среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:05

„Фејсбук” процењује психичко стање тинејџера

Једној аустралијској банци представљен је документ о томе како компанија на основу објава и фотографија може да утврди како се млади осећају
Аутор: Ј. Кавајачетвртак, 04.05.2017. у 22:00
Сваку активност корисника на мрежи „Фејсбук” бележи и обрађује (Фото Пиксабеј)

Највећа онлајн друштвена мрежа поново је на мети критика, овог пута због открића да са оглашивачима дели информације о томе како се осећају корисници.

„Фејсбук” је одбацио тврдње изнете у листу „Аустралијен”, али само делимично. Тачно је да је оглашивачима послао резултате истраживања о томе како се о свом психичком стању изражавају тинејџери у активностима на мрежи, али наводно не постоје алати да им на основу тих података пласирају циљане огласе.

Интерни документ до којег је дошао аустралијски лист показује да компанија може да прати објаве и фотографије у реалном времену да би утврдила када се млади осећају потиштено, нервозно, блесаво, бескорисно и слично. Написала су га наводно двојица аустралијских директора да опишу како ова друштвена мрежа стиче увид у психолошко стање средњошколаца, студената и младих запослених Аустралијанаца и Новозеланђана, а намењен је једној од највећих аустралијских банака.

Мрежа (не) утиче на исходе избора
Мартинез је додао да је оснивач и директор Марк Закерберг био подједнако неискрен када је после победе Доналда Трампа изразио сумње да је „Фејсбук” утицао на председничке изборе. Ова компанија има продајни тим за политички маркетинг, специјализован за сваку странку, који има задатак да убеди политичаре с дубоким џеповима да може да преокрене исход избора, пише Мартинез. Присетио се избора 2012, када је у компанији кружила интерна шала да могу да преокрену изборе само тиме што би селективно подсећали бираче у одређеним окрузима да изађу на гласање.

„Фејсбук” је раније жестоко критикован због експеримента у којем је покушао да се игра емоцијама корисника, односно да види да ли може да утиче на промену расположења форсирањем одређене врсте приказаних објава.

Сада је реаговао помало траљаво, јер је прво понудио извињење и навео да отвара истрагу поводом писања аустралијског листа, да би дан касније, у понедељак, објавио да је чланак обмањујући јер компанија „не нуди алат да се људима пласирају рекламе на основу емоционалног стања”. Поменути документ, кажу, постоји, али је дат на увид оглашивачима само да би боље разумели како се људи изражавају на овој платформи.

Један од бивших директора у америчком џину интернета пише међутим у ауторском тексту за „Гардијан” да је овакав начин таргетирања, иако га „Фејсбук” негира, сасвим реалан.

„Ако је циљ да заврте причу како ова врста циљаног оглашавања није чак ни могућа, рећи ћу вам да мислим да лажу”, написао је Антонио Гарсија Мартинез.

Кад је реч о документу објављеном у Аустрији, Мартинез није сигуран шта се тачно нудило оглашивачима, али каже да му није познато да се огласи пласирају на основу емоција. Постоји, међутим, такозвано психометријско таргетирање, које има за циљ да дефинише публику која би по мишљењу оглашивача била посебно осетљива на рекламну поруку.

У фебруару је компанијски тим за обраду података истраживао како корисници проживљавају раскид везе или брака на „Фејсбуку”. Анализирајући људе у пет земаља, закључили су да су они који су прошли болан раскид спремнији да улажу у нова искуства. У блогу су објаснили да би овај податак могао да буде важан за туристичке огласе, јер свежи самци у првом месецу после раскида купују 25 одсто више пакет-аранжмана и добро би реаговали на „поруке које показују саосећање”.

„Фејсбук” прати објаве и фотографије у реалном времену да би утврдио када се млади осећају потиштено, нервозно, глупо, блесаво, бескорисно и слично

Стручњаци упозоравају да начин на који „Фејсбук” скупља и обрађује корисничке податке захтева нове мере заштите потрошача, јер све више личи на медицинску и психијатријску обраду него ону у рекламне сврхе.

Иако компанија негира да је користила податке о психичком стању тинејџера за пласирање реклама, једна млада Британка изразила је сумњу „Гардијану” да јој „Фејсбук” поставља дијагнозу, јер јој често нуди огласе за психолошко саветовање.


Коментари0
0f171
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља