среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.05.2017. у 22:29 Димитрије Буквић

САНУ ограничава број чланова

Предлогом измене статута предвиђено да свако одељење може имати највише 25 академика
(Фото Д. Јевремовић)

У години пред расписивање конкурса за нове чланове, Српска академија наука и уметности припрема увођење ограничења броја својих чланова. То је предвиђено предлогом измена статута о чему ће 16. маја расправљати Председништво САНУ, а 25. маја и скупштина академије. Уколико се позитивно изјасне, ниједно од осам одељења САНУ убудуће неће моћи да има више од 25 чланова.

Намера је да се на тај начин истовремено заустави раст многољудних одељења, а да се онима са знатно мање академика помогне да се не угасе, каже Зоран Поповић, потпредседник САНУ за природне науке.

„Два одељења академије – за медицину и математику, физику и геонауке – тренутно имају по 25 чланова. Ако се овако настави, она ће ускоро чинити половину чланства САНУ. С друге стране, Одељење друштвених наука има тек шест академика и даље ће споро обнављати своје чланство. Зато смо предложили ову меру”, наводи Поповић.

Кад је реч о бројном стању на нивоу читаве САНУ, додаје он, ограничења не постоје, али се некако природно успоставио лимит од око 150 академика.

„То није проблем, јер се и даље показује да на сваким изборима буде примљено између 13 и 20 нових чланова. Међутим, природни одлив је много већи: после избора одржаних пре три године имали смо 147 чланова, а десетак њих је у међувремену преминуло”, истакао је Поповић.

Предложене измене статута садрже и додатне подстицајне мере за одељења са мањим бројем чланова, посебно кад је реч о пријему нових кандидата.

„Будући да је кандидатима потребна двотрећинска подршка чланства одељења за које конкуришу, како би се о њиховом пријему расправљало на великој скупштини САНУ, то значи да им је у одељењу са шесторо чланова потребно четири гласа. Ако се један академик разболи, не дође или има резерве у вези са избором кандидата, то одељење неће моћи да утврди своје предлоге за нове чланове. Зато ће до пет чланова других, сродних одељења моћи да помогне при избору ако буде потребно да се дође до ваљаних предлога”, појаснио је Поповић.

Ако статут буде промењен, то значи да ће се наредни избори за пријем академика, који ће бити расписани 15. децембра 2018. године, одржати по новим правилима. Разлог због којег се овако рано кренуло у измене статута јесте што се тај акт у изборној години не може мењати.

На јучерашњој конференцији за новинаре Поповић је побројао и активности које ће САНУ имати до септембра, међу којима су научни скупови и симпозијуми, галеријски програми, предавања, представљања књига, концерти... Већ данас и сутра, огранак академије у Новом Саду уприличиће симпозијум на тему „Мигранти у Европи 21. века”, који ће окупити истраживаче и теоретичаре из Србије, Европе и света. Научни програми настављају се 19. маја, организовањем једнодневног скупа о Џејмсу Паркинсону и болести назване по њему. Кад је реч о уметничким догађајима, истиче се путујућа изложба Уметничке збирке САНУ, која ће гостовати у Ваљеву од 23. маја до 28. јуна. У галерији академије, од 7. јуна до 20. јула, биће отворена поставка „Тотални геноцид”, с документима о протеривању Срба из НДХ. Од 16. маја биће настављен и циклус предавања „Контроверзе у српској историографији”, када ће дописни члан САНУ Љубодраг Димић говорити на тему историографских контроверзи о историји Југославије. Такође, академија наставља и међународну сарадњу у току које ће овог и наредног месеца угостити делегације македонских и кинеских академика.

Коментари8
bc445
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Миљковић
Академија је дом у којем обитавају људи од највишег знања, образовања, заслуга...И тај дом, као најуспешнија породица, има обавезу да своје знање преноси на остале. Да ли је тако са овом академијом, свакако да није. Нико не спори да знања немају, али ни да имају идеја које су од преке потребе нашој нацији. Зато желим да укажем на Академију којој медији, а вероватно због тога што тако некима одговара, не придају важност. Реч је о Српској Краљевској Академији научника и уметника СКАНУ која има 120 универзитетских професора и научних радника из земље и иностранства. Многе идеје, на корист свима нама, су управо њихове. Побројаћу само неке: Како сачувати ћирилицу и користити је као обавезно писмо! Како сачувати Косово и Метохију без борбе и много прича! Академија СКАНУ је прва наградила амбасаде оних земаља које нису прихватиле Косово у Унеску, затим спасиоце из Руске Федерације и Србије у време поплава. Ова академија је прва покренула тужбу против НАТО пакта и Видовданске награде.
Vladislav Marjanovic
Mozda ne bi bilo na odmet zapitati se cemu akademije nauka uopste? Njihova tezina i prisustvo u javnosti - o nekom podsticanju naucno-istrazivacke delatnosti ili socijalnom angazmanu da se ne govori - nisu cak ni simbolicni. Ove ustanove su svele svoju delatnost na ritualna sastancenja i na svecarske simpozijume uz prisustvo uglednih zvanica sa politickog vrha i propratni bife. Ali, eto, profesori univerziteta se ubise da dobiju zvanje akademika. Kako i na koji nacin, nije vazno. Bitno je da se formalno dobije status "besmrtnika". Pritom se zaboravlja da je ogroman broj "besmrtnika" odavno pao u zaborav, a da ne retko obicni naucni smrtnici preobrazavaju u besmrtnike. Titula, sama po sebi, ne cini naucnika ili umetnika i teziti za njom odraz je mediokritetskog cinovnickog duha. Ako je to najvazniji kriterijum za postojanje akademija nauka onda je bolje da ih nije, a da se njihova odeljenja preobraze u samostalne naucne odn. umetnicke institucije.
Grigorije M. Milićević
Meni ta buduća nasilna uravnilovka zvuči neprirodno. Neke delatnosti u društvu su bolje razvijene i imaju više najistaknutijih delatnika, druge su manje razvijene i nemaju toliki broj vrhunskih stvaralaca. Da sam neka vlast, kao što nisam, ja bih liberalizovao prijem dopisnih članova (i da se oni ne nazivaju akademicima, kao što to neki od dopisnika sebe neosnovano predstavljaju), a redovne članove, tj. akademike, birao bih znatano znatno rigoroznije nego do sad. I bez limita po odeljenjima, ali sa limitom u celoj SANU. Broj od 150 akademika je više nego dovoljan za stvarne domete naše nauke i umetnosti.
Stojan
Čovek preko 70 god. ima ograničene inelektualne mogućnosti šta god da je bio pre toga. Okosnicu treba da čine ljudi od 40-60 godina, a svi ostali mogu da budu počasni članovi.
Marko
Naši akademici se bave isključivo sami sobom. Njihov broj bi trebalo ograničiti na 0 (nula). Od njih društvo i država nemaju nikakve koristi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља