среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:17

Иницијатива за споменик Николају Другом Романову на Цетињу

У образложењу се наводи да би подизање споменика цару „био трајни израз захвалности Црне Горе свом вековном добротвору – Русији”
Аутор: Новица Ђурићнедеља, 07.05.2017. у 21:29
Чека се одлука локалних власти Цетиња (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

Од нашег сталног дописника 
Подгорица – На престоном Цетињу наредне године биће подигнут споменик руском цару Николају Другом Романову уколико то прихвати власт у овом граду.

Иницијативу за подизање споменика градоначелнику црногорске престонице Цетиње Александру Богдановићу и председнику Скупштине општине Јовану Мартиновићу јуче је упутио председник Српског националног савета Момчило Вуксановић, који је у образложењу навео да би подизање споменика цару Николају Другом Романову „био трајни израз захвалности Црне Горе свом вековном добротвору – Русији”.

„Идуће године се навршава сто година од трагичног краја последњег изданка династије Романов и његове породице. Тим догађајем је учињен и крај славне историје руског народа, стваране током три века владавине породице Романов”, рекао је за наш лист Вуксановић. „Пријатељство црногорског и руског двора и династија Петровић и Романов продубљено је и родбинским везама. Две кћери књаза Николе, Милица и Стана, удале су се за чланове руске императорске породице Романов”, додао је он.

Вуксановић каже да је цар Николај намеравао да буде ктитор цркве на Цетињу, чија је локација била одређена између Биљарде и Владиног дома, и да је „то место најпогодније за постављање споменика последњем руском императору”.

Као званичан почетак верских и политичких односа између Црне Горе и Русије означава се 1711. година. Тада је моћни руски император Петар Први Романов, то јест Петар Велики, упутио изасланике, пуковника Михаила Милорадовића (пореклом из Херцеговине) и капетана Ивана Лукачевића (пореклом из Подгорице), код митрополита Данила Шћепчевог Петровића Његоша.

Након одласка владике Данила у Петроград 1714, и његовог пријема код Петра Првог Алексејевича Романова, одобрена је велика материјална потпора Црној Гори и донесена одлука о трајној помоћи Цетињској митрополији. Од тада се нису прекидала редовна материјална давања током цела два века.

Пут који је одредио владика Данило продужили су његови наследници. Владика Сава је одлазио и слао у Русију „за после наше црковне и за нашу сиромаштину”. И митрополит Петар Први на самртном часу поручује свом синовцу Петру Другом: „Моли се Богу и држи се Русије.”

Његош је био веран том аманету. Завладичио се у Петрограду 1833. године, у присуству императора Николаја Првог Романова. Његош је у Русији био произведен за архиепископа, 1834. године и митрополита, 1844. Уз помоћ Русије, Цетињски манастир постаје седиште не само духовне већ и законодавне, судске и извршне власти. Захваљујући руској помоћи, на Цетињу је 1834. отворена прва редовна троразредна основна школа и Књигопечатња, у којој је, 1835. штампан први календар црногорски „Грлица” (1835–1839), а потом и Српски буквар, ради учења младежи „церковном и гражданском читању”.

У време владавине кнеза Данила Русија је одиграла пресудну улогу око признања новог међународног статуса Црне Горе. Наиме, после велике победе Црногораца на Граховцу 1858, на Конференцији у Цариграду, уз подршку Русије и Француске, Турска је била принуђена да се одрекне врховне власти над Црном Гором, мада формално није признала њену независност. Одлуком ове конференције први пут су утврђене границе државне територије Црне Горе.

Кнез Никола Први Петровић такође се снажно ослањао на Русију. О том односу сведоче речи руског цара Александра Трећег Романова, у здравици упућеној кнезу Николи, у Петрограду 1889. године. Император је рекао: „Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и верног пријатеља Русије.”

Русија је наставила да помаже Црној Гори, на плану формирања просветно-културних установа, међу којима су најзначајније Богословско-учитељска школа и Девојачки институт, основане 1869. године. Нарочито је значајна одлука Русије да упути у Црну Гору професора универзитета из Одесе Валтазара Богишића и финансира његов рад на Општем имовинском законику за Црну Гору. Од огромног је значаја и долазак Павла Аполоновича Ровинског и других значајних руских личности, које су повремено боравиле и писале о Црној Гори.

Без материјалне потпоре Русије Црна Гора није могла да опстане као независна држава. У новијој историји један чудесан догађај трајно обележава најдубљу духовну везу Русије и Црне Горе. Реч је о три највеће православне светиње: икони Пресвете Богородице Филермосе (коју је по предању цркве насликао Свети апостол Лука), Деснице Светог Јована Крститеља и честице Часнога крста, које се чувају на Цетињу. Те три светиње су благослов и својеврсни чувари и заштитници престоног Цетиња.


Коментари6
a4d80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Подржавамо идеју
Хвала Богу да је Цетиње осветлало образ Црној Гори. Одлична идеја, и надам се да ће бити ускоро остварена, на радост свих нас. Црна Гора не би постојала без помоћи Русије, и лепо је да се Црногорци са захвалношћу тога сећају.
Milivoje Radaković
Polako, ne žurite s podrškom. Ovo je sitna provokacija, za koju se unapred zna da neće proći, pa će onda predlagači uveoci da zakukaju što nenarodna vlast nema razumevanja za njih i ono što oni predstavljaju. To je jedino čemu su vični, pa neka ih... Cetinje je maleno, nema puno mesta za spomeničke egzibicije, pa valja očekivati da Cetinjani sačuvaju mesto za neke bitnije istorijske persone koje su nečim zaista zadužili Crnu Goru, Crnogorce i Cetinje. Inače, Crna Gora ne bi postojala bez Crnogoraca, i s tim Rusija nema nikakve veze - sva famozna "bratska pomoć" koju su Crnogorci u dosadašnjoj istoriji dobili od Rusije bi stala u dve šake...
Препоручујем 12
Зорица Аврамовић
Дивим се Новици Ђурићу, том преданом посленику часне новинарске професије, чије извештаје и репортаже веома радо читам. Поштујем и предлог челника СНС господина Вуксановића! На велику жалост, Црна Гора, тачније Мило Ђукановић, је већ подигла "споменик" НАТО хорди, и својим уласком у ову злогласну организацију "захвалила" Русији на најгори могући начин! С дужним поштовањем, али би подизање споменика руском цару мученику Николају Другом на Цетињу у овим условима био потпуни промашај и најтужнији начин закаснеле захвалности...
Milivoje Radaković
Umete li, Zorice, da mi kažete šta je tačno mučeni Nikolaj vtoroj učinio za Crnogorce? Konkretno, molim Vas.
Препоручујем 10
Milovan P
Nazalost sve mi se cini da ce u skorijoj buducnosti neko predloziti inicijativu za podizanje spomenika Bilu Klintonu na Cetinju. Ovo je dobra inicijativa, nadam se da ce lokalna vlast imati vise razuma od republicke I prihvatiti inicijativu.
Zoran
Mozda Klintonu i ne treba podizati spomenik, ali Djukanovicu treba podici spomenik jos za zivota. On je najvise zasluzan za danasnju nezavisnost Crne Gore, kao i za ekonomski prosperitet, a da ne pominjem ulazak u NATO i konacno distanciranje od Moskve.
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља