese i nikakve druge.
Dragan
NBS nema obraza...pre tuzbe sam trazio info od NBS u pismenoj formi u vezi scf koje se odnose na poslovanje banaka i nekih spornih detalja zbog kojih su mnoge tuzbe podignute kao i kontrolu banaka od strane NBS i odgovorili su da se radi o sluzbenim tajnama...a sada satro brinu o korisnicima u vansudskom poravnanju u koje se nisu mesali JER EVIDENTNO IMAJU KORISTI AL NECE DUGO..
Slobodan
Sta ce biti sa zavrsenim ili refinansiranim kreditima s obzirom na odluku suda? Ima li zastarevanja ili ne?
miki
vrana vrani oči ne vadi, pa neće da komentarišu jer u dilu pljačkaju narod

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља