понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27

Србији је потребан нови систем Лола

Подсећање на историју фабрике у Железнику намеће потребу за новом индустријализацијом и модернизацијом земље. – Мантре неолибералних рецепата економског развоја не треба да буду препрека
Аутор: Александар Микавицасубота, 06.05.2017. у 22:00
Историја наде: Насловна страна фабричких новина са традицијом дугом више од пола века (Фотодокументација „Политике”)

Недавно представљање монографије о Фабрици тешких алатних машина ,,Иво Лола Рибар”, родном месту индустрије Социјалистичке Југославије, о чему је „Политика” писала у броју од 23. априла под насловом „Гигант отргнут од заборава”, наишло је на различите коментаре.

Са изложеним сведочењима о настанку, трајању и нестанку „Лоле”, изреченим на уприличеној свечаности и записаним у књизи, не слаже се група стручњака која је такође имала удела у историји овог индустријског гиганта. Они не пристају, како кажу, на саопштену верзију истине групе аутора састављене од бивших руководилаца фабрике”, који су „себи приписали све успехе, док су за пропадање ’Лоле’ криви други после 2000. године”.

Своју причу почињу од чињенице, како кажу, да је фабрика почела да тоне још на почетку деведесетих. „Лолин” рачун је блокиран 1996. године, када је уведено предстечајно стање. У 2001. је фирма ушла са огромним губитком, за хиљаде радника није било посла, није било новца за плате, штрајковало се.

Средином 2001. Фабрика машина алатки „Лола корпорација” није имала ниједну уговорену машину, а машине из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, технолошки превазиђене, било је врло тешко продати.

Али, „Лола” се развијао и после 2000. – тврде руководећи људи из тог доба.

– Кренуло се у развој нових производа, тако да су већ 2003. на светској изложби машина алатки ЕМО у Милану биле представљене две савремене машине које нису заостајале за сличним најсавременијим – каже др Владимир Квргић, у то време директор Фабрике алатних машина. – Касније су развијене фамилије оваквих машина које су до 2010. године продате у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Словенији, Белорусији, Кини и Русији. Поред овога, у области машина алатки „Лола систем” је у том периоду развио и продао више нових преса, а 2005. је развио и произвео највећи центар за рециклажу комуналног отпада у Европи, који се налази у Паризу. Тада су у Француској продата још два рециклажна центра.

„Лола” је обновила производњу и почела да бележи раст 2002, 2003. и 2004. упркос тврдњи групе аутора поменуте монографије како су, после 31. децембра 2001. године, „неки одлучили да ликвидирају Лолу”.

У оцени пословања за период 2002–2004. Миодраг Сташић, тадашњи генерални директор „Лола система” је написао:

„Није остварен програм финансијске консолидације, настављено је пословање са блокираним рачуном и отежаним приступом банкама. У 2003. је издејствован статус фирме у реструктурирању и судска забрана располагања средствима фабрике и тиме спречено да повериоци развлаче њену имовину. Почетком 2004. направљен је концепт програма „Шта даље у Лоли”, с намером да се фабрика припреми за приватизацију. Министарство, односно тадашњи министар Бубало, није прихватио овај приступ, већ је заступао став – или приватизација или стечај. Зато су у „Лоли” дефинисани нови циљеви: Очување имовине, очување послова и исплате плата, израда Програма реструктурирања и приватизације”, подсећа Сташић.

– У 2005. су Министарство привреде, Агенција за приватизацију и консултантска кућа одлучиле да се „Лола” приватизује продајом имовине лицитацијом, а не тендером, како је то предвиђао Закон о приватизацији – подсећа Квргић. – Ова одлука није обавезала будућег купца да настави са производним програмом „Лола система”, нити га је обавезала да инвестира у развој, што је било неопходно како би се фабрика модернизовала. Лицитацијом обављеном 2007. приватизовани су највећи делови „Лола система”, након чега је производња настављена.

Међутим, данас су од „Лоле” остали још само неки приватизовани погони који производе далеко једноставније и мање вредне производе.

Пропадање „Лоле” и целокупне српске индустрије почело је, заправо, са „дављењем Југославије.”

– Средином осамдесетих имали смо веома способан инжењерски кадар и висококвалификоване мајсторе за производњу сложених производа као што су машине алатке – каже Владимир Милачић, професор у пензији београдског Машинског факултета. – Југославија је тада заузимала између 12. и 14. места у свету међу произвођачима машина алатки, а више од половине те производње било је у Србији. Цео тај металски комплекс с растурањем Југославије се распарчао. Тако је земља која је тежила да се приближи индустријски развијеним, а била је земља у развоју, постала згариште индустрије.

Али, без индустрије су почеле, додуше добровољно, да остају и неке индустријски најразвијеније државе. Петар Б. Петровић, професор београдског Машинског факултета, указује да је криза која је захватила глобалну економију 2008. године означила крај општег тренда деиндустријализације водећих економија света и утопијског развоја заснованог на економији услуга. Европа је муњевито реаговала политичком платформом под називом „Европски економски план опоравка”, који је 2012. преведен у нови стратешки оквир.

– Европа га поетично назива „Европска индустријска ренесанса”. Прерађивачка индустрија се нагло нашла на врху плана деловања сваког европског политичара, а све стратешке политике су преко ноћи усмерене ка овом циљу – каже Петровић. – Исто се дешава и у САД, где је државна администрација схватила да земља неће моћи да одржи своју позицију економског лидера, нити да осигура националну безбедност, без оштрог заокрета ка производњи. Србија у овом процесу стоји по страни, чврсто истрајавајући на одбрани утопијске мантре економског развоја без развоја сопствене индустрије и сопственог развоја. Све у нади да ће стварањем погодног амбијента за привлачење страних инвестиција, кроз страни финансијски и интелектуални капитал, покренути, неким чудом, потпуно заустављену економију, а посебно индустрију. За то време, индустрија се по свом физичком обиму, броју људи који је запошљавала и финансијском доприносу налази заробљена на трећини онога што је остваривано давних осамдесетих година прошлог века.

Може ли у Србији да се обнови и развије индустрија, за шта се залажу сви они који су стварали „Лолу”? Да ли је у „Лоли” сачувано нешто од искустава, знања и „старе славе” на домаћем и иностраном тржишту, што би користило реиндустријализацији Србије?

– Као минијатурна економија, Србија не може да преживи без значајног извоза производа са великом додатом вредношћу и потпуне, али регулисане отворености – сматра Петровић. – Епицентар нове индустријализације мора да буде изградња фабрика за производњу машина које стварају друге машине и друге фабрике. Зато су драгоцене фабрике, попут некада моћне Фабрике тешких алатних машина „Иво Лола Рибар”. Србија мора да пронађе начин како да тај део своје економије оживи. Мантре неолибералних рецепата економског развоја не треба да буду препрека том процесу.

Зато је Србији потребан нови „Лола” и много нових „Лола”, поручује Петровић, што потписују и сви „лолинци” . .

На несрећу, бивши директор Фабрике алатних машина Владимир Квргић подсећа да купци делова „Лола система” нису били произвођачи таквих постројења.

– Развој машина алатки је задржан једино у „Лола институту” – указује Квргић и наглашава да је оснивач овог института и власник његове имовине и данас држава.

Нажалост, Квргић тврди да држава није бринула о потреби да се „Лола институт” очува, као једини институт који се бави машинама алаткама и производним технологијама. Свесно или не, он се гуши. Да ли је намера да се угаси, како би се лакше продале његове зграде, а нарочито атрактиван плац у Кошутњаку на коме се оне налазе?


Коментари3
28e5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VBogdanovic
Vecina konstatacija iz navedenog clanka je tacna, ali upada u oci cinjenica da se sada za ozivljavanje Lole zalazu oni, koji su najvise doprineli njenom kraju. Sve je to bilo posle 2000-te, tada su govorili i radili jedno, a sada pricaju drugo. To nas je dovelo i do sadasnje situacije, da se sve posmatra i radi iz licnog ugla, da ne kazem iz koristi. Prema tome, oni koji su se vec jednom pokazali, da ne kazem prokazali, neka prestanu sa novim pricama, jer su vec sve ispricali ranije.
Lolinac
Period o kome govore neki od direktnih učesnika u likvidaciji Lole Ribara nije obuhvaćen u nedavno objavljenoj monografiji. Rečeno je više neistina. Evo samo nekih: Lola Ribar je osnovao Lola institut, a ne država, iz Lole je izjureno preko 3800 radnika, inženjera i doktora nauka, a ne 2000, u Lola sistemu je ostalo 1200 radnika a ne 1400, .... Fabrika teških alatnih mašina je bila neophodna za industrijalizaciju posleratne Jugoslavije, i izgradnja ove fabrike je bio državni projekat od najvećeg nacionalnog interesa. Sa industrijom LOLA koja je pre trideset godina proizvodila CNC mašine i robotske sisteme, Jugoslavija je bila tehnološki nezavisna. Naravno da je takav sistem i danas potreban Srbiji. Ali se nižu pitanja bez odgovora: ko će da ga stvori, kako, na koji način, .... ? Samo jedna CNC alatna mašina donese više zarade nego što se može ostvariti na desetinama hektara poljoprivrednog zemljišta. Smešne su tvrdnje Sretena Božica.
Sreten Bozic -Wongar
Fabrika Lolo Ribar je sahranila Srpsku poljuprivredu . Od seljaka je napravila proletere. Sada te proletere trerba vratiti natrag u sela. Srbija ima najlodniju zelju u Evropi. U svetu je 8 milijardi bladnih dusa. Poljuprivreda ima zlatnu buducnost. Rusi su njihovu poljuprivredu oziveli. Prvaci u proizvodnji zita.Ko hoce da radi za njega ima hleba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља