Нови Сад – Назвали су је сензационалном, а изложба „Cuatro gatos” („Четири мачора – четири Шпанца”) коју је Музеј града Новог Сада тако описао, вероватно, то и јесте, већ самим тим што су на једно место доведена славна четири имена шпанске ликовне уметности – Пабло Пикасо, Салвадор Дали, Хуан Миро и Антонио Тапијес.
Можда су уља на платну оно што би се прво помислило при помену неког од ових светских великана, али они су у музејској Збирци савремене уметности представљени као велики мајстори графике. Тако је новосадској публици осим сензације понуђено и ново искуство.
„Графика је на Балкану потцењена. Појам је рецимо у Америци. Имате Пикасову графику која је продата сада за 480.000 долара један лист“, каже колекционар Лазар Вујић, у чијем власништву је и око 50 графичких дела која су прексиноћ изложена у новосадском музеју, a публика ће моћи да их види до 4 јуна.
Вујић је галериста који је у Словенији 1991. отворио прву приватну галерију и око 50 година бави се, како каже, арт-бизнисом, али у овом случају тврди да није реч о продаји и тржишту већ о томе да „дела дајемо да ходају и оплемене се – а оплемене се чим их више очију види”.
Своје колекције излаже широм света, а делом их је приказао протеклих година и српској публици у неколико градова. Иста изложба „Четири мачора” приређена је у галерији „Њу момент” у Београду 2013. и проглашена је за културни догађај године. Њен мањи део сада је у Новом Саду.
„Простор је био можда мало незгодан за све оне радове које смо иначе донели, али их нисмо могли изложити јер би било пренатрпано. Ипак се доста графика види, поготово један изузетан избор оригиналних графика Мироа, кога смо желели да представимо као графичара који је, малтене, више радио у том медију него као сликар и скулптор. Заступљене су баш све његове технике. Чак и колаже и дуборез имамо”, каже Жива Шкодлар Вујић, историчарка уметности и Лазарова супруга која је изложбу поставила.
Пикасо је на изложби представљен поетичном серијом литографија „Дупла флаута” из 1967. године, насталих по његовим цртежима и сликама женских и мушких актова, као и литографијом „Глава младе девојке” (1947) и скулптуром у позлаћеној бронзи „Венера као жирафа” (1975).
Изложени су и Далијев серијал хороскопских знакова „Зодијак” (1967), портрет Лафонтена и „Лафонтенове басне” са мотивима јахача, јелена, вране и лисице, храста и трске, у техници сува игла-акватинта, као и две литографије-гравуре под називом „Галине вечере” (1977).
У поставци су и дела најмлађег међу шпанском четворком, Антонија Тапијеса, његове гравуре и литографије (1963) и познији, импресиван низ литографских дела великих формата „Импровизације у белом и црном” (1987).
Четири Шпанца састајала су се, иначе, у кафани „Cuatro gatos“ у Барселони, у којој су се окупљала највећа уметничка имена с почетка 20. века. Место је отворено 1897. године и сматра се центром модернизма каталонске престонице. Отуда и назив изложбе „Четири мачора“.
У новосадском музеју истичу да су сва четворица изузетно плодоносних уметника створила веома значајне графичке опусе, а да графика, за посматрача, јесте нарочито занимљива јер представља карактер самог уметника. Уметник, кажу, на графичку плочу или литографски камен наноси свој најличнији рукопис, јер је усек у плочи или потез на литографском камену непоправљив и вечит.
