недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:13

Банкама прете тужбе

Пресуда суда у Сомбору, према којој банка има обавезу да врати накнаду за обраду кредита, пружила је шансу свим грађанима који сматрају да су оштећени да правду затраже на исти начин
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 04.05.2017. у 22:00
(Илустрација Борислав Станковић Стабор)

Пресуда Вишег суда у Сомбору, којом ће банка клијенту вратити новац од накнаде за обраду кредита и све судске трошкове, отворила је легитимна очекивања свих власника кредита у Србији да правду потраже на исти начин.

Јер, не постоји ниједан кредит, без обзира на износ, валуту или то да ли га је подигло физичко или правно лице, на који ова накнада банке није укалкулисана.

Једина разлика је у томе о коликом износу је реч, будући да се овај „трошак“ банке наплаћује од 0,5 па до 2,5 одсто од износа кредита.

Ако питате банку – ништа није спорно. Сваки клијент приликом потписивања уговора о кредиту потписује и сагласност о накнади за обраду кредита, међутим, по мишљењу правника то не значи да се клијенти слажу са овим трошком, а понајмање да су имали избора.

– Ово је само још једна у низу неправилности за коју се већ дуго зна и за коју је било питање тренутка када ће пасти на суду. Ова накнада није једина на листи и није коначна. Јасно је да ће ово бити озбиљан проблем за банке којима су средства од наплаћених провизија један од значајних и сигурних извора прихода – каже за „Политику” адвокат Војин Биљић.

Према његовом мишљењу накнада за обраду кредита представља скривену цену уговора о кредиту и суштински утиче на висину ефективне каматне стопе. Напомиње да то што су клијенти потписивањем уговора о кредиту пристајали на плаћање ове накнаде не значи њихову вољу нити право избора, јер у Србији све банке на исти начин наплаћују трошак обраде кредита.

– У овом предмету у Сомбору је због мале вредности спора искључена могућност контроле Врховног суда, тако да би ова пресуда требало да отвори велики број судских поступака. Не би требало занемарити ни то да је НБС била свесна ових незаконитости и у време када је доносила Закон о заштити корисника финансијских услуга. Она је покушала да модификује начин плаћања накнаде за обраду кредита, али ни на који начин није казнила банке као што их није јасно упозорила о незаконитом наплаћивању услуге која је очигледно прекомерна – каже Биљић.

На питање да ли се трошак обраде кредита може сматрати реалним трошком банке наш саговорник каже да се то лако може израчунати. Реалан трошак банке се може добити тако што се максимална висина плате банкарског службеника подели са бројем кредитних захтева које обради у току месеца. Под условом да тај службеник ради само то, што је немогуће наћи у пракси.

– Како је могуће да службеник који има 500 евра плату, само на једном кредиту наплати десетине хиљада евра на име накнаде или управо онолико колико износи његова плата. Теоретски ова накнада би могла бити реалан трошак само уколико би банка ангажовала спољне сараднике за обраду кредита, што по закону није могуће – каже он.

Како је реч о непоштеној пословној пракси, како то правници тврде, у оваквим споровима пред судом примењује се Закон о заштити потрошача у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга.

У удружењима која се баве заштитом корисника финансијских услуга упозоравају да је време да Народна банка Србије почне да решава проблеме, а не да, како кажу, „доноси одлуке које умањују последице проблема“. У одговору за „Политику ” у НБС прекјуче су рекли да ова институција указује на то да је одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банака да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговарајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.

– Прописано је, између осталог, да понуда и уговор о кредиту, односно депозиту, обавезно садрже све врсте и висине свих накнада које падају на терет корисника финансијске услуге уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсте и висине других трошкова.

Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица”, каже да постоји доста неправилности у односу банака и клијената, али да постоје два проблема због којих до сада оне нису отклоњене.

– Први је недовољна образованост грађана који и даље нису савладали све правне ставке и банкарске рачунице, а други је то што је борба за правду тешка и дуга. Ми немамо судску праксу која би помогла у сређивању овог дела тржишта – каже Узелац.

Он објашњава да банке у случају различитих накнада које наплаћују консултују више закона и често су у прилици да траже и додатно тумачење од НБС. Међутим, додаје, све накнаде које се наплаћују су већ у старту поприлично некоректно формиране, а у случају ове за обраду кредита непоштено, јер се за исту услугу наплаћује процентуално.

– Опомена тржишта је нешто што банке не смеју занемарити и оне би требало да нађу начин да превазиђу ову ситуацију и избегну потенцијалне тужбе, као и евентуалну казну НБС – закључује Узелац.


Коментари15
e94ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мiloš J. Kosovac
Kako on tvrdi, bio je plaćen i primoran zajedno s čelnicima MMF-a, Svetske banke i drugih globalnih finansijskih institucija krojiti novi (ekonomski) poredak i globalnu ekonomiju koja se temelji na krađi svih dobara sveta kroz dužničko ropstvo. Celo svoje iskustvo plaćenog ekonomskog ubice je sumirao u knjizi ‘Ispovijest ekonomskog ubice’ čime je izazvao velike reakcije jer je on jedini “bankar” koji se usudio raskrinkati veliku zaveru protiv čoveka koju predvode banke na čelu s već znanim pojedincima, populacije koja sadrži jedan posto stanovništva a prema istraživanju Oxfama u svojim rukama drži bogatstvo cijelog sveta. On je javnosti jasno rekao da je kao ‘alatka za porobljavanje’ morao ucenjivati, i u ‘matrix’ uvoditi državu po državu a sve s ciljem da se porobe ljude- čitavo čovečanstvo koje se pod svaku cenu mora podložiti svetskoj imperiji..."
Jovan P.
Aktuelni političari na vlasti i oni mnogobrojni koji su bili na vlasti pre njih, zakljinju se da rade za dobrobit naroda i države pa zašto onda dozvoljavaju da banke pljačkaju narod i državu ?!
Мiloš J. Kosovac
Kauzalno stanje smrtonosne bolesti čovečanstva obrazložio je "PREDSJEDNIK ISLANDA: ‘Pustili smo BANKE da propadnu, uhapsili bankare i spasili zemlju’ ''Oterali smo banke a njihove direktore odveli pred sud!'' Dužničko ropstvo – to je stanje u koje su gotovo pa prisilno uvedene sve zemlje svieta, bez izuzetka. One zemlje koje su to odbile, poput Sirije stradavaju jer ropstvo je temelj današnjeg sastava u koje vrhuška, psihološkim manipulacijama čovečanstva uvlači svaku jedinku, svakog pojedinca, i sve to pod maskom neke vrle demokratije koja se kao ključna rieč provlači do umova ljudi koji onda nisu u stanju videti istinu. Istinu o prevari – legalnoj pljački čitave planete. O tom zločinu progovorili su mnogi, međutim Jon Perkins jedan od najvećih i najjačih, vodećih, svetskih ekonomista najbolje je opisao što se zapravo događa oko nas, jer je on sam bio alatka bankaroidne elite koja uništava svet – čoveka.Kako on tvrdi, ...
Miki Mikeli
Bojim se da će Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravosuđa odmah reagovati kako se ne može primenjivati princip "već presuđena stvar" i da je svaki spor - spor za sebe. Banke su zaštićene kao lički međed, a većina naroda nema para za advokate ni vremena za sporove. Ni živaca. Pozdrav
Neša
Ja se bojim da niste u pravu. Naše službe su počele hajku na neoliberalizam, onoliko koliko je to u njihovoj mogućnosti. Uzgred, za sudski spor protiv banaka građanima je novac potreban za sudske takse, pošto su upravo neoliberali u vreme DOS-a izmenili zakon pa se troškovi postupka plaćaju pri pokretanju i tokom trajanja (za režima "zlog diktatora" Miloševića plaćani su po okončanju). Advokati postupak mogu da pokrenu i bez avansne naplate troškova jer je pozitivan ishod spora garantovan presudom Višeg suda u Somboru. Biće ovo lepa para za građane, advokate i sudove.
Препоручујем 16
Neša
O bankama su rekli: "Uvek sam se bojao banaka" - Endrju Džekson * "Mrzim banke. One ne rade ništa pozitivno za druge osim za same sebe. One su prve kada treba naplatiti njihovu zaradu i prve beže kada dođe do problema." - Erl Voren * "Šta je to sistem? On se zasniva na bankama i izgrađen je na moći banaka, tako da može biti i uništen preko banaka." - Erik Kantona * "Proces kako banke zarađuju novac je tako jednostavan da staje um" - Džon Kenet Galbrajt * "Problem koji se sklanja već vekovima i koji će se morati rešiti borbom pre ili kasnije jeste problem između naroda i banaka" - Lord Ekton

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља