субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ДОСИЈЕ ПОЛИТИКЕ: ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА (6)

Истине и легенде стећака

​Средњовековни надгробни споменици на 28 некропола у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори од прошле године су уврштени на списак цивилизацијски вредне културне баштине, као једини који су из тог доба очувани у Европи
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 06.05.2017. у 22:00
Грчко гробље у селу Хрта (Фото Маја Ђорђевић)

На Унесковој листи светске природне и културне баштине Србија има пет заштићених локалитета и још 11 који су номиновани за улазак на листу. „Политика” у досијеу открива детаље о онима који су већ проглашени светском баштином: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1986), средњовековни споменици на Косову (2004), Гамзиград-Ромулијана (2007) и средњовековни надгробни споменици стећци (2016)

Шта је заједничко средњовековним људима с поднебља данашње Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе? Било да су владали из палата или проливали крв у ратовима, сви су сахрањивани под стећцима – јединственим надгробним обележјима онога доба. Управо зато, поменуте четири државе данас такође имају нешто заједничко: њихово тло је једино подручје у Европи где су ови споменици очувани.

Зато је на иницијативу ових земаља Унеско прошле године уврстио 28 гробаља са стећцима на своју Листу светске баштине.

Тако су 15. јула 2016, осим 20 некропола из БиХ, три из Црне Горе и две у Хрватској, на списак цивилизацијски вредног културног наслеђа уписана и три гробља из наше земље. Два деле исто име и налазе се у општини Бајина Башта (Мраморје у Перућцу и Мраморје у Растишту), а треће, Грчко гробље у селу Хрта, налази се у општини Пријепоље.

То је био епилог заједничке номинације стећака за Унеско коју су 2009. покренуле ове четири државе. Овај први велики међудржавни подухват у области културе не Балкану у 21. веку у нашој земљи је водио Републички завод за заштиту споменика културе, а један од координатора била је мр Маја Ђорђевић, археолог и конзерватор-истраживач у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Стећак је, каже она, споменик који је од друге половине 12. века, а најинтензивније у 14. и 15. столећу, постављан као обележје гробног места на готово целом подручју данашње БиХ, у западним деловима Србије и Црне Горе, као и средишњим, односно јужним деловима Хрватске. Као јединствена појава у средњовековној европској уметничкој и археолошкој баштини, стећци су били на гробовима војника, занатлија, монаха, владара и великана, а натписи и представе на њима сведоче о тегобном животу средњовековног човека и представљају упориште бројних легенди.

„Са њих сазнајемо да је ондашњи човек био ратник и тежак, али и универзални филозоф и тумач живота, креативни геније који је обликовао камене громаде од неколико тона. Народна прича и бајка вековима црпу мотиве из средњовековног витешког миљеа који се налази на површини стећака, приписујући њихово клесање и постављање фантастичним бићима, вилама, дивовима и другим митским чуварима, доводећи их у везу с легендарним ратовима и сукобима”, каже она.

Стећци су се простирали од реке Саве на северу до јадранске обале на југу, као и између Лике на западу и западне Србије на истоку. У другој половини 20. века на том подручју је евидентирано 70.000 ових споменика на око 3.300 локалитета. Међу њима је и Мраморје у Перућцу, где је сачувано 88 стећака од камена кречњака – махом плоча, слемењака, сандука на постољу и без њега и аморфних споменика.

„Површина им је обрађена глачањем и употребом крупнозрног чекића. Соларним симболом – кругом украшен је само један сандук, док су остали споменици без украса и натписа”, каже Маја Ђорђевић.

Друго Мраморје налази се у селу Растиште. Чине га две некрополе на потесима Урошевине и Гајеви. Недалеко од њих је локални мајдан Ваган, где су у средњем веку клесани споменици.

„На потесу Гајеви налази се 35 споменика, махом у облику ниског сандука, а има и плоча. Рељефни мотиви су полумесеци (на три споменика) и крст с три крака, који се кружно завршавају. На потесу Урошевине сачувана су 33 споменика, већином у облику слемењака и сандука на постољу, а карактеристичан је и слемењак с удвојеним кровом. Четири слемењака украшена су мотивима стреле и лука, мачевима и соларним кругом”, наводи Маја Ђорђевић.

Она подсећа да је подручје Бајине Баште од 13. до 16. века било на периферији Рашке, на граници с Босном. У саставу исте државе, од 12. века се налазило и Полимље, пре него што је у 14. веку ушло у састав бановине Босне. На тамошњем налазишту у селу Хрта, на 16 километара од Пријепоља, налази се трећи локалитет са стећцима у нашој земљи.

„Грчко гробље има највише исклесаних рељефа. На њему се налази 81 споменик, и то 37 на горњем потесу, од којих је украшено 17. На бочним странама већих сандука аркаде имају облик плитке нише и при врху су обликоване полукружно или као преломљен лук с међупросторима између стубова. На три сандука уклесано је шест или четири нише на ширим бочним странама или само две на ужим, које формирају аркаде. Други облик украшавања су рељефно уклесани орнаментални мотиви, на пример мач или штит, а најчешћи су мали круг с уписаним крстом или велики круг у коме је уписан крст чији се кракови завршавају концентричним круговима. На једном је уклесан и јелен, веома сведен, с наглашеним роговима и контуром тела, у положају скока или кретања”, објашњава Маја Ђорђевић.

Упису на Унескову листу, осим државних институција, допринели су и мештани ових подручја. Захваљујући ресорном министарству и локалним самоуправама, сва три налазишта данас су уређени археолошки паркови, о којима се после уписа на Унескову листу стара Међудржавни координациони одбор, међу чијим је приоритетима и туристичка промоција ових локалитета.

„Перућац и Растиште су у границама Националног парка ’Тара’. Перућац је позната дестинација, ту је језеро и чувени рафтинг Дрином. Мраморје у Растишту се пак налази изнад узбудљивог кањона Дервенте. Општину Пријепоље одликује богато културно наслеђе, али и водопад у Сопотници или чувени бор на Каменој гори, недалеко од Грчког гробља”, каже Маја Ђорђевић.


Коментари5
d3228
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован Јовчић
Драги господине,залутали сте са Власима и стећцима.Јдини слични спомени стећцима налазе се на простору Украјине гдје су још од крштавања Словена тако и прије у прасловенском временима. Чудно је то да код нас свако говори о неким Власима, а да прије тога ни сам не зна ништа о Власима. Главно је да што виме говоре о своме народу као дивљацима,и дошљацима. На вашу жалост, као и на жалост многих све више се доказује о постојању једне од прапостојбине Прасловена,и прије Римљана.
Др Мирко Грбић,Бањалука
Одвећ провјерљиве чињенице о стећцима на споменутим ареалима су сљедеће: 1. Највише их је око 80% на територији Босне и Херцеговине. 2. Под њима су сахрањивани припадници светри ондашње цркве у БиХ : православни, католици и припадници Цркве босанске. 3. Њихово присуство је аералима изван босанскохерцеговачких је уз подручја која граниче са БиХ. 4. У мноштву теорија о њиховом поријеклу "влашка" теорија се чини најприхватљивијом. Власи су славенизирано романско становништво наведених ареала. Безброј је ара (римски надгробни споменици ) пронађених на тим ареалима које својим изгледом личе на стећке. Ту негдје би требало тражити истину о стећцима а не археолозима креационистима и деретићевцима !
Жељко
... рекосте ви на основу погрешних књига. Невероватна је тврдокорност и истрајност у негирању теорија о античкој историји Срба од стране самих Срба, без читања дијела која су базирана на стварним и провјерљивим доказима, која немају контрадикторности, за разлику од германске верзије. Сва генетска истраживања, као и археолошка говоре да је г-дин Деретић, као и многи други научници, поставили добар правац. Признају њихов рад у иностранству, али наши историчари се држе потурене нам верзије историје, у којој смо дивљаци без икаквих моралних права, који још увијек смрде на мочваре иза Карпата, а без археолошких, или било каквих доказа, осим фалсификованог Порфирогенитовог списа или осталих публикација, базираних на њему. Нема других валидних доказа за званичну верзију историје, а за разлику од те, фалсификоване верзије, античка историја Срба, Руса, нашег простора и шире је у потпуном сагласју са свим археолошким, генетским, лингвистичким и осталим научним доказима. Прочитајте, па критикујте
Препоручујем 16
Nikola Nesic
Pratim sa velikim interesovanjem dosije Politike o prirodnim i kulturnim dobrim pod zaštitom UNESKA. Čitajuci ovaj deo od subote, o stećcima sa područja Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, me ne ostavlja ravnodušnim da autoru, ali i svima koji su zainteresovani za ovu materiju, prvo pronađu, a potom i pročitaju monografiju srpskog arheologa Đorđa Jankovića - Srpske gromile. Namerno napominjem da se literaratura prvo pronađe, jer je to veći izazov nego li samo čitanje. U potrazi za knjigom budući čitaoci će se upoznati tretmanom otkrića ovog arheologa. Potraga će neumitno čitaoce uputiti na teško shvatljive opstrukcije naučnog rada Đorđa Jankovića. A kada se savlada ova prepreka, sledi objašnje iz teksta Politike o geografskoj rasprostranjenosti stećeka, čija sudbina je vezana za postojanje naših predaka dva veka pre nego što smo do sada imali predstavu. I upravo ta dva podatka nam trebaju biti podstrek za homegenizovanje i nova sazananja, ali i ocuvanje kulturnog blaga, nas srba.
Dusko - Zeja Jovanovic
Nasa bastina....Gde je tu Vinca i Lepenski vir...ipak su oni vazniji za covecanstvo od navedenih...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља