петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01

Интернет је данас народни језик

Људи су сами по себи лењи, препуштају се стварима, догађајима око себе, тако да није само интернет крив што смо усамљени, отуђени, каже глумац Никола Ракочевић
Аутор: Б. Г. Требјешанинсубота, 06.05.2017. у 22:00
Многе моје колеге и поред великог талента су одустале од глуме и баве се неким сасвим другим пословима. Свестан сам тога. Рођен сам у земљи у којој јесам, у времену које живимо сви ми и не остаје ми ништа друго него да дам све од себе да истрајем у овом послу. (Фото Анђелко Васиљевић)

Коначно љубав смелост ће ми дати; да откријем ти муке; какви дани беху ми, какве године и часи... глумац Никола Ракочевић у амбијенталном простору клуба „Петак” у Ломиној улици изводи своју монодраму „Лаура, молим те” инспирисану управо стиховима Франческа Петрарке које је надахнуто стварао у својој збирци „Канцонијер”.

А та збирка до данашњих дана важи за једну од најутицајнијих у светској књижевности уопште. Наредно извођење монодраме „Лаура, молим те” очекује се у среду 17. маја.

Никола Ракочевића, званично један од десет најбољих глумаца Европе, упустио се са својим сарадницима у ово необично позоришно истраживање са намером да одговори на питања: „Како данас, после седамсто година изгледа лирски субјект? Какав је он? Каква је Лаура? И шта је са љубављу данас?

Концепт, текст и музику монодраме „Лаура, молим те” потписали су Милан Мрђа и Слободан Бобан Ђурић, а Никола Ракочевић који је потписао и режију, глуми главног јунака Мала, односно лика који у данашње време дигиталног отуђења, самоће, усамљености пролази кроз лични пакао заљубљености, разума, страсти и сумње у својој соби.

– Збирка песама Милана Мрђе коју је писао по угледу на Петраркиног „Канцонијера” заправо је била полазна основа монодраме „Лаура, молим те”. Он је писао о младићу данас који пева, односно пише песме некој својој Лаури. Кроз те стихове, песме приказан је однос између мушкарца и жене, у контексту времена у којем живе. Е, од тог материјала је требало направити текст, тачније драму. Дуго смо размишљали какав би требало да буде тај младић будући да смо причали о Петрарки и његовој љубави која је била платонска. Петрарка није имао директан однос са Лауром, а написао је толико песама о њој. Лаура је постала лирски субјект, донела је промене у светској књижевности, а Петрарка постао узор многим песницима, каже за „Политику” Никола Ракочевић и објашњава ко је заправо овај његов сценски јунак:

– Мала сам покушао да сместим у данашње време. У контексту те идеје наметнуло се питање шта је народни језик? Схватили смо да је то заправо интернет, Фејсбук. Да је то апсолутни народни језик, нешто против чега људи имају отпор, посебно појединци који поштују уметничка дела у чијем стварању и сами учествују.

Кроз монодраму „Лаура, молим те” покушали смо да испратимо идеју усамљеног младића који шаље поруке одређеној госпођици преко Фејсбука и покушава да оствари љубавну везу преко ове друштвене мреже. Колико је то реално, колико није? Закључак је у сваком случају да је човеку љубав неопходна. Да једноставно мора да постоји однос између мушкарца и жене, у противном неће нас бити.

Поред Шекспировог Клаудија са којим се пре неколико дана у представи „Хамлет” поклонио бечкој публици на сцени Фолкстеатра у Бечу, али и јунака које тумачи на матичној сцени Југословенског драмског позоришта: Василија Николајевича Жадова у „Уносном месту”, Раскољникова у „Злочину и казни”, Родрига у „Отелу”, Ракочевићу је био посебан изазов да се огледа у жанру монодраме.

– Процес је био чудан и потпуно другачији од свега што сам до сада радио, али ми је зато са друге стране било драгоцено да се преиспитам као уметник. У случају монодраме глумац мора да употреби сав свој таленат и више од тога да би задржао пажњу публике. Пре тога мораш да имаш јасну идеју шта желиш да постигнеш са тим текстом, и шта желиш да кажеш. У случају монодраме „Лаура, молим те” желели смо да проверимо колико је интернет проблематичан, али и да покажемо да је љубав нешто што апсолутно може да промени и помери ствари.

Људи су, примећује Ракочевић, сами по себи лењи, препуштају се стварима, догађајима око себе, тако да није само интернет крив што смо усамљени, отуђени. Сами по себи смо све инертнији, лењи да улазимо у односе, да превазилазимо своје мане и недостатке и да прихватамо себе и друге. У тој лењости прихватамо да будемо сами и усамљени, да задовољавамо себе одређеним инстант дигиталним стварима.

Рођени Крагујевчанин, Никола Ракочевић рано се отиснуо у свет глуме. Свој уметнички пут крчио је темељно оставивши траг како на позоришној сцени, тако и на филмском платну. Његов таленат запазили су и ван граница наше земља, па му је 2014. године у Берлину уручено и вредно признање „Звезда у успону”.

– Имао сам среће. Многе моје колеге и поред великог талента су одустале од глуме и баве се неким сасвим другим пословима. Свестан сам тога. Рођен сам у земљи у којој јесам, у времену које живимо сви ми и не остаје ми ништа друго него да дам све од себе да истрајем у овом послу. Глумом ћу се бавити док будем имао мотива, позива за сарадњу. Када тога не буде мораћу да се бавим неким другим занимањима. Србија је расадник даровитих глумаца. Јована Гавриловић је тренутно велика млада звезда. Милош Биковић, Андрија Кузмановић, Петар Стругар, Нина Јанковић... глумци који су играли у филму „Монтевидео” постали су велике звезде, поред свих ових који су увелико освојили звездано небо: Небојша Глоговац, Драган Мићановић, Војин Ћетковић, Никола Ђуричко... тврди Ракочевић.


Коментари4
710e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Konstantin Mitov
Odlična predstava, originalni tekst i muzika kao i scensko rešenje. Zapravo multimedijalni igrani performans a izbor kluba za igranje ove predstave je svrstava u najzanimljiviji događaj u gradu.
Milosav Popadic
Internet je mač sa dvije oštrice. Pruža mogućnost komunikacije na distancu i inhibira prirodne impulse neposredne komunikacije, bez koje nema neophodne topline i bliskosti polova.
Deki
Nikola je sjajan glumac, sa velikim potencijalom. Ima energiju, pokrete, pogled...pravi mali Belmondo. Samo, mora da bira uloge, da ne bi zauvek ostao "mladji brat" i "dezurni klinac", kao Sergej Trifunovic. Kad se samo setim filma "Strsljen", kakav je to start bio...a zavrsio je u reklami za cips, igrajuci babu.
alisa mihajlović
Poštovani Deki, Sergej Trifunović je "sjajan glumac, sa velikim potencijalom", i nije startovao u Grlićevom filmu "Stršljen", nego mnogo ranije, a nije ni ostao "mlađi brat", niti je "završio u reklami za čips". To što ste napisali bilo bi isto kao da ste rekli da su na primer Mira Banjac, Milena Dravić, Seka Sabljić, Gorica Popović i mnogi naši vrhunski glumci, raznih generacija, "završili" u reklamama za banje, kafe, detrdžente i šta sve ne. To što su glumci prinuđeni da se pojavljuju u reklamama nipošto nije znak njihovog "umetničkog zalaska" nego nasušne potrebe da sebi obezbede hleb svagdašnji. Ali "glumac je, glumac je glumac", a to što umetnici često nemaju ni za osnovne potrebe, nije njihov izbor, nego, najblaže rečeno, sramota onih kojima je kultura "poslednja rupa na svirali".
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља