среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:42

​На продају и тло под ногама

Аутор: Ивана Албуновићсубота, 06.05.2017. у 22:00

Пенкало којим је потписан ССП између Србије и Европске уније као експонат наводно се још чува у витринама Министарства спољних послова. Тим чувеним наливпером Божидар Ђелић, тадашњи вицепремијер, у априлу 2008. потписао је споразум по коме се наша држава обавезала да ће од 1. септембра 2017. године омогућити страним држављанима и фирмама да купују земљу (и све друге непокретности) под једнаким условима као и грађани Србије.

Од тада, пуних девет година траје полемика о продаји земље странцима. Споразум за који се веровало да Србији сигурно отвара врата Европе заправо их је само одшкринуо. Али су зато наше капије остале широм отворене.

Драган Стојановић

 

Да ли је касно за измене ССП-а? Шта је све то време радила државна администрација на челу са министарством пољопривреде? Губимо ли, буквално, тло под ногама или ћемо по старом обичају, у минут до дванаест, пронаћи некакво решење. Једно је сигурно – ако баш ништа не предузмемо, бићемо прва земља која је пре уласка у ЕУ потпуно либерализовала тржиште непокретности и свој највреднији ресурс понудила на тацни.

Измену ССП-а, колико је познато, Србија никада није званично затражила. Зато ћемо сада морати да заиграмо на карту измене Закона о земљишту и максималним компликовањем услова продаје ограничимо број оних који би могли да конкуришу за српске оранице

Шта ће Србија, одсад па надаље чинити овим поводом, с Бриселом се више (бар формално) не преговара. Министарство пољопривреде је то које има мандат да понуди излаз из ове ситуације. За државу у којој трећина народа живи од пољопривреде, важнијег питања нема.

У случају најгорег могућег сценарија и потпуног отварања тржишта, већ 2. септембра, збуњене и неснађене, сачекао би нас низ потенцијалних проблема. Нерешени власнички односи, недовршена реституција и чињеница да нам није познато власништво над трећином од 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта, колико га укупно има у Србији. Како каже аналитичар Бранислав Гулан, за сада се зна „да је земља понајвише паорска, државна, тајкунска и помало – задружна”! Највећи власник пољопривредног земљишта у Србији је ипак држава, са око 830.000 хектара.

Како су државе ЕУ регулисале ова питања? Све релативно нове чланице суочавале су се са сличним изазовима као и ми данас. Ниски приноси у пољопривреди, уситњени поседи, проблеми са наводњавањем, застарела механизација и снажан отпор према реформама. Под таквим притиском у току преговора од Брисела су тражиле (и добиле) одлагање почетка продаје земљишта странцима. Међу њима су и Мађарска, Хрватска, Бугарска… Али је само Пољска успела да издејствује рекордних 12 година.

Измену ССП-а, колико је познато, Србија никада није званично затражила. Изговор је био да је мало вероватно да бисмо успели да добијемо сагласност свих 28 чланица ЕУ. Зато ћемо сада морати да заиграмо на карту измене Закона о земљишту и максималним компликовањем услова продаје ограничимо број оних који би могли да конкуришу за српске оранице. Исто су радиле и друге државе после дужег или краћег периода транзиције. Проблем је што Србија, због лоше испреговараних услова споразума, нема чак право ни на утешни транзициони период.

Наша стратегија наводно ће се заснивати на преузимању већ постојећих европских решења. У законодавству многих чланица и те како постоје ограничења ко и под којим условима може стећи право да постане власник државних парцела. Ако институције ЕУ то толеришу својим чланицама „преписивање” таквих одредби за Србију би била добра опција. Али је и ту потребна обазривост. Мађарска је рецимо због рестриктивних регулатива тужена пред Саветом Европе. Процес се води и против Словачке, а ниједан од тих поступака није окончан па не знамо ни какве ће бити последице.

Од 2008. године и велике финансијске кризе, у свету влада прави рат за пољопривредно земљиште. Велики инвеститори, па чак и владе појединих земаља, од тада су заузели (купили у различитим формама) више од 35 милиона хектара обрадиве земље у свету. Седишта око 40 одсто тих купаца су у Европској унији. На њиховим мапама су црвеном бојом  уцртане управо источноевропске земље и државе које су у процесу придруживања ЕУ. Највеће површине до сада су откупљене у Румунији, где је око 800.000 хектара продато у бесцење. Цех непромишљености Румуни сада плаћају надничењем на својим некадашњим поседима. У сиромашним државама Африке и Латинске Америке, а све више и овом делу Европе, плодно земљиште најчешће је на мети страних државних инвестиционих фондова. Многе земље латинске Америке биле су принуђене да се бране од таквих агресивних преузимања. Чак је Аустралија инвестиционом фонду иза кога стоји Кина забранила да купи највећу фарму у тој земљи.

Ипак, много је познаваоца ове материје који сматрају да нови прописи долазе касно и да се ништа епохално неће десити тог 1. септембра. Јер већ сада, купци из било које државе света, за само неколико дана, могу и да заобиђу сва постојећа ограничења. Део српске земље већ је завршио у рукама странаца. Процењује се да је већ отуђено око 20.000 хектара. Купци су забране прескакали једноставним оснивањем фирме (д. о. о.) у Србији и без икаквих проблема куповали домаће оранице. До њих су дошли под нереално повољним условима, често и кроз приватизацију пољопривредних комбината који су претходно доведени до пропасти.

Питање свих питања је да ли ћемо и ми потпуно равноправно моћи да купујемо непокретности у Европи. Јер то би био реципроцитет, што је пракса у међународном праву. У време када је потписиван ССП, оптимистично се веровало да ћемо до 2017. испунити све услове за улазак у ЕУ. То се није догодило и било би зато мудро од Брисела затражити јасан став и о томе како ће овакве односе регулисати са државом Србијом, која није чланица ЕУ.

Оно што није успело да реши шест министара пољопривреде, колико их се измењало од потписивања ССП-а, мораће да уради седми. Врућ кромпир је у рукама Бранислава Недимовића и није му преостало баш много времена. Сат откуцава. Недимовић је недавно послао грађанима умирујућу поруку да ће Нацрт закона о пољопривредном земљишту бити објављен у јуну и да ће један од услова за куповину земље бити да купац има пребивалиште у Србији „један одређени временски период”. Министар је изгледа превидео да ће у јуну распоред парламента бити више него густ због избора нове владе. А техничка влада нема могућност да предлаже законе. Реалније је да ћемо до решења гордијевог чвора доћи у јулу, на неком од ванредних заседања, јер у августу посланици обично воле да се одморе.


Коментари16
cd920
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Milosevic
Dobar, informativan i dobro istražen članak. Hvala Politici i autoru.
Sreten Bozic -Wongar
Najveci prijatelj i rodjak Srba to je njihova zemlja. Hranila je narod od doba Nemanjica.Bez te zemlje nema ni Srba. IMA LI NEKO U SRBIJI DA KAZE NARODU DA UZME ALATKU U RUKE I IZADJE NA POLJE ? !
Божидар
За ову државу је срамота што је мој имењак Ђелић још на слободи. То значи да конце наше економске политике вуче неко из иностранства, све остало је прича за малу децу.
Petar Maric
Ne znam zbog cega se ovoliko plasimo. Vec sada je neki Hans mogao da za 100 eura napravi "Hans-seljak d.o.o." i da kupi svu zemlju koja je na prodaju. To sto ce sutra to moci da napravi bez d.o.o.-a ne menja mnogo. Takodje, to sto ce Hans sutra moci da kupuje zemlju po Srbiji ne znaci da ce Srbija zemlju morati i da prodaje. Niko vas ne tera da bilo sta prodate. A seljaku je sve jedno da li radi za Hansa, Matijevica, Miskovica, SPC ili batu...
Vuk Pokrajac
@Petar; Već sada živimo loše i nemamo ništa od sopstvenih nalazišta zlata i nafte a sve manje i od sopstvenog zemljišta ( poslednjeg resursa koji nam je koliko-toliko ostao). Ako vas zanima budućnost, proučite malo geografiju pa se uverite gde su najbogatija nalazišta nafte, zlata, dijamanata ( afričke zemlje) i kako prolaze oni koji svoje resurse prepuste stranim kompanijama. Za to vreme, Nemačka ni za poštenu cenu neće svoje kompanije da proda Kinezima.... a od nas se traži da prodamo i samu zemlju ?
Препоручујем 22
Trifun
@Aleksandar Mihailovic"Aktiviranje tog jednostranog sporazuma je jednako otvorenoj veleizdaji"...Ne radi se o aktiviranju sporazuma,nego primeni potpisanog ugovora(sporazuma).Preuzete,ugovorne obaveze se mogu menjati samo saglasnoscu svih ugovornih strana(ukonkretnom slucaju,pored srbije,za izmenu SSP saglasnost treba dati svih 28 zemalja clanica EU...SSP nije jednostran,kako kazete.Podsecanja radi, SSP je, u ime EU, potpisao predsedavajući Saveta ministara EU, slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, u ime Evropske komisije potpisao ga je komesar za proširenje Oli Ren, dok je, u ime Srbije, potpis na SSP stavio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Potpisivanju su prisustvovali predsednik Srbije Tadić, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Solana, srpski šef diplomatije Jeremić i ministri spoljnih poslova članica EU...Nije sporno da je ovakav SSP stetan,samo krivca trazite na pogresnoj strani,a SSP se ne moze jednostrano raskinuti bez posledica po Srbiju...
Trifun
@Славиша Гавриловић Polemisete i sagovorniku kacite negativne epitete,a da "blage veze" nemate o tome o cemu diskutujete..1.Konsultujte pravnike da vam objasne da je SSP medjunarodni ugovor,koji obavezuje potpisnike i da ga Srbija ne moze menjati,bez saglasnosti svih 28 clanica EU i koliko bi suprotno skupo kostalo Srbiju ..2.Problem je sto je SSP-om predvidjena prodaja zemlje strancima od 2017.g,bez obzira kad ce i da li ce Srbija postati clan EU..3.Poenta je u tome sto takav stetan ugovor (SSP) nije potpisala ni jedna novoprimljena clanica EU...4.Logicno se postavlja pitanje odgovornosti potpisnika(sa srpske strane) i pitanje ZASTO?Da li zbog neznanja(diletantizma) ili korumpiranosti(nekim buducim funkcijama u EU institucijama ili sl)?Logicnog objasnjenja za tako nesto nema...Aktuelnoj vlasti je ostalo da "vadi kestenje iz vatre" i da nekakvom zaobilaznom "gimnastilom" pokusa koliko-toliko da ublazi negativne posledice ovog,po Srbiju,loseg SSP-a..Informisite se pre komentarisanja!
Препоручујем 16
Славиша Гавриловић
Него, ревносни браниоче, свега што спроводи СНС, ако се не може једнострано раскинути без посљедица по Србију, како се може примјењивати ако су негативне посљедице примјене неупоредиво веће него негативне посљедице раскида. Уосталом, зашто се мора раскидати ССП (иако је то уствари акт о економској и политичкој капитулацији), знамо да је приликом потписивања тог акта предвиђано да ће продаја земље бити тек након приступања ЕУ. Ухватите се у коштац са проблемом, немојте само да у свакој ситуацији клепнете ушима и прозивате оне прије вас. Још мало па ћете и Светог Симеона оптужити за данашње проблеме.
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља