недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Уништено 15 одсто домаћег воћа

Штета од пролећног мраза и снега око 70 милиона долара
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 03.05.2017. у 22:10
Заштита воћњака од града (Фото А. Васиљевић)

Први подаци Пољопривредног факултета у Новом Саду показују да је услед пролећног мраза и снега страдало око 15 одсто укупне воћарске производње.

Србија је прошле године произвела воће у вредности од 463 милиона долара па груба рачуница показује да ће штета од елементарних непогода бити око 70 милиона долара.  

Највише су погођени произвођачи малина и купина у западној Србији где је ледени талас нанео штету на 30 до 50 одсто засада. 

Снег је уништио и засаде кајсија, шљива и јабука а коначну процену колико је воћа изгубљено даће наредне недеље Институт за воћарство из Чачка. Произвођачи ипак неће моћи да рачунају на надокнаду штете од државе, рекао је јуче Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. 

– У Србији је осигурано само 10,5 одсто пољопривредног земљишта. То је катастрофално мало и у најкраћем року морамо подићи тај ниво на бар 30 одсто – рекао је Недимовић а преноси Танјуг. Држава, упозорио је, нема могућност да обештетити произвођаче и компензује сваку штету јер се послује у условима тржишне економије. Рекао је да је чуо од неколико произвођача из Ариља да су се „научили памети, коцкајући се са временским неприликама”.

– Привредник из тог краја је осигурао две тоне малина и три тоне купина и премија осигурања била је 315.000 динара. Ако се одузме помоћ државе, њега је то коштало од пет до седам динара по килограму малине. Рачунајући да је просечна цена малине 170 динара трошак осигурања у цени је само око пет одсто – рекао је Недимовић. 

Подсетио је да држава произвођаче воћа помаже тако што обезбеђује противградну заштиту и финансира део осигурања рода у износу од 40 одсто вредности премије осигурања.

Период за осигурање усева од пролећног мраза је од 1. марта до 30. јуна и већина осигуравајућих кућа у Србији нуди такву могућност. Али, пољопривредници је готово и не користе.

У ДДОР-у Нови Сад кажу да заинтересованих за ове полисе „има али не у већем броју”. Рачуница показује да осигурање од пролећног мраза на једном хектару засада јабука воћара кошта око 120.000 динара. Узима се да је принос 40 тона по хектару, цена килограма јабука 40 динара а сума осигурања 1,6 милиона динара.

–  Осигурање од мраза је допунски ризик, што значи да се мора посебно закључити уз основни пакет. Код јабука то је најчешће осигурање од губитка количине и квалитета услед града за који премија износи око 187.000 динара. Укупно премија за оба ризика износи око 307.000 динара. Наравно премија зависи и од места осигурања, основа за разне попусте... – наводе у овој осигуравајућој кући. 

У Србији као и у окружењу штете на усевима и плодовима се повећавају и дешавају се као последица више различитих ризика као што су – град, олуја, суша и поплава, али је и даље најдоминантнији ризик град. Око 95 одсто осигурања усева и плодова у Србији јесте осигурање од града, пожара и удара грома, док се остале непогоде ређе дешавају те их и осигураници ретко плаћају.

– Број полиса споро прати тренд раста штета из више разлога. Један од основних је недостатак познавања производа осигурања код пољопривредника и увођење ограничења када су субвенција за осигурање усева у питању – наводе у „Триглав осигурању”.

Готово сви ризици који могу задесити биљну и животињску производњу могу да се осигурају. Код усева доминира стандардни пакет (град, пожар и удар грома) код воћа губитак количине и квалитета. Узгајивачи стоке животиње најчешће осигуравају од угинуће, принудног клања или убијање због болести или несрећног случаја.


Коментари3
1bbad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor
Država bi mogla da pomogne ljudima da propiše uslove za osiguranja ili da preko poljoprivrednih stručnih službi i pravne službe ministarstva ljudima skrene pažnju na detalje ugovora. Polisa ne pokriva sve, većina samo gubitak zrelog ploda. Ako je od grada, nije od snega, poplave, suše. Tu ima toliko caka i prevara osiguravajućih kuća, da je to čudo. Ljudima treba pomoći da ih ne prevare. Gore je od kredita!
Tomislav Bogdanovic
YU reu jeosiguranje, ali proizvodjaci se retko odlucuju na taj korak. Kazu da je skupo a da osifuravajuca drustva neadekvatno procenju stete. Bolje bi bile dsubvencije za izgradnju protivgradnih mreza i za kopanje bunara za navodnjavcanje useva.
dejan
Da li su culi za osiguranje? Bez toga se ne krece u posao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља