петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:50

У светској научној трци опстајемо захваљујући међународној сарадњи

За почетак би морало да се формира самостално министарство за високо образовање и науку, као међукорак ка оснивању националне фондације за науку са јавним регистром научних радника и њихових резултата, сматра потпредседник САНУ Зоран Поповић
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 06.05.2017. у 22:00
Зоран Поповић: Научно импотентни пропагирају причу да се научни радови у Србији штанцују и да не треба да објављујемо у међународним часописима (Фото: Р. Крстинић)

Национални савет за научни и технолошки развој припрема опсежну анализу стања науке у Србији. Први обриси тог подухвата очекују се крајем маја, а план је да до летњег распуста комплетан извештај буде предат влади. И то са предлозима решења која би прокрчила пут српској науци да из статуса „не стиже на ред у ресорном министарству” пређе под нови облик управљања.

– За почетак би морало да се формира самостално министарство за високо образовање и науку, као међукорак ка оснивању националне фондације за науку са јавним регистром научних радника и резултата – каже за „Политику” проф. др Зоран Поповић, потпредседник САНУ и председник Националног савета за научни и технолошки развој.

– Научно импотентни пропагирају причу да се научни радови у Србији штанцују и да не треба да објављујемо у међународним часописима. Наши научници, у просеку, објаве један рад за две године, а сваки научни чланак у озбиљном и признатом часопису велики је успех. Резултати наших истраживача јесу репрезентативни, али ипак нису на првим фронтовима светске науке – тврди академик Поповић.

Став поткрепљује упоредном анализом науке у Србији, региону и свету, коју је приредио према подацима најугледнијих индексних база. Евидентан је ту пораст броја објављених радова српских научника. Највише их је публиковано 2012. године. Затим се број усталио на око 7.000 годишње.

– Имамо веома плодну међународну сарадњу. Од укупног броја наших радова 43 посто чине они у којима су наши истраживачи коаутори са колегама из иностранства. У свету је просек 35 одсто, а проценат је код нас већи зато што део пара и опреме које немамо за истраживања надокнађујемо коришћењем ресурса колега из иностранства. Тако успевамо да опстанемо у светској истраживачкој трци – каже академик Поповић.

По његовом мишљењу, пик по броју објављених радова у 2012, са једне стране, последица је публиковања у лажним научним часописима, које је тада узело маха. У таквим публикацијама освануло је око 450 написа наших истраживача и то је негативан пораст. Повећање броја радова у физици елементарних честица, као позитиван чинилац пораста броја објављених научних чланака, професор повезује са великим открићем. Подсећа да је тада уочена честица конзистентна са Хигсовим бозоном и да зато 2012. године имамо 265 радова физичара, што је за 65 више од уобичајеног броја.

Поредећи квалитет радова, на основу броја цитата према броју радова, потпредседник САНУ закључује да у години са највећим бројем објављених научних радова имамо 5,27 цитата по раду. А на листи земаља источне Европе, према продуктивности научника, Србија је на седмом месту – после Русије, Пољске, Чешке, Румуније, Мађарске и Украјине. Иза нас су Словачка, Хрватска, Словенија, Бугарска...

– То није лош резултат, али нисмо ни звезда у успону. Производимо 0,9 радова на 1.000 становника, према подацима базе „SCImago” за 2015. годину. По истој рачуници просек у Хрватској је 1,3, у Словенији 2,6, Словачкој 1,2, Румунији 0,7, Бугарској 0,5. Али, Румунија има скоро 20 милиона становника и преко 15.000 радова годишње. Бугарска има исти број становника као Србија, али њихова наука је доживела драстичан пад и пример је како упропастити науку – појашњава академик Поповић.

Напомиње да наша наука неће опстати ако се за њу не повећају издвајања. Две трећине директних материјалних трошкова, прецизира он, финансирано је из кредита Светске банке, који је искоришћен, а једна трећина кроз буџет.

− Кредит је отпао, кроз буџет добијамо 270 динара дневно, што не може да покрије ни оброк и превоз истраживача. Не може тако. Треба нам национална фондација за науку која би организовала све што је предвиђено законом о научноистраживачкој делатности. А ми покушавамо бар да вратимо самостално министарство за високо образовање и науку, као међукорак у прављењу националне фондације – указује потпредседник САНУ која је и пре годину и по дана у писму влади тражила одвајање министарства за високо образовање и науку, што и сада захтева научна заједница.

 

Војводина већ деценију има јавни регистар истраживача

Код нас се доскоро није знало колико има истраживача. Државни секретар у Министарству просвете проф. др Владимир Поповић, задужен за науку, недавно је, баш у САНУ, рекао да је прошлог месеца исплаћено 11.270 плата истраживачима.

– Сад знамо колико имамо истраживача, али од тог броја, озбиљних, светског квалитета, имамо двоструко мање. Половину чине они којима је добро што су ту, и гледају да раде колико је довољно да ту остану, њима одговара одуговлачење расписивања новог конкурса за научноистраживачке пројекте – сматра проф. др Зоран Поповић, председник Савета за науку.

Истиче да му није јасно зашто Србија још нема јавни регистар научних радника у коме би се уношењем имена и презимена видело колико је ко научних радова објавио, на којим пројектима ради, да ли има патенте...

– Војводина је то урадила пре десет година, и тачно знате да има 4.125 истраживача. Из таквог јавног картона на нивоу Србије у сваком тренутку могло би се видети колико имамо активних истраживача, а све што раде морало би да верификује министарство задужено за науку, пре објављивања података у националном регистру – сматра Поповић.


Коментари8
9c63d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Ma samo ako će javni registar istraživača da nas spase. Druga nesitina jeste da je isplaćeno 11270 plata, isplaćeno je svega oko 3500 plata za istraživače koji rade sa punim radnim vremenom na Institutima i fakultetima. Ostalih 8000 ne primaju pune plate već dodatke i to kada se preračuna ispada oko 2000 punih plata. Dakle, isplaćeno je oko 5500 punih plata za istraživače i nastavnike na fakultetima. Treće, čoveče shvati da mi opstajemo samo entuzijamom pojedinih naučnika i profesora mazohista koji su ostali u Srbiji da se bave naukom i po pravilu oni ne žive od tih vaših bednih platica i honorara, inače bi i oni odavno pobegli napolje, oni i kada odu napolje sramota ih je da kažu kolike su te vaše platice i honorarčići jer im niko živ ne veruje da doktor nauka u Evropskoj državi može da prima manju platu nego što je socijalna pomoć u EU.
Peric
Popovic uporno govori kako je neko drugi kriv za lose stanje u nauci, a on je na najvisim funkcijama u poslednjih deset i vise godina. Najoriginalnija mu je izjava da se plasi da pred penziju ne ostane bez projekta (a inace on i Petrovic su kreatori nakaradnog Pravilnika). Cini se kao da bi ostao na ulici, a sta cemo sa akademskim dodatkom od 2.5 prosecnih plata u Srbiji koje prima do kraja zivota? Sta cemo sa honorarima od raznih Komisija, Odbora i Saveta gde je takodje clan? Ocigledno sve to nije dovoljno nego hoce jos i Ministar da bude. Posebno treba proveriti i njegovu "naucnu potenciju" tako sto bi se detaljno procesljao njegov doprinos u svim radovima na kojima se godinama potpisuje.
Petar
Sve čestitke srpskim fizičarima i uvaženom akademiku na otkriću Higgs-ovog bosona! Ja pogrešno mislio CERN... To je stvarno ogroman, neuporediv uspeh naše nauke koji vredi više nego svih 60.000 radova koji su objavljeni u periodu 2007-2016.
Dr. Jordan, Psihijatar
Ne zaboravite da procistite redove Srpske Akademije Nauka od bogomoljaca jer im nije mesto tamo nego bogomoljama.
dr Slobodan Devic
Deo CETVRTI (i poslednji): mislim da su se stekli realni uslovi da se naucnici u rasejanju srpskog porekla na efikasan nacin oduze Otadzbini koja ih je skolovala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља