субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:36

Шејка – Вермер из Титове Југославије

Тешко да имамо сликара који је теже живео а мирније и сталоженије сликао. А сликао је једино своју дубоку, спокојну, благу, изведрену душу, стару милионе година
Аутор: Матија Бећковићсреда, 03.05.2017. у 22:20
Алхемија, 1956.

Србе зову мали Руси, а мали Рус

Леонид Шејка био је велики српски сликар, легенда Београда, икона уметничког братства.

Носио је име славног војсковође, а био тек вођа кружока божјих људи који су живели више о небу него о хлебу. Кружок се звао Медиала, а испоставило се да је Медиала био он сам и кад је отишао – она је отишла с њим. Није искључено да је син изгнаника добио име Леонид по чувеном руском свештенику настојатељу Троицко-Сергејевске лавре  који је преписивао старе рукописне књиге, међу њима и српске, као што је опис и историја манастира Хиландара.

Али тим славним именом га нико није ни звао ни знао, а презиме је прославио сам. У оба случаја није био сасвим од овога света. Његова сабраћа су цртала и сликала ликове из Дантеовог пакла, а он призоре изгубљеног раја.

Васко Попа га је видео како гледа кроз дванаест прозора/ Непокретни предео/ Доста сличан земаљском/ Гледа наиме са оног света/ Лествице којима се пење/ Онамо из дана у дан/ Под језиком крије.

Алекса Ђилас га је назвао Вермером из Титове Југославије. И призивајући мистику бројева навео да је рођен 1932. године три века после Вермера, а умро 15. децембра у исти дан у који је Вермер сахрањен.

Умро је у 38. години као и Пушкин и Његош, као и Кафка, Мајаковски и Аполинер.

Нашег Вермера су изгладњивали и хапсили, а то гладовање и тамновање  још није укњижено у недела Титославије.

Бити метафизик, окултист, езотерик, мистик у марксистичкој ери било је готово исто што и бавити се непријатељском делатношћу. Одрицати марксизам код Совјета је значило бити неурачунљив, а ни код нас није много одмицало од такве дијагнозе. Шејка је сликао молећи се, а биће да се речи фантастика, мистика, симболика, метафизика и слика не римују случајно.

Већ сам негде рекао да је на разгледницама које је Душан Радовић слао пријатељима било више поезије него у понеким песничким збиркама. И у ономе што је Шејка цртао на шибицама и кутијама од цигарета било је више уметности и вере у уметност него на толиким гигантским платнима. Маљевићев бели квадрат исцртао је где год га је угледао.

Тешко да имамо сликара који је теже живео а мирније и сталоженије сликао. А сликао је једино своју дубоку, спокојну, благу, изведрену душу, стару милионе година.

Они који нису имали срећу да га познају могу га видети и на овим сликама и цртежима. Ко тако слика не може насликати много, али је Шејка и у том погледу изузетак. Колико је насликао и колика је његова оставштина видело се тек на његовој постхумној ретроспективи у Музеју савремене уметности. Пошто је силно време проводио у кафани помислио сам да никад није спавао. Ако је и спавао те слике није сликао већ сањао. Снови су се оваплотили и обистинили. Брана Петровић је те кафанске дане овако опевао: „Марија Чудина и Леонид Шејка / Дубоко иза поноћи / У дубоком подруму Француске 7/ На столу пред њима мислим црно вино/ Скромна количина/ Ја сам онај који се без питања сваљује на њихов астал/ И они ми се обрадују/ Верујте.“

Ово је доба антиуметности. Али и оно ће проћи. Кад се исмеју и омаловаже све праве вредности, а мало их је још остало, кренуће све испочетка. И опет ће један од человођа те колоне бити, не морам ни да кажем, Леонид Шејка.

Кад сам добио први кров над главом, Шејка је на насеље донео један цртеж који је и сада међу иконама у мом дому. Било ми је жао да се са њим растанем и прилажем чак ни за ову изложбу из приватних колекција – коју имам част да отворим.

(Реч на отварању изложбе Леонида Шејке у галерији Уроборос у Београду 28. априла 2017. године )


Коментари4
3bc65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Nije jasno zasto je Sejka poredjen u ovom slucaju sa Vermerom? Od 1900. ima mnogo svetskih pokreta i slikara sa kojima bi Sejka mogao biti u liniji, ili sa Medijalom, Vermer se tu nigde ne uklapa, sem ako autor clanka nije hteo da podidje sirokoj publici.
Сузана
Зато што је Шејка писао о Вермеру, погледајте Шејкине књиге, упоређивао се са Вермером, повезивао свој и Вермеров дан рођења... Немојте одмах критиковати, сам Шејка је волео да се пореди са Вермером.
Препоручујем 3
Milivoje Radaković
Zato, Nešiću, jer je akademik Bećković čovek skromnog obrazovanja i nije čuo za više od 5-6 slikara uopšte, a verovatno ne zna ni za jednog iz 20-og veka.
Препоручујем 20
Sasa Trajkovic
Kompliment Politici što prati i neguje lik. scenu i kritiku jer tužna je sudbina likovnih umetnika skrajnutih na margine društva u totalnm medijskom mraku i borbi za golu egzistenciju. Šejka je jedan od kultnih ličnosti sredine prošlog veka koji se nije eksponirao ali je bio duša Medijale slikao je tiho i otišao tiho za neke u zaborav ali istorija umetnosti će pokazati i u večnost umetničkog identiteta jednog vremena zemlje koje više nema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља