субота, 27.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:32

Јазавац се нашао пред америчким судом

Ан­то­ло­ги­ја „Срп­ска са­ти­ра и афо­ри­зми” об­ја­вље­на у САД на ен­гле­ском је­зи­ку пред­ста­вља 36 ауто­ра
Аутор: М. Ми­шићсубота, 06.05.2017. у 21:29
Насловна страна антологије „Срп­ска са­ти­ра и афо­ри­зми”

Ка­ко на ен­гле­ском зву­че Ну­ши­ће­ва „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка”, „Стра­ди­ја” Ра­до­ја До­ма­но­ви­ћа, „Ја­за­вац пред су­дом” Пе­тра Ко­чи­ћа, за­тим ху­мор Бран­ка Ћо­пи­ћа, Ви­ба, Ду­ша­на Ра­до­ви­ћа, Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа, Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа или не­ки од мај­сто­ра са­ти­рич­не крат­ке фор­ме, афо­ри­зма, као што су Алек­сан­дар Ба­љак, Ми­лан То­до­ров, Дра­гу­тин Ми­нић Кар­ло или Алек­сан­дар Чо­трић? 

При­лич­но све­о­бу­хват­ни увид у то ну­ди ан­то­ло­ги­ја „Срп­ска са­ти­ра и афо­ри­зми” („Ser­bian Sa­ti­re and Ap­ho­risms”), књи­га од 563 стра­не, ко­ју је, у из­да­вач­кој ку­ћи „New Age Bo­oks”, у САД, упра­во об­ја­вио Бран­ко Ми­ка­ши­но­вић, пре­до­чив­ши узор­ке опу­са 36 ауто­ра, од ко­ји се не­ки, по­пут До­ма­но­ви­ћа и Ко­чи­ћа, пр­ви пут пред­ста­вља­ју на ен­гле­ском.

Ми­ка­ши­но­вић, про­фе­сор сла­ви­сти­ке, ко­ји је пре­да­вао на два аме­рич­ка уни­вер­зи­те­та (на Бе­о­град­ском је 1985. сте­као док­то­рат ра­дом „Ре­цеп­ци­ја књи­жев­ног де­ла Иве Ан­дри­ћа у САД”), на­шој јав­но­сти по­знат по свом 26-го­ди­шњем но­ви­нар­ском ста­жу у срп­ској ре­дак­ци­ји „Гла­са Аме­ри­ке”, већ је дао за­па­же­ни до­при­нос афир­ма­ци­ји на­ше књи­жев­но­сти. Пре ове ан­то­ло­ги­је, на ен­гле­ском је при­ре­дио „Увод у ју­го­сло­вен­ску књи­жев­ност”, за­тим збор­ни­ке „Са­вре­ме­на ју­го­сло­вен­ска са­ти­ра”, „Ју­го­сло­вен­ска фан­та­стич­на про­за”, „Срп­ска фан­та­стич­на про­за”, „Иза­бра­не срп­ске дра­ме”, као и оглед „Ју­го­сла­ви­ја – кри­за и рас­пад”. 

У пред­го­во­ру нај­но­ви­је књи­ге кон­ста­ту­је да је са­ти­ра у Ср­би­ји „не са­мо обез­бе­ђи­ва­ла дру­штве­но ко­мен­та­ри­са­ње ко­је би без ње про­шло не­за­па­же­но и не­на­пи­са­но, већ је би­ла и ба­сти­он од­бра­не прин­ци­па де­мо­кра­ти­је и сло­бо­де”.

Уоча­ва и да су на срп­ску са­ти­ру по­чет­ком овог ве­ка до­не­кле ути­ца­ле но­ве тех­но­ло­ги­је, а на­ро­чи­то дру­штве­не мре­же: по­ста­ла је кра­ћа и ди­рект­ни­ја, о че­му, по ње­го­вом ми­шље­њу, све­до­чи ве­ћи обим об­ја­вље­них афо­ри­за­ма.

„Ова књи­га је у функ­ци­ји про­мо­ви­са­ња овог жан­ра срп­ске књи­жев­но­сти, али и до­при­нос упо­зна­ва­њу срп­ског ка­рак­те­ра: ви­со­ко раз­ви­је­ног сми­сла за ху­мор и са­ти­ру, са ја­ким осе­ћа­јем са­мо­кри­тич­но­сти”, ка­же Ми­ка­ши­но­вић за „По­ли­ти­ку”.

Ауто­ри су у ан­то­ло­ги­ји свр­ста­ни по го­ди­ни ро­ђе­ња: пр­ви је Бра­ни­слав Ну­шић (1864), а по­след­ња Дра­га­на Па­шић (1979), афо­ри­сти­чар­ка из Ба­ња­лу­ке – и пред­ста­вље­ни крат­ким би­о­гра­фи­ја­ма.

У „Срп­ској са­ти­ри и афо­ри­зми­ма” су ко­ме­ди­је, при­че, пе­сме и афо­ри­зми Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа, Ра­до­ја До­ма­но­ви­ћа, Пе­тра Ко­чи­ћа, Вла­ди­сла­ва Пет­ко­ви­ћа Ди­са, Иве Ан­дри­ћа, Вла­да­на Де­сни­це, Ери­ха Ко­ша, Бран­ка Ћо­пи­ћа, Ду­ша­на Ра­до­ви­ћа, Ва­се По­по­ви­ћа, Алек­сан­дра По­по­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Бу­ла­то­ви­ћа Ви­ба, Бо­ре Ћо­си­ћа и Бра­не Црн­че­ви­ћа.

За­сту­пље­ни су и Зо­ран Ран­кић, Ра­до­мир Пут­ни­ко­вић, Сло­бо­дан Ми­ле­тић, Ма­ти­ја Бећ­ко­вић, Дра­гу­тин Ми­нић Кар­ло, Ви­то­мир Те­о­фи­ло­вић, Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, Рат­ко Дан­гу­бић, Ду­шан Ко­ва­че­вић, Ду­шко М. Пе­тро­вић, Бра­ни­слав Вељ­ко­вић, Мир­ја­на Ђа­по, Ми­лан То­до­ров, Ми­љур­ко Ву­ка­ди­но­вић, Алек­сан­дар Ба­љак, Де­јан Сто­ја­но­вић, Би­ља­на Ки­тић Ча­кар, Ве­сна Ден­чић, Сло­бо­дан Си­мић, Алек­сан­дар Чо­трић, Сла­ђа­на Ко­сић и Дра­га­на Па­шић.

По­го­вор – есеј о са­ти­рич­ном жан­ру срп­ске књи­жев­но­сти и ње­го­вом дру­штве­ном кон­тек­сту – на­пи­сао је Ду­шан Сто­ја­но­вић, пе­сник (и та­ко­ђе са­ти­ри­чар), ко­ји од 1990. жи­ви у Чи­ка­гу.


Коментари3
c6ae6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Georges Burovac
Živim u paničnom strahu da ne postanem preterano hrabar. ►Milovan Ilić Minimaks◄
Veljko Žujović
Pravo antologičara je da izbor prepusti svojoj savesti i znanju. Milovan Ilić Minimaks je mnogima zastupljenim u ovoj antologiji bio uzor aforizma i satire. Možda će se pojaviti neki njegov aforizam ili satirična pesma u nekom obnovljenom ili dopunjenom izdanju?
Срђан Д.Н.
За сваку антологију наћиће се неко да замери како је избор аутора некомплетан али сигуран сам да би аутора антологије сви који су добили место у њој запитали - зашто је изостављен Раде Јовановић?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља